Zbog geopolitičkih problema i skoro prekinute saradnje Zapada sa Rusijom i Kinom, SAD i EU više ne mogu da se snabdevaju retkim zemnim metalima
Najavljeno kao otkriće koje će okončati zavisnost zelene industrije od Kine, novootkriveno nalazište retkih zemnih metala u Turskoj je drugo po veličini te vrste u svetu. Grupa metala vitalnih za alternativno skladištenje energije i potencijalno veliki novi izvor nade za industriju električnih automobila pronađena je u blizini grada Eskišehira u centralnoj anadolskoj ravnici. Na sreću Zapada, ta teritorija čvrsto leži na teritoriji NATO-a, piše The Times.
Tursko ministarstvo energetike i prirodnih resursa tvrdi da 694 miliona tona naslaga sadrži dovoljno retkih zemnih metala za snabdevanje sveta u narednih hiljadu godina.
Kada ovo postrojenje dostigne puni kapacitet, Turci tvrde da su spremni da prerade 570.000 tona rude godišnje. Time bi se sigurno rešili problemi zbog kojih svet odlaže zelenu transformaciju i nastavi da proizvodi velike količine gasova staklene bašte, piše The Times. Skeptici ističu da količina stvarno proizvedenih retkih zemnih metala zavisi pre svega od čistoće rude, a tačni podaci o turskim rudama i dalje ostaju skriveni od javnosti.
Kinezi nisu zabrinuti
Kina uopšte nije zabrinuta. "Tehnološka i industrijska prednost Kine u globalnoj industriji retkih zemalja nastaviće se i u budućnosti", predviđa Global Times pozivajući se na insajdere iz industrije. "Otkriće rezervi retkih zemnih metala u Turskoj neće imati uticaja na globalnu poziciju Kine", nastavlja kineski list. Evropska komisija je prošle godine objavila informaciju da je 98 odsto retkih metala u EU uvezeno iz Kine, dok je za SAD ta cifra 80 odsto.
Upravo zbog toga, tursko otkriće bi trebalo bar da pruži nadu Zapadu, koji je, kada je reč o dostupnosti retkih zemnih metala, prilično očajan.
"Ne bih rekao da će ovo otkriće spasiti evropska tržišta, ali je svakako dobrodošla vest. Potražnja raste tako brzo da nam je potrebno mnogo više nalazišta", rekao je Rajan Kastilu, direktor konsultantske kompanije Adamas Intellidžens.
Najbolja nada za smanjenje emisije gasova staklene bašte je zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim automobilima na baterije. Britanija i Amerika su se obavezale da će zabraniti prodaju novih benzinskih i dizel vozila do 2045. Ali proizvodnja ovih baterija zahteva niz sastojaka, uključujući 17 takozvanih retkih zemnih metala, čiju proizvodnju naravno vodi Kina, čija teritorija proizvodi čak 80 do 90 odsto globalnih zaliha.
Kastilju je rekao da procene sugerišu da je čistoća retkih zemalja u turskom nalazištu oko 2 odsto, što bi obezbedilo dovoljno prerađene rude da zadovolji svetsko tržište za 40 do 50 godina - ali samo ako potražnja ostane na sadašnjem nivou. Ali kako stanovništvo raste, raste i potražnja. Trenutna potražnja će se drastično povećati.
Komplikovana i skupa proizvodnja
Zbog geopolitičkih problema i gotovo prekinute saradnje Zapada sa Rusijom i Kinom, SAD i EU više ne mogu da se snabdevaju retkim zemnim metalima. Zato su prošlog meseca Britanija, SAD i drugi zapadni saveznici najavili formiranje Partnerstva za bezbednost minerala, što je u suštini pokušaj da se lanac snabdevanja učini "bezbednijim". Inače, Kina je u decembru 2020. najavila ograničenja na izvoz retkih metala, navodno kao sredstvo za očuvanje zaliha.
Pretvaranje novog turskog nalazišta u upotrebljiv izvor metala takođe zavisi od izgradnje neophodnih prerađivačkih kapaciteta, što je veoma složena operacija, piše Tajms. U proseku je potrebno deset godina da se pokrene proizvodnja.
"Istraživački bum u poslednjih 15 godina otkrio je mnoga obećavajuća ležišta retkih zemljanih elemenata. Ali biće potrebne milijarde dolara da bi se velika proizvodnja retkih zemalja pretvorila u stvarnost", rekao je Sajmon Murs, izvršni direktor Benchmark Mineral Intelligence, najveće svetske agencije za izveštavanje o cenama minerala i specijalizovanog dobavljača informacija o litijum-jonskim baterijama u lancu snabdevanja električnom energijom. vozila.
Novo partnerstvo Zapada, koje pokušava da obezbedi proizvodnju, još je jedan primer kako se SAD, suočene sa agresivnim kineskim državnim investicijama, odvikavaju od principa slobodnog tržišta. To je, piše Tajms, bio i cilj ranije pomenute kineske najave ograničenja izvoza retkih zemnih metala. Zakon je, prema kineskim državnim medijima, "formulisan da zaštiti nacionalnu bezbednost i interese" i delimično je odgovor na pokušaje SAD da ograniče izvoz poluprovodnika u Kinu, glavnih komponenti kompjuterskih čipova.
Pentagon je sada aktivno uključen u ulaganje u tehnologiju retkih zemalja. Dakle, američka vlada je već potrošila stotine miliona dolara na ugovore sa Linas Corporation, australijskom kompanijom, i MP Materials, sa sedištem u Las Vegasu, za izgradnju postrojenja za ekstrakciju retkih zemalja kako bi se stvorio nacionalni rezervat. Cilj je jasan: "SAD moraju imati siguran lanac snabdevanja strateškim mineralima do 2030. godine." Ali do realizacije tog cilja je još daleko.
"Ostatak sveta će biti potpuno zavisan od Kine sve dok Zapad ne uspostavi novi, potpuno nezavisan od Kine, lanac snabdevanja retkim zemnim metalima", zaključio je Murs.
(MONDO)
