U senci rata za Donbas, politički i vojni vrh Ukrajine odlučio je da krene u napad na Hersonsku oblast, koja je pod ruskom okupacijom od prvog meseca rata. U svom govoru ukrajinski predsednik Zelenski je nedavno najavio napad na Herson i oslobađanje ukrajinske obale.

Prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Reznikova, ovo je shvaćeno kao naređenje da se oslobodi okupirana teritorija na jugu Ukrajine. Kako bi oslobodila tu teritoriju, Ukrajina navodno okuplja milionsku vojsku. Takođe, predsednik Zelenski je u svom obraćanju zamolio civile da napuste ta područja, pa ih je čak pozvao da se evakuišu na Krim. Čak je i gradonačelnik Mikolajeva (susedni region) pozvao svoje sugrađane da napuste grad.

Međutim, dalji detalji o najavljenoj kontraofanzivi nisu poznati. Kasnije je rečeno da tačni planovi tek treba da budu razrađeni, a vremenski okvir u kome će se ofanziva odigrati ostao je prilično nejasan. Ukrajinska vojska je uspela da izvrši određene diverzije u Hersonskoj oblasti, u kojoj je osvojila neka manja mesta, a trenutno se ukrajinska vojska nalazi na oko 10 km od predgrađa Hersona. Međutim, linija fronta se nije značajno pomerila od ruske okupacije tog područja.

Smanjen ruski napredak

Trenutno je napredak ruske vojske zaustavljen ili značajno smanjen na svim frontovima. Pošto su obe vojske prilično umorne i desetkovane, čini se da je u toku svojevrsna operativna pauza. Ono što se sada dešava na svim frontovima je ono što se zove "rat gradova“, koji karakteriše međusobna raketna paljba iz gradova. Takav način ratovanja zabeležen je u iračko-iranskom ratu 1980. godine.

Tako na frontu iz pravca Nikolajeva ukrajinska vojska granatira grad Herson, a ruska vojska Nikolajev iz Hersona. Zahvaljujući sistemu HIMARS i balističkim raketama, ukrajinska vojska pogađa vojne ciljeve i nanosi određenu štetu ruskoj vojsci. Osim toga, ukrajinska vojska ima pomoć komercijalnih satelita, koji im u realnom vremenu šalju ruske pozicije, što značajno doprinosi preciznosti raketnih sistema.

Isto tako, ruska vojska na tom području nema dovoljno protivvazdušnih sistema da uspešno spreči ove raketne udare. S druge strane, iako je ruska vojska to demantovala, potvrđeno je da se vratila da koristi taktičku balističku raketu "Tačka-U“. Stoga se ovih dana mogu videti strašni raketni udari u oba smera.

Iz ruskih medija i od analitičara mogu se čuti oprečne izjave povodom ukrajinske najave kontraofanzive na Herson. Jedni su to nazvali "ukrajinskom bajkom“, drugi vide kao nastavak pritiska Ukrajine na Zapad kako ne bi dobili više naoružanja, a neki smatraju da pokušaj kontraofanzive ne treba potcenjivati.

Ako Ukrajina odluči da krene u kontraofanzivu, može se očekivati da će to učiniti pre zime. Ruska administracija u Hersonu bi do zime mogla da se konsoliduje, do kraja pojača kontrola u toj oblasti, a procenjuje se da bi do zime ekonomska situacija Ukrajine mogla dodatno da se pogorša, što zapravo i nije nešto neočekivano. Prema izveštajima zapadnih medija, ne očekuje se da će Ukrajina ove godine osloboditi Herson.

CNN je preneo da su zvaničnici američkog predsednika Džoa Bajdena u privatnim razgovorima izrazili sumnju da Ukrajina može da vrati okupirane teritorije. Pošto su sa Zapada stizale kontradiktorne vesti, i ove treba uzeti sa rezervom. Sve ove vesti mogu poslužiti i kao vid obaveštajnog rata, poput onih sa početka rata kada je „predviđeno” da će Kijev pasti za 96 sati.

Krimski most

U vezi sa zapadnim raketnim sistemima dugog dometa, mediji su počeli da najavljuju napad na Krimski most. Krimski most povezuje Krim sa Krasnodarskim krajem u Rusiji, a otvoren je 2018. godine. To je najduži most koji je izgradila Rusija i najduži most u Evropi, sa dužinom od 19 km. Ukrajina je 2014. godine, nakon aneksije Krima, uspela da izoluje Krim, prekinuvši, između ostalog, snabdevanje vodom za piće. Rusija je stoga povezala Krim sa ruskom teritorijom zbog praktične potrebe. Pored praktične potrebe, most ima i simboličku namenu. Cilj je da se pokaže rešenost Rusije da zadrži Krim.

