Predsednik Rusije Vladimir Putin je sredinom aprila u četvoročasovnom razgovoru sa medijima govorio o "Novorusiji". To je deo današnje Ukrajinu koju on smatra ruskom, a prema rečima stručnjaka, on želi da oživi ovu tvorevinu.
Reči predsednika Rusije Vladimira Putina koje je izgovorio tokom četvorosatnog razgovora sa novinarima sredinom aprila zaparale su uši širom Ukrajine. Ruski predsednik je tada pomenuo termin “Novorusija”, zapravo teritoriju Ukrajine koju on smatra istorijski ruskom zemljom. Iako nisu svi potpuno saglasni da Putin zaista želi da ponovo “oživi” ovu tvorevinu koja obuhvata veliki deo Ukrajine, nesporno je da ruski predsednik često koristi istoriju kao opravdanje za aneksiju ili invaziju.
Šta zapravo podrazumeva termin “Novorusija”?
Deo Ukrajine koji se proteže od Odese na jugu, do Luganska na istoku Rusko carstvo preuzelo je od Otomanske imperije tokom serije ratova, postao je poznat kao “Novorusija” ili “Nova Rusija”. Putin u teritoriju Novorusije, uz Krim, uključuje i sledeće oblasti: Donjeck, Lugansk, Harkov, Dnjepropetrovsk, Zaporožje, Herson, Nikolajev i Odesu.
“Želeo bih da vas podsetim na ono što je u vreme carstva nazivano 'Novorusija'. Harkov, Lugansk, Donjeck, Herson, Nikolajev i Odesa tada nisu bili deo Ukrajine. Centar te teritorije bio je Novorosijsk, a region se nazivao Novorusija. Rusija je izgubila te teritorije zbog različitih razloga, ali su ljudi ostali tamo”, rekao je Putin.
Putin je i 2014. godine, posle "aneksije" Krima, tvrdio da, iako je Rusija izgubila teritoriju “Novorusije” iz različitih razloga, ljudi su ostali tamo. Kako piše Vašington post, Putinov komentar možda bi mogao da se shvati olako, da u prethodnom periodu “Novorusija” nije često pominjana od strane proruskih aktivista, a čak je i objavljen sajt koji je posvećen “vraćanju istorijskog regiona”. Profesor istorije i stručnjak za Rusiju na Koledžu Dikinson navodi da “mitologija” koju Putin promoviše podrazumeva da su to ruske teritorije.
“To je bio deo ruske teritorije, ali nisu Rusi živeli tamo. Bilo je mnogo više Rumuna nego Rusa, a Ukrajinci su bili dominantni”, naveo je on za "BBC".
Tokom kratkog perioda 2014. godine "separatisti" u Donjecku i Lugansku su želeli da se ponovo stvori “Novorusija”. Međutim, posle Putinove izjave to pitanje ponovo je postalo predmet analize analitičara za Zapada. Ovaj govor danas možda dobija i novu nijansu posle poslednjih poruka koje stižu iz Moskve. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov objavio je da ciljevi ruske vojne operacije u Ukrajini više nisu ograničeni na Donbas. Kako je rekao, geografija je sada drugačija, pa cilj Kremlja nisu samo oblasti Donjeck i Lugansk, već i druge teritorije. Kao razlog za ovo, Lavrov je naveo isporuku zapadnog naoružanja Ukrajini, a SAD su već upozorile da se Rusija sprema da anektira teritorije koje je zauzela.
Direktor programa za Evroaziju na Institutu za istraživanje spoljne politike u Filadelfiji Adrian A. Basora i saradnik na programu Aleksandr Fišer navode da je Putinovo pominjanje “Novorusije” opasan ekspanzionistički koncept. Preciziraju da je reč o teritoriji koja obuhvata otprilike trećinu današnje Ukrajine (uključujući i Krim). Kako oni ocenjuju u tekstu na sajtu Instituta, naknadni komentari Putina i njegovih saradnika jasno pokazuju da Kremlj želi ponovo da uspostavi konrolu nad tim oblastima. Takođe, dodaju i da je jasno da se Putin nada da će kontrolisati i područja van tog regiona koja uključuju populaciju koja pretežno govori ruski jezik.
“Većina komentatora i medija još su fokusirani na aneksiju Krima i pretnju da će Rusija da zauzme region Donbasa. Ali ono što je daleko opasnije, što pokazuju retorika i stanje na terenu, jeste da je Putin već počeo da postavlja temelje da bi Kijevu oduzeo kontrolu nad još većom teritorijom kako bi je vratio pod rusku dominaciju, bilo aneksijom ili stvaranjem nominalno nezavisne 'Federacije Novorusije'”, naveli su.
