Ruski ministar spoljnih poslova napustio je sastanak G20 vodećih ekonomija rano nakon što je svojim kolegama rekao da ruska invazija na Ukrajinu nije odgovorna za globalnu krizu gladi i da sankcije osmišljene da izoluju Rusiju predstavljaju objavu rata.
Skup u petak bio je prva direktna konfrontacija Sergeja Lavrova sa liderima sa zapada otkako je Rusija izvršila napad na Ukrajinu, a on je optužio zapad za mahnitu kritiku onoga što je tvrdio da su opravdane akcije Moskve. U oštrom, ali kratkom predavanju na sastanku na Baliju čiji je domaćin Indonezija, ovogodišnja predsedavajuća zemlja G20, Lavrov je rekao: "Ako zapad ne želi da se pregovori održe, ali želi da Ukrajina pobedi Rusiju na bojnom polju - jer su ova stava oba izneta - onda možda nema o čemu da se razgovara sa zapadom", prenosi "Gardijan".
Ruski diplomata, koji je sedeo između Saudijske Arabije i Meksika na sastanku, takođe je optužio zapad da vrši pritisak na Ukrajinu da "koristi svoje oružje" u borbama. Izašao je sa sastanka kada je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok počela da govori.
Kasnije je Berbok rekla: "Činjenica da je (Lavrov) proveo veliki deo pregovora ne u prostoriji, već van nje, podvlači da ne postoji ni milimetar volje da se razgovara na strani Rusije", pa dodala da je raspoloženje u prostoriji bilo "19 prema 1 protiv ruske invazije, čak i ako su postojala neslaganja oko sankcija".
Lavrov je tvrdio da je došao na Bali da bi stekao utisak "kako zapad diše". Bilo je očigledno da Zapad nije koristio G20 u svrhe za koje je stvoren, rekao je Lavrov. Učesnici iz zemalja u razvoju nisu podržali ovaj pristup, tvrdi on.
"Agresori, osvajači, okupatori. Danas smo čuli dosta takvih stvari", rekao je on dok je opisivao govore svojih zapadnih kolega. On je rekao da su neki od govora održani radi pozorišnog efekta, navodeći Borisa Džonsona kao odličan primer. "Pa, on je podneo ostavku, i neka bude", rekao je Lavrov. "Svi su govorili da Rusija mora da bude izolovana. Ali do sada je njegova sopstvena partija izolovala Borisa Džonsona".
Veći deo sastanka i diskusija na marginama bio je zaokupljen naporima da se Rusija ubedi da dozvoli izvoz zaliha ukrajinskog žita kroz nezavisno policijski bezbedni pomorski koridor u Crnom moru. Ali razgovori, koje uglavnom vode Turska i UN, nastavljaju se nedeljama bez ikakvog pomaka.
Lavrov je rekao: "Ukrajina treba da prekine blokadu svojih luka, da ih razminira ili da obezbedi prolaz kroz minska polja."
Zapadne diplomate kažu da Rusija koristi krađu ukrajinskog žita i blokiranje njenog izvoza kao mere koje su osmišljene da oslabe ukrajinsku ekonomiju i povećaju cenu za zapad subvencionisanja ove zemlje. Na plenarnoj sednici, američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je Moskvu da pusti ukrajinsko žito u svet.
Jedan zvaničnik je rekao da se Blinken direktno obratio Rusiji, rekavši: "Našim ruskim kolegama: Ukrajina nije vaša zemlja. Njegovo zrno nije tvoje zrno. Zašto blokirate luke? Trebalo bi da pustite žito."
Lavrov je ponovo rekao da Rusija ne može da izvozi svoje žito zbog zapadnih sankcija, na primer zato što brodovi nisu bili osigurani ili ne mogu da pristaju u strane luke. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel uzvratio je rekavši da sankcije EU "ne zabranjuju uvoz ruske robe ili đubriva, niti plaćanje za takav ruski izvoz". Rusija je, kako je rekao, izvršila invaziju na ceo svet i pretvorila brodske puteve Crnog mora u ratnu zonu.
Zapadni lideri su odbili da se pridruže grupnoj fotografiji sa Lavrovom, ali su rekli da je njihovo prisustvo na sastanku, za razliku od potpunog bojkota, pokazalo veću spremnost da iznesu svoje argumente, a ne da pretpostavljaju da su druge neutralne države na njihovoj strani.
Lavrovljeva poseta Baliju takođe je imala za cilj da se pripremi za mogući put Vladimira Putina na samit G20 u novembru. Nejasno je da li će Putin prisustvovati lično ili putem videa.
(Mondo/Gardijan)
