Vojnim analitičarima nije bilo jasno kako rusko vazduhoplovstvo koje je najbolje opremljeno na svetu ne postiže željene rezultate.
Za analitičare, kada je reč o invaziji Rusije na Ukrajinu, jedna od stvari koja je izazvala najveće iznenađenje u prvim nedeljama rata bila je nesposobnost ruskog ratnog vazduhoplovstva da uspostavi prevlast na ukrajinskom nebu i da slobodno deluje širom Ukrajine.
Procena da je tako trebalo da bude zasnovana je na iskustvu američkih i NATO ratova u Iraku, Avganistanu i Libiji, gde su avioni zapadnih snaga brzo očistili nebo od neprijateljskih aviona i tlo od neprijateljskih protivvazdušnih raketa.
Iznad Ukrajine, ruski avioni su imali velikih poteškoća da identifikuju i unište ukrajinske odbrambene sisteme. Naime, mnogi uspešni ruski napadi na ukrajinske sisteme zemlja-vazduh (SAM) izvedeni su sa zemlje, a ne iz vazduha, piše specijalizovani portal 19fortifive.
Kako ističe Džastin Bronk iz britanskog istraživačkog centra za odbranu i bezbednost RUSI, problemi SEAD-a, koji su bili izloženi tokom rusko-ukrajinskog rata, mogli bi da predstavljaju buduće poteškoće za Zapad. U ovom trenutku, nijedna država osim Sjedinjenih Država ne bi trebalo da bude preterano uverena da može uništiti neprijateljsku SAM mrežu.
Ako se efikasno koristi, moderna protivvazdušna odbrana izgleda sposobna da umanji vazdušnu snagu, nešto što čak ni Sjedinjene Države nisu uspele da izbegnu u nedavnim sukobima.
Nadmoć u vazduhu je teško uspostaviti
Ni do sada Rusija nije uspela da uspostavi vazdušnu prevlast nad Ukrajinom. Problem sa kojim se suočavaju Rusi nije, kao što je to bio slučaj u Vijetnamu, politički – Rusi se ne libe da napadaju aerodrome i piste duboko u Ukrajini.
Ono što im nedostaje su sredstva da to urade bezbedno i efikasno. Ukrajinski borbeni avioni koji deluju u okviru odbrambenih mreža SAM sistema i u blizini njihovih sopstvenih baza mogu da se nose sa ruskim napadima, čak i sa ogromnom ruskom brojčanom nadmoćnošću.
Ukrajinski piloti mogu, što i čine, da izaberu da izbegnu borbu u nepovoljnim okolnostima, a Rusiji nedostaju kapaciteti za dugotrajne udare da ih primoraju da se angažuju. To znači da, iako nemaju brojčanu prednost, ukrajinsko vazduhoplovstvo može da nastavi da leti i učestvuje u operacijama podrške ukrajinskim kopnenim i pomorskim ciljevima.
Izgradnja vazdušnih snaga je teška. I Rusija i Ukrajina imale su problema sa snabdevanjem i snabdevanjem vazduhoplovnih snaga i isporukom opreme za njih. Na ukrajinskoj strani, ideja o snabdevanju Kijeva potpuno spremnim vazduhoplovnim snagama brzo je propala zbog potrebe za obukom pilota i sistemima održavanja na novim avionima i novim varijantama starih aviona.
Ljudski i industrijski resursi
Nedostatak rezervnih delova i objekata za održavanje otežavao je Ukrajini da zadrži raspoložive avione u vazduhu, iako je ovaj problem donekle ublažen kako je oprema počela da stiže iz istočne Evrope. Današnji borbeni avioni su toliko različiti po složenosti, čak i od mlaznjaka iz 1960-ih, da se vreme koje je potrebno da se efektivni pilot pošalje u pilotsku kabinu meri mesecima ili čak godinama. Stoga, svaka strategija za isporuku novih aviona Ukrajini zahteva značajne institucionalne i industrijske napore.
To je uticalo i na rusku strategiju. Uprkos značajnim zalihama aviona, Kremlj jednostavno ne može sebi priuštiti da pošalje avione u ofanzivu koja bi rezultirala visokim nivoom iscrpljenosti. Ruska industrija ne može da zameni izgubljene avione, a ruska infrastruktura za obuku ne može da zameni pilote. Moskva nema interesa da uništi svoje postojeće flote, što je odluka koja je ograničila obim njenih vazdušnih snaga.
Uloga dronova
Bespilotne letelice su nesumnjivo imale veliku ulogu u dosadašnjem ratu. Ukrajinske bespilotne letelice su u velikoj meri pomogle da oštete i na kraju razbiju ruske ofanzive u prvim nedeljama sukoba. Kao relativno jeftin i relativno potrošnan resurs, ovi zanati pravljenja dronova su igrali ključnu ulogu u vremenima očaja.
Kako se rat nastavio, čini se da su primarni doprinosi dronova bili udari koje je izvršio turski Barjaktari TB2, dok su većinu izviđačkih zadataka izveli drugi dronovi kratkog dometa, kojima su upravljali pešadijski i artiljerijski timovi sa obe strane.
Ali postoji i odgovor na delovanje dronova. Rusija je drastično poboljšala svoje elektronske protivmere, ometajući ukrajinsku kontrolu nad dronovima, što ih čini lakšim za uništavanje. Broj ruskih snaga u Donbasu omogućio je upotrebu različitih protivvazdušnih sredstava koja mogu da reše problem različitih dronova na različitim visinama.
Sve u svemu, bespilotne letelice igraju veoma sličnu ulogu onoj koju su imali izviđački i laki udarni avioni u prethodnim ratovima, ali nikako nisu u potpunosti zamenili doprinos većih, bržih aviona sa fiksnim krilima.
(MONDO)
