RUSIJA NE MOŽE DA PLATI DUGOVE, A PLIVA U NOVCU! Ekonomija na vrhuncu, ne pokazuje znake posrtanja - zbog ovih 5 razloga

Rusija nije uspela da plati kamate na državne obveznice i izmiri obaveze prema stranim poveriocima prvi put od revolucije 1917. godine, ali njena privreda ne pokazuje znake posrtanja, uprkos sankcijama, piše Rojters.

"Kremlj je odbacio tu ocenu. Rusija je platila kamatu u maju, a to što je klirinška kuća Euroclear zbog zapadnih sankcija blokirala novac 'nije naš problem'", rekao je portparol Dmitrij Peskov.

Situacija je značajno drugačija od one 1918. godine, kada boljševici nisu hteli da plate svoje dugove, ili 1998. godine, kada Rusija nije platila svoje unutrašnje dugove, primećuje Rojters. Moskva danas može i želi da plati svoje dugove, ali je Zapadna Evropa u tome sprečava.

Jaka valuta

Investitori, ali i sami Rusi, decenijama su izbegavali rublju jer je bila izuzetno slaba i nestabilna. Već godinu dana rublja je daleko ojačala prema dolaru pd svih ostalih svetskih valuta. U sredu ujutru je za dolar trebalo izdvojiti nešto više od 51 rublje. Na vrhuncu krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, za dolar se moglo dobiti više od 124 rublje. Rusku valutu podržavaju prihodi od ruskog izvoza sirovina, smanjeni uvoz i kontrola kapitala, koju su vlasti u međuvremenu ublažile.

Rusija je u prvih pet meseci ove godine zabeležila suficit na tekućem računu od 110,3 milijarde dolara, što je više od tri puta više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci centralne banke.

Crno zlato

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, cena nafte, žila kucavica ruske ekonomije, nije pala ispod 100 dolara po barelu. U utorak je dostigla 117 dolara.

Zahvaljujući visokim cenama nafte, Rusija, drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije, i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, ima na raspolaganju 1 bilion dolara godišnje za ublažavanje efekata sankcija.

Ruski proizvođači prodaju naftu po cenama nižim od onih na londonskom tržištu, ali i dalje visokim, ističe Rojters. Sankcije su ih primorale da prodaju naftu Kini i Indiji uz popuste do 40 dolara po barelu. Međutim, američki zvaničnici kažu da Moskva i dalje zarađuje više novca od izvoza energije nego pre rata.

Kamatne stope

Neposredno nakon početka invazije, ruska centralna banka podigla je ključne kamatne stope na 20 odsto. Zaduživanje je poskupelo, ali ni približno kao 1998. godine, pre devalvacije rublje, kada je iznosila astronomskih 150 odsto.

Sredinom juna banka ih je smanjila na 9,5 odsto, što ukazuje da bi mogla da ih dodatno snizi kako se inflacija usporava. Cene su u maju bile više za oko 17 odsto nego u istom periodu prošle godine, ali u centralnoj banci procenjuju da će njihov rast u junu oslabiti.

Zaboravljeni "Bušovi bataci"

Građani su odmah po početku invazije počeli panično da kupuju namirnice, poput šećera. Ali panična kupovina je splasnula jer u prodavnicama ima dosta hrane, a banke nisu pod pritiskom štediša koje pokušavaju da dođu do svog novca.

Ovo je u potpunoj suprotnosti sa paničnom kupovinom koja je usledila nakon devalvacije 1998. i nestašice hrane nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Još 1990. godine, da bi ublažile rusku nestašicu hrane, SAD su Rusiji počele da šalju piletinu koju su Rusi nazvali "Bušovi bataci", prema rečima bivšeg predsednika SAD Džordža Buša, supotpisnika sporazuma sa Mihailom Gorbačovim.

Niska nezaposlenost

Stopa nezaposlenosti u Rusiji je u aprilu bila rekordno niska, samo četiri odsto. Neki strahuju da bi realna stopa mogla biti veća jer velike kompanije još nisu počele da otpuštaju radnike, ali je do sada samo tri miliona građana bez posla. Podaci za maj bi uskoro trebalo da budu objavljeni, napominje Rojters.

(MONDO)