Čuveni politikolog Džon Miršajmer šokirao svetsku javnost svojom analizom, koja je podigla veliku prašinu i na društvenim mrežama.
Profesor Džon Miršajmer smatra se jednim od najvećih stručnjaka za politiku, ne samo u SAD nego i u svetu, a pripadnik je takozvane realističke škole mišljenja, koja je u dobroj meri inspirisana radom Nikola Makijavelija. Miršajmer, čija je jedna od knjiga ("Velika zabluda: Liberalni snovi i međunarodna realnost") objavljena i u Srbiji, nedavno je održao predavanje koje je izazvalo veliku pažnju na Jutjubu, ali i na svim društvenim mrežama. Govoreći o ratu u Ukrajini, Miršajmer je izneo tezu da je Vašington direktno odgovoran za ovaj sukob, jer je sve vreme gurao ovu zemlju u konflikt sa Putinom, ne obazirući se na upozorenja iz Moskve. Miršajmer je čak kazao da Putin nije imao drugog izbora neko da pokrene rat.
"Sjedinjene Države su odgovorne za izazivanje ukrajinske krize. Ova trdnja ne osporava činjenicu da je Putin započeo rat i da je odgovoran za rusko vođenje rata. Ali, ne treba ni poricati da američki saveznici snose određenu odgovornost, ali oni u velikoj meri slede vođstvo Vašingtona u vezi sa Ukrajinom. Moja centralna tvrdnja je da su Sjedinjene Države pogurale politiku prema Ukrajini koju Putin i drugi ruski lideri vide kao egzistencijalnu pretnju, što su ponavljali godinama unazad. Konkretno, govorim o američkoj opsesiji da uvede Ukrajinu u NATO i učine je zapadnim bedemom na granici Rusije. Bajdenova administracija nije bila voljna da eliminiše tu pretnju diplomatskim putem i zaista je 2021. godine ponovo obavezala Sjedinjene Države da uvedu Ukrajinu u NATO. Putin je odgovorio invazijom na Ukrajinu 24. februara ove godine."
Pogrešno citiraju Putina
Miršjamer je istakao da zapadnjaci imaju jako pogrešan pogled na Putina i njegovu političku agendu.
"Na Zapadu se široko i čvrsto veruje da je Putin jedini odgovoran za izazivanje ukrajinske krize i rata koji je u toku. Kažu da ima imperijalne ambicije, što znači da je sklon osvajanju Ukrajine i drugih zemalja - a sve u cilju stvaranja `velike Rusije` koja liči na bivši Sovjetski Savez. Drugim rečima, Ukrajina je Putinova prva meta, ali ne i poslednja. Kako je to rekao jedan naučnik, on `radi na zlokobnom, velikom cilju: da izbriše Ukrajinu sa mape sveta`. S obzirom na Putinove navodne ciljeve, savršeno je logično da se Finska i Švedska pridruže NATO-u i da Alijansa poveća nivo svojih snaga u istočnoj Evropi. Carska Rusija, na kraju krajeva, mora biti obuzdana, smatraju oni", objasnio je Miršajmer, te potom još više pojasnio svoju tezu.
"Iako se ova priča iznova i iznova ponavlja u mejnstrim medijima i od strane gotovo svakog zapadnog lidera, nema dokaza koji bi to podržali. Na primer, neki naglašavaju da je on rekao da je Ukrajina `veštačka država` ili da nije `prava država`. Ovakvi komentari, međutim, ništa ne govore o njegovom razlogu za rat. Isto važi i za Putinovu izjavu da Ruse i Ukrajince posmatra kao `jedan narod` sa zajedničkom istorijom. Drugi ističu da je raspad Sovjetskog Saveza nazvao `najvećom geopolitičkom katastrofom veka`. Naravno, ali Putin je takođe rekao: `Ko ne voli Sovjetski Savez, nema srca. Ko ga želi nazad, nema mozga.` Drugi ukazuju na govor u kojem je izjavio da je `modernu Ukrajinu u potpunosti stvorila Rusija ili, tačnije, boljševička, komunistička Rusija`. Ali, zaboravljaju da je u istom govoru, u vezi sa današnjom nezavisnošću Ukrajine, rekao: `Naravno, ne možemo promeniti događaje iz prošlosti, ali ih moramo barem otvoreno i pošteno priznati`."
Vašington dao garancije Zelenskom
On je podsetio da je predsednik Ukrajine Zelenski bio u Vašingotnu prošle godine, kada je od Bajdena dobio uverenja da će Ukrajina postati članica NATO-a, na taj način uputivši još jednu provokaciju Moskvi.