Upravo zbog ovog značaja, nije neobično pominjati napad na Krimski most sa ukrajinske strane. Pošto je ukrajinska armija dosta udaljena od Krimskog mosta (cca 250 km od Zaporoške oblasti), mogla bi da pogodi most balističkim raketama koje je isporučio Zapad, a koje imaju domet od 300 km. Ove pretnje su shvaćene ozbiljno i, prema izveštajima ruskih medija, na mostu je postavljena protivraketna odbrana.

Nova dimenzija ratovanja

Kako komercijalni sateliti (kao što su sateliti Elona Maska) u realnom vremenu otkrivaju ruske pozicije Ukrajini i Ukrajina ih intenzivno koristi, ruska strana otvoreno kaže da će doći vreme kada će ovi sateliti biti meta ruskih napada. Nakon što je ukrajinska strana potopila rusku krstaricu Moskva, SAD su smanjile dostupnost svojih satelita (iako dostavljaju neke obaveštajne podatke) upravo zbog realne pretnje ruskog obaranja satelita.

Upravo je Dmitrij Rogozin, donedavni generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, rekao da se „zapadni svemirski sektor okrenuo ratu“. On je citirao neke privatne kompanije, kao što je SpaceKs, koje u realnom vremenu šalju vizuelne i radarske podatke Ukrajini. Ako sateliti pod zvaničnom kontrolom SAD budu oboreni, SAD bi verovatno odgovorile.

U takvom scenariju otvorila bi se nova dimenzija ratovanja, što bi predstavljalo veliku opasnost za svet uopšte. Međutim, ruska strana nije išla dalje od medijskog sukoba i verovatno će tu i ostati. Iz tog razloga su i SAD smanjile dostupnost svojih satelita Ukrajini, ali su tu uskočili komercijalni sateliti koji nisu pod direktnom upravom američke vlade. Do sada su obe strane povukle kočnicu i male su šanse da će se mediji pretvoriti u pravi sukob, ali opasnost postoji.

Belorusija

Ovih dana ponovo se najavljuje moguća umešanost Belorusije u rat i napad na Kijev. Koliko je Ukrajina to shvatila ozbiljno govori i činjenica da je minirala celu granicu sa Belorusijom. Minirani su svi železnički i drumski pravci ka Belorusiji, kao i sama granica. Podignuta je i teritorijalna odbrana i deo profesionalne vojske, ukupno oko 150.000 ljudi pod oružjem u tom delu Ukrajine.Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da je Belorusija Rusiji predala vazdušnu bazu Pribitki i da su tamo postavljeni raketni sistemi Iskander-M i S-400. Vazdušna baza se nalazi u Gomeljskoj oblasti u Belorusiji, praktično na granici sa Ukrajinom. Iz pravca Minska prema Brestu primećeni su i vojni kamioni koji su prevozili rakete za PVO sistem S-300. Takođe, ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da se beloruski vojnici šalju u Rusiju na obuku, ali je naglašeno da je mala verovatnoća umešanosti beloruske vojske u rat.

Nova faza rata

Zapadni raketni i satelitski sistemi, operativna pauza ruske vojske, rat gradova i nova najava proširenja fronta iz pravca Belorusije vode nas u novu fazu rata u Ukrajini. Ukrajina je trenutno ohrabrena uspešnim raketnim udarima koji su uništili neka ruska skladišta naoružanja i komandnim centrima u dubinama okupiranih delova, kao i delimičnim zaustavljanjem napretka ruske vojske u Donbasu.

Rusija, s druge strane, raketira gradove širom Ukrajine, često neselektivno, i na terenu održava i uspostavlja kontrolu nad faktičkim stanjem u četiri oblasti koje je zauzela, odmara vojsku i popunjava ljudstvo.

Iako raketni napadi daju možda najgore slike rata jer zgrade nestaju u jednoj sekundi, ima mnogo civilnih žrtava i stvara se haos na terenu, ovo je samo jedna međufaza rata i priprema za sledeću.

Da li će ta sledeća faza uključivati (ponovni) napad na Kijev, pokušaj da se završi okupacija celog Donbasa i ruski napad na Odesu, ili će Ukrajina krenuti u totalnu kontraofanzivu na Herson, još nije poznato. U ovom trenutku, obojici je potrebna operativna pauza da se odmore i popune ljudstvo nakon skoro pet meseci neverovatnog tempa ratovanja.