Isušenje Aralskog jezera jedna je od najšokantnijih katastrofa na svetu, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun, i pozvao zemlje centralne Azije da zajedničkim naporima iznađu način za spas jezera.
Aralsko jezero je nekada bilo četvrto po veličini na svetu, sa površinom od 68.000 kilometara kvadratnih, ali je počelo drastično da se smanjuje 60-ih godina prošlog veka, nakon što su reke Amu Darija i Sir Darija, koje ga napajaju, postale deo melioracionog projekta tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Prema satelitskim snimcima, površina jezera smanjila se za više od 90 odsto. Voda koja je nekada punila jezero, danas uglavnom završava na plantažama pamuka.
Generalni sekretar UN je obišao jezero helikopterom, u okviru posete pet zemalja bivšeg SSSR-a.
Ban je posetio i Mujnak, grad u Uzbekistanu koji se nekada nalazio na samoj obali Arala, a danas je okružen sivom pustinjom.
"Ovo je očigledno jedna od najgorih ekoloških katastrofa na svetu", kazao je on i pozvao lidere regiona da zanemare međusobne nesuglasice i zajedničkim naporima, uz pomoć UN, pokušaju da nađu rešenje za spas jezera.
Saradnju, međutim, koče sporovi oko prava na vodu i njenu upotrebu u budućnosti.
Uzbekistanski zvaničnici se žale da će projekat brane u Tadžikistanu drastično smanjiti dotok vode u njihovu zemlju.
Sa svoje strane, Tadžikistan ulaže velike nade u projekat hidroelektrana koji treba da ga izvuče iz siromaštva.
Trka za vodom će se neminovno i dalje zaoštravati zbog globalnog zagrevanja i rasta stanovništva, koji će još više smanjiti količunu raspoložive vode, upozoravaju stručnjaci.
(Tanjug)
Prema satelitskim snimcima, površina jezera smanjila se za više od 90 odsto. Voda koja je nekada punila jezero, danas uglavnom završava na plantažama pamuka.
Generalni sekretar UN je obišao jezero helikopterom, u okviru posete pet zemalja bivšeg SSSR-a.
Ban je posetio i Mujnak, grad u Uzbekistanu koji se nekada nalazio na samoj obali Arala, a danas je okružen sivom pustinjom.
"Ovo je očigledno jedna od najgorih ekoloških katastrofa na svetu", kazao je on i pozvao lidere regiona da zanemare međusobne nesuglasice i zajedničkim naporima, uz pomoć UN, pokušaju da nađu rešenje za spas jezera.
Saradnju, međutim, koče sporovi oko prava na vodu i njenu upotrebu u budućnosti.
Uzbekistanski zvaničnici se žale da će projekat brane u Tadžikistanu drastično smanjiti dotok vode u njihovu zemlju.
Sa svoje strane, Tadžikistan ulaže velike nade u projekat hidroelektrana koji treba da ga izvuče iz siromaštva.
Trka za vodom će se neminovno i dalje zaoštravati zbog globalnog zagrevanja i rasta stanovništva, koji će još više smanjiti količunu raspoložive vode, upozoravaju stručnjaci.
(Tanjug)