Oni ističu da ukoliko Putin uspe da tu viziju pretvori u stvarnost, Moskva će dominirati kompletnim severnim delom Crnog mora i kontrolisati teritoriju koja se prostire od sadašnjih ruskih zapadnih granica, do granica Rumunije i Moldavije. Pojašnjavaju da bi to značilo da bi se populacija Ukrajine smanjila sa 46 miliona na 25 miliona, kao i da bi BDP Ukrajine bio manji za dve trećine zbog toga što su oblasti na istoku i jugu daleko više industrijalizovane od onih u centru i na zapadu. Basora i Fišer primećuju da za sada, finansijske sankcije i osude sa Zapada nisu imale uticaj na Putinovu strategiju, a umesto toga on nastavlja da podriva kontrolu Kijeva nad istočnim oblastima, i to postepeno. To je isti scenario koji je Putin primenjivao za Krim.
Ključ je kontrola nad jugom Ukrajine
Nameće se pitanje na koji način bi bilo moguće potencijalno uspostavljanje “Novorusije”, a određeni analitičari smatraju da je za to ključ u kontroli oblasti na jugu Ukrajine koje je Rusija uspela da zauzme. Kako navodi Taras Kuzio, istraživač u društvu “Henri Džekson” i profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Kijevo-mogiljanske akademije, iako se najveće bitke vode u Donbasu, konačan ishod rusko-ukrajinskog rata verovatno će biti odlučen stotinama milja južno.
On je u tekstu na sajtu Atlanskog saveta primetio da su Rusi tokom invazije najveći uspeh ostvarili na jugu Ukrajine čiji je veliki deo zauzet u prvim danima rata. To je omogućilo Moskvi da uspostavi kopneni koridor koji spaja poluostrvo Krim sa samoproglašenim DNR i LNR na istoku. Ukrajinske trupe su uspele da spreče dalju ofanzivu na južni lučki grad Odesu, ali Kijevu nedostaje ljudstvo i vojna oprema kojom bi mogao da ponovo preuzme regione koji su pod ruskom kontrolom.
“Dok Rusija nastoji da učvrsti kontrolu nad područjima koja je zauzela, i dok se ukrajinske snage spremaju za kontraofanzivu, bitka za jug Ukrajine je daleko od gotove. Ishod tog sukoba će verovatno odrediti da li je Putin u mogućnosti da ostvari cilj ugrožavanja ukrajinske državnosti i uključivanja velikog dela zemlje u novu ‘Rusku imperiju’”, ističe Kuzio.
On smatra da je za ukrajinske međunarodne partnere ključno da razumeju da je oslobađanje ukrajinskog južnog priobalja bitka s vremenom, jer Kremlj preduzima aktivne korake kako bi inkorporirao te teritorije u Rusku Federaciju. Dodaje da su ukrajinski državni simboli uklonjeni iz javnih prostora, da je u škole je uveden ruski plan i program, a ukrajinska valuta grivna je zamenjena rubljom. Ukrajinski mediji, interent servisi i operateri mobilne telefonije su takođe ukinuti.
"Blumberg" takođe upozorava da dok se vode borbe na istoku, Rusija je fokusirana na učvršćivanje vojne i političke kontrole nad teritorijama koje je do sada zauzela. Taj medij piše da Kremlj postavlja okupacione vlasti, da je naređeno lokalnom stanovništvu da koristi rublju i da se prema određenim izvorima, planiraju referendumi u nekim područjima da bi se otvorio put za potpunu aneksiju. Ukazuje se i na reči bogataša koji podržava Putina i za kojeg se navodi da pomaže u finansiranju rata, Konstantina Malofejeva, koji je rekao: “Pripojićemo Ukrajinu, region po region”.
Novinar Vašington posta Adam Tejlor primećuje da je to što je Putin govorio o “Novorusiji” u skladu sa njegovom ranijom navikom da govori o zlatnom dobu Ruskog casrtva, i da koristi istoriju da bi opravdao svoje postupke. On, međutim, kaže da nije jasno da li Putin zaista ima nameru da anektira “Novorusiju”.
“Ali, ako se Putin nada tome, slučaj Krima mu je pokazao da istorija može biti moćno oružje”, istakao je.
(MONDO)
