• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ZIMA JE NAJVEĆI PUTINOV SAVEZNIK, KO TO PREŽIVI PRIČAĆE! U proleće MOBILIZACIJA 500.000 vojnika, ima i pokriće za to

Autor Sara Gajić

Ako Evropljani uspeju da prežive gasnu krizu ove zime, na proleće ih čeka posebno iznenađenje.

 Ako Evropa preživi zimu, na proleće Rusi uvode mobilizaciju Izvor: Profimedia/TASS/Alexei Druzhinin/Russian Presidential Press and Information Office

Ova nedelja je protekla u iščekivanju da li će ukrajinska ofanziva, koja je mesecima najavljivana, iz verbalne preći u stvarnu. Ili, jednostavnije rečeno, hoće li Ukrajinci preći sa reči na dela, što se nije desilo. Ukrajinski politički i vojni vrh mesecima je najavljivao odlučnu ofanzivu koja će osloboditi ne samo Herson već i Krim. Pa kad su konačno objavili da je ofanziva krenula, ispostavilo se da nije.

To je donekle priznao i ukrajinski generalštab, koji je saopštio da su jedini rezultati dosadašnje velike ofanzive oslobađanje tri sela – Ivanivka, Lozove i Andrijevka. Takvom brzinom napredovanja stigle bi do predgrađa Hersona možda krajem novembra, verovatnije do Božića. Ako i tada.

To što se ukrajinski raketni udari duboko na okupiranu teritoriju nastavljaju svakodnevno, nije ofanziva, već njena priprema. U svakom slučaju, ukrajinska vojska bi koristila raketne sisteme velikog dometa HIMARS i MLRS protiv ruskih ciljeva, ofanzivnih ili ne. Raketni napadi na Antonovski most kod Hersona, koji su, da nije bilo izdaje, ukrajinske snage trebalo da sruše još u februaru, samo su neprijatnost za ruske snage koje ih sigurno neće naterati na povlačenje.

Čak i bez mosta, ruska logistika može da nastavi da snabdeva trupe na zapadnoj obali Dnjepra. Sve dok ukrajinski vojnici ne krenu u napad celom dužinom bojišta od Dnjeparskog zaliva do Orihova, ništa neće biti od oslobođenja Hersona, Melitopolja i na kraju Krima.

Možda će vas zanimati

Ukrajinci napreduju veoma sporo, ali i Rusi

Jedina značajna posledica do sada stalnih najava ofanzive na jugu jeste to što su ruski komandanti odlučili da deo svojih snaga iz Harkovske oblasti i Luganska prebace u Nikolajev. Međutim, tvrdnja o prebacivanju ruskih snaga stigla je iz ukrajinskog izvora, pa ostaje da se vidi da li je to tačno.

Istovremeno, ruske snage i dalje veoma sporo napreduju u Donjecku. Uspeli su da zauzmu termoelektranu Vuhlehirska. Rusi trenutno uspevaju da prodru severoistočno od Bahmuta. Doduše, ponekad samo stotinak metara dnevno, a često ni toliko. Ali ovo je isprobana taktika kojom su uspeli da osvoje ceo Lugansk.Problem nije toliko u tome što ruske snage napreduju, već u tome što ukrajinske snage nikada ne krenu u kontranapade da bi barem pokušale da povrate izgubljene teritorije. Na ovaj način, posle nedelja i meseci neprekidnih napada, ruske snage konačno osvajaju sve što su zacrtale.

Putin ima dve opcije

I dok ukrajinski politički i vojni lideri još pričaju o ofanzivi koja nikada neće početi, a dani prolaze, jesen i zima se neumitno približavaju, najveći Putinovi saveznici. Sada je sasvim jasno da Putin namerava da gasom natera članice Evropske unije da odustanu od pomoći Ukrajini. Zbog toga će sačekati proleće da proceni posledice gasne krize, a zatim odlučiti šta dalje. U zavisnosti od događaja, Putin ima dve osnovne opcije.

Ako zima bude oštra i rezerve gasa se brzo iscrpe, za očekivati je da će se evropsko javno mnjenje okrenuti protiv sankcija Rusiji. Za Putina bi idealna opcija bili milioni besnih Evropljana na ulicama i trgovima koji pozivaju na rušenje vlada i/ili rešenje gasne krize. Suočeni sa masovnim demonstracijama, evropski političari ne bi imali druge opcije osim da pristanu na sve uslove Moskve kako bi ponovo pustili gas. 

