Putinov najbliži i najvažniji saradnik ne želi da uvede svoju zemlju u vojni sukob sa Ukrajinom.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko neće se usuditi da stupi u rat protiv Ukrajine. To je kazao analitičar Vadim Možeik sa Beloruskog instituta za strateške studije, i dodao da se Lukašenko neće usuditi da stupi u rat i protiv neke od drugih susednih država, kao što su Poljska i zemlje Baltika iz više razloga, kao što su slabljenje armije koja mu je potrebna za opstanak, te činjenica da se ni predsednik Rusije Vladimir Putin ne usuđuje napasti neku od članica Severnoatlantske alijanse (NATO) iz susedstva.
“Belorusija je i dalje zemlja u kojoj od 2020. besni unutrašnja politička kriza, koja je sada dodatno pogoršana učešćem Lukašenkovog režima u ratu. Opšta atmosfera, opšte stanje straha i zbunjenosti u velikoj meri otežava povećanje represije, uključujući i broj političkih zatvorenika (do danas ih ima 1.263). U poređenju sa ratom, ova situacija privlači veoma malo međunarodne pažnje i uticaja”, rekao je.
U razgovoru za portal “Al Jazeere” istakao je kako se Lukašenko neće odlučiti za stupanje u otvoreni rat protiv Ukrajine iz straha za svoj opstanak.
“Šanse za takav rat svakim danom sve su manje. Naime, gubitak armije i kontrole nad njom su preopasne za Lukašenka. Dodatno, Belorusija ima male šanse da se efikasno bori protiv Ukrajine i poraz bi bio jako opasan i za samu Rusiju – onda bi Putin morao da troši snagu i na zaštitu zapadne granice”, navodi Možeiko.
Ipak, sam rejting beloruskog lidera nešto je bolji nego što je bio pre 24. februara i početka ruske "specijalne vojne operacije" na Ukrajinu.
“Kada uporedimo period pre i tokom ovog rata, podrška Lukašenku je neznatno porasla pošto ga državna propaganda promoviše kao branitelja Belorusije od rata. Belorusko društvo još uvek jako dobro pamti sve lekcije iz Drugog svetskog rata i ne želi da se one strahote ponove”, istakao je.
Ono što se često spominje u medijima, kako ruskim, tako i evropskim je mogućnost ujedinjenja Belorusije i Rusije u jednu državu. Analitičar iz Minska smatra kako su ekstremno male šanse da će doći do unifikacije i nastanka nove države.
“Ta ideja, da se spoje dve države u jednu, uvek je bila marginalna u beloruskom društvu. O ovome daleko više pričaju novinari i daju više prostora ovoj temi od samih Belorusa”, ukazao je.
Druga, opasnija tema je razmeštaj ruskog naoružanja na teritoriju Belorusije. Lukašenko je nedavno kazao kako će dobiti jak arsenal oružja, a bilo je govora i o nuklearnom naoružanju.
“Nuklearno oružje je racionalna želja Lukašenka, ali do sada je od Putina dobio samo 'Trojanskog konja'. U poslednje vreme Lukašenko govori kako će u Belorusiju razmestiti nuklearno i drugo oružje. Poslednji put kada je to predložio Putinu, dobio je obećanje kako će mu biti isporučeni sistemi S-400 i Iskander”, objasnio je Možeiko.
Naveo je ko je odbacio nuklearno oružje u Belorusiji.
“Pre rata u Ukrajini je Lukašenko izražavao žaljenje što je Šuškevič (Stanislav Šuškevič, prvi predsednik nezavisne Belorusije) odbacio sovjetsko nuklearno oružje. Sa druge strane, sam Šuškevič je s pravom smatrao kako mu je to jedno od glavnih dostignuća", otkrio je on.
Možeiko ukazuje kako “diktatori uče na iskustvu kolega diktatora”.
“Gadafi je otkazao svoje nuklearne, hemijske i biološke programe i doživio najgoru noćnu moru svakog autoritarnog vladara: državni ustanak uz pomoć NATO-a, a potom i najgoru kaznu. Stoga severnokorejski predsednik tako lako neće odustati od svog nuklearnog programa (jer mu je to garant opstanka njegove kvazi-monarhije) i Lukašenko tuguje što ništa ozbiljnije ne može da postigne u nuklearnoj elektrani Ostrovecka", zaključuje Možeik.
(MONDO)
