Nekoliko kamiona je u sebi imalo GPS praćenje, što je omogućilo da se dobije jasnija slika o kretanju ukradenog žita.
Sve je više dokaza da Rusija organizovano krade žito sa okupiranih teritorija Ukrajine i potom ga prodaje kao svoje na svetskom tržištu. BBC je analizirao satelitske snimke i podatke o kretanju teretnih brodova, te razgovarao sa nekoliko ukrajinskih farmera, kako bi ustanovio rute kojima se ukrajinsko žito švercuje iz te zemlje.
Jedan od retkih farmera koji se usudio da razgovara sa britanskim novinarima krije se iza pseudonima Dimitro i oko 80 odsto njegovih obradivih površina sada je pod kontrolom ruskih snaga. Dmitro tvrdi da su ruski vojnici uništili njegovu opremu, uništili objekte i - ukrali žito. Sa njegove farme, koja ima više desetina hiljada hektara, odneto je tone žita, koje su prevezene njegovim kamionima, koji su takođe pokradeni.Ali nekoliko kamiona je u sebi imalo GPS praćenje, što je omogućilo BBC timu da dobije jasniju sliku o kretanju ukradenog žita.
Žito je prvo prebačeno na poluostrvo Krim, koje Rusija kontroliše od ilegalne aneksije 2014. godine. GPS podaci pokazuju da su se kamioni zaustavili u blizini grada Oktjabrska, gde se nalazi skladište i utovar žitarica. Satelitski snimci grada pokazuju da je sredinom ovog meseca ispred pogona bila duga kolona kamiona, pored silosa za žito sa ucrtanim slovom "Z" na krovu – simbolom ruske invazije na Ukrajina.
Satelitski snimci pokazuju i kilometarske kolone na ulazu u Krim – 17. juna ove godine, na primer, na prelazu Čonhar čekalo je više od 350 kamiona, u koloni dugoj pet kilometara.
Kolona kamiona snimljena je i na železničkom terminalu Džankoi na Krimu, pogonu za skladištenje i pretovar žita iz kamiona u vozove, poput onog kod Oktjabrske, a oba pogona su železnicom povezana sa Sevastopoljem i Kerčom, lukama u kojima se isto to žito može pretovariti u teretne brodove.
Prema rečima stručnjaka Andrije Kljimenka sa Instituta za crnomorske strateške studije, žito se ukrcava na manje brodove, a zatim transportuje do Kerč kapije, gde se prebacuje u velike teretne brodove – pomešano sa ruskim žitom, ili jednostavno utovareno u brodove, i kasnije se tvrdi da se ukrcavanje dogodilo na ruskoj strani moreuza. Brodovi zatim plove za Siriju ili Tursku.
Američki i ukrajinski zvaničnici identifikovali su čak devet brodova za koje se veruje da su prevozili ukradeno ukrajinsko žito. BBC je preko transponderske kompanije za transportne brodove pratio nekoliko ovih brodova na njihovim rutama između Krima, Turske i Sirije - plovila bi isključivala svoje transpondere čim bi ušla u Crno more ili kada bi se kretala oko kapije Kerč.
Kada bi se ponovo uključili, brodovi bi prijavili znatno dublji gaz nego ranije - što ukazuje da su utovarili značajan teret dok su plovili "na crno". Prema međunarodnom pravu, civilni brodovi uvek treba da imaju uključene transpondere, osim ako nisu u opasnosti od, na primer, napada pirata. Međutim, stručnjaci iz Lloid's List Intelligence smatraju da nema opravdanja za gašenje transpondera u blizini Krima ili sirijske obale. "Ova praksa očigledno nije povezana sa rizikom od piraterije", rekla je Mišel Bokman iz te analitičke firme. "Drugi brodovi imaju uključene transpondere, pa zašto ne bi i oni?", pitala se.
Drugi dokaz su dokumenti ruskih zvaničnika na okupiranim teritorijama gde postoji spisak gazdinstava na kojima ima žita koje treba da prenesu. Odvojena istraga novinara Bi-Bi-Sija iz Ukrajine i Rusije otkrila je i da su ukrajinski poljoprivrednici prinuđeni da svoje žito prepišu okupatorima, ili ga prodaju po smešno niskim cenama, tako da postoji "dokaz" da je kupljeno legalno. Poznavaoci međunarodnog prava ističu da je najverovatnije reč o još jednom kršenju Ženevske konvencije i pravila Međunarodnog krivičnog suda o ponašanju na okupiranim teritorijama.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na [email protected].
(MONDO)
