Suzan Volters je preživela napad plaćenog ubice koje je organizovao njen bivši suprug, i ne samo to, ona je ubila napadača.
Razvod je jedna od najtežih stvari u životu svakog čoveka, ali u slučaju jedne žene iz Oregona, to ne samo da je bilo teško već je skoro izgubila život.
Uveče 6. septembra 2006. Suzan Volters se vratila kući. Završila je posao u medicinskom centru Providnes Portland i otišla kod svog frizera. Opušteno je prelistala časopis Opra i rekla frizeru da želi promenu i novu boju kose jer je njen razvod bio veoma stresan.
Nešto posle toga, osećajući se lepo u svojoj koži, vratila se kući u jugoistočni Portland. Kada je stigla, odvojila je vreme i proverila poštu. Napomenula je da joj je kuća delovala izuzetno mračno, iako je bila prilično sigurna da je tog dana podigla roletne pre nego što je otišla na posao.
Odbacivši tu misao, krenula je u svoju spavaću sobu. Čovek sa bejzbol kačketom naleteo je na nju iza vrata spavaće sobe - videla ga je perifernim vidom neposredno pre nego što je napao. Nakon što je dobila udarac u levu slepoočnicu od čekića, Suzan Kunhauzen je skočila u akciju.
"Da sam umrla, želela bih da se zna da sam se borila za život“, rekla je ona.
Suzan je u tom trenutku počela da grize napadača, misleći da ako će već umreti, tragovi njenih zuba bi mogli da povežu njenu smrt za njega. Rveći se na podu, ugrizla ga je za ruku, bok, butine. Čak mu je zagrizla i genitalije. Istovremeno, ona je pokušala da izvuče iz njegovih džepova ličnu kartu koju bi mogla da baci ispod kreveta ili stolice ili komode koju će policija kasnije pronaći.
Na kraju ga prikovala za zemlju i počela je da ga guši. Zahtevala je da joj kaže ko ga je poslao, i obećala je da će pozvati hitnu pomoć. Čovek nikada nije imao priliku da odgovori. U šoku i pod adrenalinom, zadavila je provalnika i on je umro. Suzan je otišla kod komšije koji je pozvao policiju.
"U susednoj kući imamo provalnika... On je bio u spavaćoj sobi sa čekićem. Žena koja tamo živi misli da ga je možda zadavila. Ležao je na podu kada je otišla”, rekla je operateru 911.
Nakon toga je suzan otišla u Hitnu pomoć gde je radila kao medicinska sestra da potraži da je neko pregleda. Uživala je u činjenici da je preživela. Ali, nešto ju je mučilo. Nije mogla tačno da kaže zašto, ali nešto joj je govorilo da je u sve umešan njen budući bivši muž, Majkl Kunhauzen.
Dok je u mislima rekonstruisala šta joj se desilo te noć, izdvajali su se određene scene. Na primer, kada je udarila telom u svog napadača da bi ga nokautirala, iako je imala loša kolena, on nije pao. Umesto toga, gurnuo ju je leđima uza zid i tada joj je rekao dve reči, jedine dve reči koje joj je Edvard Dalton Hafi rekao cele noći, "Jaka si“. Po njenim rečima, tada joj je sinulo.
"On je ovde došao da me ubije… Ne znam zašto. Ne znam ko je on. Ali njegova namera je bila jasna", rekla je Suzan.
Ispostavilo se da je Suzan Volters bila u pravu i da je Ed Hafi definitivno bio ubica kojeg je unajmio Majk Kuhnhausen. Majk ga je ranije angažovao da čisti podove u firmi "Fantasi video za odrasle" gde su obojica radili. Majk je nedavno ostao bez posla i Suzan ga je izbacila iz kuće, nakon što je priznala da više nije srećna sa njim zbog njegovog besa, grubosti i aneksioznosti.
Majk je takođe bio uznemiren što je Suzan imenovala svog brata kao korisnika polise životnog osiguranja. Znao je da će, ako ona umre, njihova kuća u Montavili, ona koju su upravo otplatili, biti njegova. Tako je Majk Kuhnhausen unajmio čoveka da ubije svoju ženu za iznos od 50.000 dolara. Ed Haffei je prihvatio ponudu očekujući da će novac od kupovine iskoristiti za drogu i slučajno je bio drogiran kokainom kada je napao Suzan.
Deset i više godina kasnije, Suzan živi svoj život i daje sve od sebe da ostane pozitivna, izjavljujući: "Izdržavam doživotnu kaznu jer sam izabrala lošeg muža“. Sadaje pod uticajem posttraumatskog stresa, ali barem njen bivši muž više nije jedna od njenih briga. Pre nego što je imao priliku da izađe iz zatvora 2014. godine, Majk Kunhauzen je preminuo od raka.
(MONDO)
