Na sastanku u Sankt Peterburgu, Lukašenko mu se požalio na "agresivnu", "konfrontirajuću" i "odbojnu" politiku svojih suseda Litvanije, i zamolio Putina da pomogne Belorusiji.
U četiri meseca rata u Ukrajini, jedna od većih misterija bila je zašto Belorusija, bezuslovno lojalni saveznik Rusije, nije aktivno učestvovala u toj invaziji. Ali sve je više znakova da bi se to ipak moglo dogoditi. Na sastanku sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom tokom vikenda, ruski predsednik Vladimir Putin najavio je slanje balističkih projektila sposobnih da nose nuklearne bojeve glave Iskander-M u narednih nekoliko meseci.
Na sastanku u Sankt Peterburgu, Lukašenko mu se požalio na "agresivnu", "konfrontirajuću" i "odbojnu" politiku svojih suseda Litvanije, i zamolio Putina da pomogne Belorusiji da pripremi "simetričan odgovor" na navodne letove NATO sa nuklearnim oružjem u blizini beloruskih granica.
"Minsk mora biti spreman na sve, čak i na upotrebu teškog naoružanja za odbranu naše otadžbine od Bresta do Vladivostoka", rekao je Lukašenko.
Rusija je već rasporedila raketne i protivvazdušne sisteme Iskander, Pancir i S-400 duž belorusko-ukrajinske granice, saopštio je ranije ovog meseca Generalštab Oružanih snaga Ukrajine. Lukašenko navodno planira da formira novu, južnu vojnu komandu i poveća oružane snage na 80, sa sadašnjih 65.000 pripadnika (od kojih su neki civili).
Bizarna izjava Lukašenka
Ukrajinski generalštab objavio je ove nedelje na društvenim mrežama da je Belorusija poslala do 20 vagona municije Rusiji da pomogne Putinu u njegovom ratu protiv Ukrajine.
Prema vojnim analitičarima kao što je Majkl Kofman iz Centra za analizu mornarice SAD (CNA), ovo bi mogao biti znak da im ponestaje bar nekih vrsta municije na bojnom polju – ili da je jednostavno lakše snabdevati zalihe iz Belorusije nego iz udaljenih vojnih baza u centralnoj i istočnoj Rusiji.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu takođe se sastao sa beloruskim kolegom prošle nedelje, rekavši da su "okolnosti takve da su potrebne hitne zajedničke mere za jačanje odbrambenih sposobnosti obe zemlje i povećanje borbene gotovosti, kao i zajedničku regionalnu protivvazdušnu odbranu".
Verovatno je najveći razlog za zabrinutost verovatno dao sam Lukašenko svojom bizarnom, čak i po njegovim merilima, izjavom da Poljska namerava da okupira zapadnu Ukrajinu i da će Belorusija na to morati vojno da reaguje.
Ukrainian intelligence says Russia is planning to blow up a Belarusian apartment building in a false flag attempt to draw Belarus into the war.
— Angry Staffer (@Angry_Staffer)June 24, 2022
This would be a big mistake for Lukashenko, both politically and militarily.https://t.co/67s6wIOY19
"Ovde ćemo morati da reagujemo jer ne možemo da dozvolimo da nas Poljaci potpuno opkole. To je opasna opcija. Ja sam to davno rekao: Ukrajinci i Rusi će tražiti od nas da pomognemo u očuvanju (teritorijalnog) integriteta, da niko ne bi ništa odsekao“, rekao je Lukašenko 17. juna, a prenosi ruska novinska agencija Tass.
Lukašenko rizikuje sve
Askold Krušelnički, dopisnik britanskog Tajmsa, rekao je da je Putin bio "razočaran i ljut" kada je Belorusija odbila da se pridruži invaziji u februaru.
Međutim, Lukašenko ima dobar razlog da ne šalje trupe u Ukrajinu, ma koliko Putin na njega vršio pritisak. Kako prenosi britanski portal Conversation, beloruska vojska je svesna žestokog i efikasnog otpora koje ukrajinske snage pružaju daleko jačoj ruskoj vojsci.
U slučaju da beloruska vojska pretrpi težak poraz u Ukrajini, što je svakako realna mogućnost, mogla bi direktno da ugrozi Lukašenkov režim, koji je, nakon brutalnog gušenja masovnih protesta 2020. godine, potpuno zavisan od vojnih i bezbednosnih službi – i Moskve, naravno. Beloruski narod se protivi ratu sa Ukrajinom daleko više od Rusije – prema anketi Četam hausa, njih 32 odsto podržava rat, dok ne podržava 40 odsto. Naravno, moguć je scenario u kojem Belorusi ne izvrše punu invaziju, već nastave da postepeno eskaliraju: sa više vojnih vežbi, više raketiranja i granatiranja ukrajinskih gradova sa njihove teritorije, a možda i pucanjem na konvoje ili skladišta sa Zapadno oružje duž poljsko-ukrajinske granice.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na [email protected].
(MONDO)