"Zelenski je 1. septembra 2021. posetio Belu kuću, gde je Bajden jasno stavio do znanja da su Sjedinjene Države `čvrsto posvećene evroatlantskim aspiracijama Ukrajine`. Zatim su 10. novembra 2021. državni sekretar Entoni Blinken i njegov ukrajinski kolega Dmitro Kuleba potpisali važan dokument -`Američko-ukrajinsku povelju o strateškom partnerstvu`. Cilj obe strane je, navodi se u dokumentu, da se `podvuče posvećenost Ukrajine sprovođenju dubokih i sveobuhvatnih reformi neophodnih za punu integraciju u evropske i evroatlantske institucije`. Taj dokument se eksplicitno bazira na `preuzetim obavezama za jačanje ukrajinsko-američkog strateškog partnerstva predsednika Zelenskog i Bajdena`, ali i potvrđuje privrženost SAD `Deklaraciji na Samitu u Bukureštu 2008.`. Ukratko, nema sumnje da je od početka 2021. Ukrajina počela ubrzano da se kreće ka pridruživanju NATO-u. Neki tvrde da Moskva nije trebalo da bude zabrinuta, jer je `NATO odbrambeni savez i ne predstavlja pretnju Rusiji`. Ali, tako Putin i drugi ruski lideri ne razmišljaju o NATO-u, a važno je i šta oni misle. Nema sumnje da je ulazak Ukrajine u NATO ostao `najsvetlija crvena linija` za Moskvu.
Od Ukrajine neće ostati ništa
Miršajmer kaže da je ovaj rat potpuna katastrofa za Ukrajinu, od koje će se teško oporaviti i da je zastrašujuće kako će ova zemlja izgledati ako rat još malo potraje.
"Ovaj rat je katastrofa za Ukrajinu. Kao što sam ranije primetio, Putin je 2008. jasno stavio do znanja da će Rusija uništiti Ukrajinu kako bi je sprečila da se pridruži NATO-u. On to obećanje ispunjava. Ruske snage su osvojile 20 odsto ukrajinske teritorije i uništile ili teško oštetile mnoge ukrajinske gradove i mesta. Više od 6,5 miliona Ukrajinaca je pobeglo iz zemlje, dok je više od 8 miliona interno raseljeno. Hiljade Ukrajinaca - uključujući nevine civile - je mrtvo ili teško ranjeno, a ukrajinska ekonomija je u rasulu. Svetska banka procenjuje da će se ukrajinska ekonomija smanjiti za skoro 50 odsto tokom 2022. Procene su da je Ukrajini naneta šteta od oko 100 milijardi dolara i da će za obnovu zemlje biti potrebno blizu hiljadu milijardi (odnosno trilion u anglosaksonskoj metrici - prim. aut) dolara. U međuvremenu, Kijevu je potrebno oko 5 milijardi dolara pomoći svakog meseca samo da bi održao funkcionisanje vlade. Čini se da nema nade da će Ukrajina uskoro moći ponovo da koristi svoje luke na Azovskom i Crnom moru. Pre rata, otprilike 70 procenata ukupnog ukrajinskog izvoza i uvoza - i 98 procenata njenog izvoza žita - kretalo se kroz ove luke. Ovo je osnovno stanje posle manje od četiri meseca borbe. Zastrašujuće je razmišljati kako će izgledati Ukrajina ako rat potraje još nekoliko godina, objasnio je američki profesor, naglasivši i da, po njemu, nema izgleda za skorije mirno rešenje jer ono što bi odgovaralo Moskvi, značilo bi poraz Vašingtona, i obrnuto, tako da je, po svemu sudeći, Ukrajina osuđena na propast.
"Kakvi su izgledi za pregovore o mirovnom sporazumu i okončanje rata u narednih nekoliko meseci? Žao mi je što moram da kažem, ali ne vidim način da se ovaj rat uskoro završi, što je mišljenje koje dele istaknuti kreatori politike poput generala Marka Milija, predsedavajućeg JCS-a i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. Glavni razlog mog pesimizma je taj što su i Rusija i Sjedinjene Države duboko posvećene pobedi u ratu i nemoguće je napraviti sporazum gde obe strane pobeđuju. Da budemo precizniji, ključ rešenja iz perspektive Rusije je da Ukrajina postane neutralna država, čime se okončava mogućnost integracije Kijeva u Zapad. Ali taj ishod je neprihvatljiv za Bajdenovu administraciju i veliki deo američkog spoljnopolitičkog establišmenta, jer bi predstavljao pobedu Rusije."
(MONDO)