Opasnost od raspada evropskog jedinstva

Evropsko jedinstvo moglo bi da počne da se raspada i pre zime ako krajnja desnica dođe na vlast na prevremenim izborima u Italiji. Zauzevši stavove za redovne izbore koji su trebali da se održe početkom 2023. godine, italijanske stranke su izazvale vanredne. Najveće šanse za pobedu na izborima koji će se održati 25. septembra za sada ima krajnja desnica, odnosno koalicija partija Frateli d'Italija, Forca Italija i Lega. Ukoliko se predviđanja anketa ostvare, novi italijanski premijer biće šef partije Frateli d'Italija Đorđa Meloni.

Problem nije samo Italija već i Nemačka

Mnogo značajniji incident, prema pisanju Repblike, jeste susret bivšeg italijanskog premijera i još uvek predsednika partije Forca Italija Silvija Berluskonija sa ruskim ambasadorom. Da stvar bude gora po Berluskonija, sastanak je održan istog dana kada je Forca Italija povukla podršku parlamenta vladi premijera Marija Dragija.

I Mateo Salvini i Silvio Berluskoni su poznati po veoma dobrim, a Berluskoni bliskim odnosima sa Putinom. Po svemu sudeći, oni su ih i dalje zadržali i ne čudi skepsa italijanskih političkih komentatora i analitičara da će Đorđa Meloni, ako postane prvi italijanski premijer, uspeti da održi antiruski kurs Italije.

Sve je verovatnije da bi strah nemačke javnosti od gasne krize mogao da natera vladu kancelara Olafa Šolca da promeni stav prema Ukrajini i Rusiji. Nije da Nemačka do sada nije uspela da pruži pomoć Ukrajini. Ali za nekoliko meseci, možda će to potpuno prestati da radi.

Zima će doneti velike probleme Šolcu

Trenutno je vreme u Nemačkoj vruće, a većina Nemaca je na odmoru, pa se tema o nestašici gasa još nije u potpunosti razbuktala. Ali sa dolaskom jeseni i zahlađenjem sigurno će. A onda će se koaliciona vlada Olafa Šolca naći u velikoj nevolji.

S druge strane, ako (a to je zaista veliko „ako“) evropsko jedinstvo preživi zimu, Putinova pozicija o Ukrajini će postati očajna. Zbog toga je ruska javnost već počela pripreme za moguća teška rešenja, pre svega masovnu (do oko 500 hiljada) ili čak opštu mobilizaciju (više od milion).

Do proleća bi Putin moga da proglasi opštu mobilizaciju

Tako ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da je krajnji cilj Moskve ponovno stvaranje Sovjetskog Saveza. Za prosečnog Rusa povratak SSSR-a je veoma primamljiv. Utoliko pre ako će Rusi ponovo biti privilegovani narod, a novi Sovjetski Savez druga najjača sila na svetu.

S druge strane, Dmitrij Medvedev preti da će ulazak Švedske i Finske u NATO izazvati vojni odgovor Rusije. Naravno, tako slaba i iscrpljena ruska armija nema snage da napadne Švedsku i Finsku. Međutim, ovakve izjave Medvedeva i Šojgua za nekoliko meseci mogu da budu veoma dobra osnova da Putin u februaru ili martu, nakon što se vidi da li će evropsko jedinstvo izdržati gasnu krizu, objavi da NATO već sprovodi preko Ukrajine i priprema dodatnu agresiju preko Švedske i Finske na Rusiju.

(MONDO)

Inicijalizacija u toku...

Komentari 22

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Eto

Šta će biti kad zapad zaključi da je dovoljno oslabio rusku armiju?

Srbin

Ovaj ce rikne izgleda ⚡️🇺🇸 Амерички председник Џо Бајден поново је позитиван на Ковид-19, саопштио је лекар Беле куће Кевин О'Конор. 💬 „Након што је био негативан у уторак увече, у среду ујутру, у четвртак ујутру и у петак ујутру, председник је био позитиван у суботу касно ујутру на антигенском тесту. Ово у ствари представља ’повратну’ инфекцију“, рекао је О'Конор

Srbin

Можда су неки мислили да Америка џабе шаље оружје Украјини? Заправо и није тако, Америка је постала власник 1/3 обрадивог земљишта у Украјини.

 Ako Evropa preživi zimu, na proleće Rusi uvode mobilizaciju