OTKUD RUSKI AVION NATOVAREN KEKSOM USRED AFRIKE? Insistirali da uđu u letelicu i ostali ŠOKIRANI onim što su zatekli!

Nekoliko dana nakon što je Moskva započela krvavi rat protiv Ukrajine, ruski teretni avion stajao je na pisti u Kartumu, glavnom gradu Sudana, koja je zapravo tek samo crta asfalta okružena crveno-narandžastim peskom. Na tovarnom listu aviona stajalo je da je natovaren kutijama sa keksom. A ta država retko, ako ikada, izvozi keks.

Dokazi takođe sugerišu da je Rusija u dosluhu sa vojnim rukovodstvom Sudana, dozvoljavajući milijardama dolara u zlatu da zaobiđu zemlju i lišavajući osiromašeni Sudan stotina miliona poreskih prihoda. Zauzvrat, Rusija je pružila snažnu političku i vojnu podršku sve nepopularnijem vojnom rukovodstvu Sudana, koje nasilno suzbija prodemokratski pokret u zemlji. Bivši i sadašnji američki zvaničnici rekli su za CNN da je Rusija aktivno podržala vojni puč u Sudanu 2021. koji je zbacio prelaznu civilnu vladu. Tako je zadat razorni udarac sudanskom prodemokratskom pokretu koji je dve godine ranije svrgnuo predsednika Omara al-Bašira.

RUSKA EKSPLOATACIJA SUDANA

“Odavno znamo da Rusija eksploatiše prirodna bogatstva Sudana“, rekao je jedan bivši američki zvaničnik. „Da bi i dalje imala pristup ovim resursima, Rusija je podstakla vojni udar. S obzirom na to da je ostatak sveta zatvorio svoja vrata Rusiji, oni imaju veliku korist od ovog odnosa sa sudanskim generalima i zato im pomažu da ostanu na vlasti. Ta 'pomoć' se sastoji od obuke i obaveštajne podrške zajedničkoj podeli profita od sudanskog ukradenog zlata”, rekao je on.

U središtu saradnje Moskve i sudanske vojne hunte je Jevgenij Prigožin, ruski oligarh i ključni saveznik predsednika Vladimira Putina. Prigožin, 61, kontroliše misterioznu mrežu kompanija koja uključuje Vagnera, paravojnu grupu povezanu sa navodnim mučenjem, masovnim ubistvima i pljačkama u nekoliko ratom razorenih zemalja, uključujući Siriju i Centralnoafričku Republiku (CAR). On negira veze sa Vagnerom. U Sudanu posluje preko kompanije Meroe Gold (takođe pod sankcijama SAD, inače podružnice M-investa u vlasništvu Prigožina), koja vadi zlato uz istovremeno snabdevanje i obuku vojske i paravojske te zemlje oružjem, kao što se vidi iz faktura koje je dobio CNN.

“Posredstvom Meroe Golda ili drugih kompanija povezanih sa njegovim zaposlenima, Prigožin je razvio strategiju pljačke resursa afričkih zemalja u kojima on zauzvrat podržava aktuelnu vladu“, objasnio je Denis Korotkov, istražitelj londonskog Centra za dosijee, koji prati kriminalne aktivnosti raznih ljudi povezanih sa Kremljom.

Centar za dosijee pokrenuo je Mihail Hodorkovski, nekada najbogatiji čovek u Rusiji koji sada živi u egzilu u Londonu. CNN je, u saradnji sa Centrom za dosijee, takođe otkrio da je najmanje jedan viši Vagnerov operativac, Aleksandar Sergejevič Kuznjecov, nadgledao eksploataciju zlata, preradu i tranzitne operacije u Sudanu poslednjih godina.

Sve veća veza između sudanskih vojnih vlasti i Moskve rezultirala je zamršenom mrežom kroz koju se krijumčari zlato. Sudanski zvaničnici su prošle godine presreli najmanje 16 letova vojnih aviona iz sirijskog lučkog grada Latakije, gde Rusija ima veliku vazdušnu bazu, prema zvaničnim sudanskim izvorima, kao i prema podacima o letovima koje je dobio CNN u saradnji sa nalogom za praćenje letova Gerjon na Tviteru. .

CNN je zatražio komentar od ruskog ministarstva spoljnih poslova, ruskog ministarstva odbrane i matične organizacije grupe kompanija koju predvodi Prigožin. Niko se nije javio.

Ali portparol Stejt departmenta SAD je odgovorio.

“Pomno pratimo ovaj slučaj, uključujući prijavljene aktivnosti Meroe Golda, Vagner grupe koju podržava Kremlj i drugih sankcionisanih aktera u Sudanu, regionu i globalnoj trgovini zlatom uopšte. Podržavamo narod Sudana u njihovoj težnji za demokratskim i prosperitetnim Sudanom u kojem se poštuju ljudska prava“, dodao je portparol. “Nastavljamo da izražavamo zabrinutost zbog zlonamernog uticaja Vagnera, Meroe Golda i drugih aktera u Sudanu.”

GDE JE ZLATO?

Ruska spletka oko sudanskog zlata počela je ozbiljno 2014. godine nakon što je ruska invazija na Krim izazvala niz zapadnih sankcija. Pošiljke zlata su se pokazale kao efikasan način gomilanja i transfera bogatstva, što je ojačalo rusku kasu bez znanja međunarodnog sistema finansijskog nadzora.

“Nedostatak zlata je u tome što je fizički i daleko glomazniji za korišćenje od međunarodnih bankovnih transfera, ali je dobra strana to što ga je mnogo teže, ako ne i nemoguće, zamrznuti ili zapleniti“, rekao je Danijel Mekdauel, stručnjak za sankcije i vanredni profesor političkih nauka sa Univerziteta u Sirakuzi.

Središte ruskog rudarstva zlata leži duboko u pustinji severoistočnog Sudana, prošarano dubokim ponorima gde rudari rade u velikoj vrućini sa malo zaštite od cerada i džakova peska. Rudari iz ovih udaljenih rudnika okupljaju se svakog jutra u al-Ibaidiji - poznatom kao 'zlatni grad' - i prenose vreće zlata na kola koja vuku magarci duž neasfaltiranih puteva u gradu. Najvišu ponudu za svoju robu, kažu mnogi od njih, gotovo uvek nude trgovci iz obližnje prerađivačke fabrike, koju meštani nazivaju „Ruska kompanija“.

Zlato se prodaje 'nizbrdo' u ovom glavnom trgovačkom centru. Oko 85 odsto sudanskog zlata se prodaje na ovaj način, prema zvaničnim statistikama do kojih je došao CNN. Transakcije su uglavnom nezabeležene, a Rusija dominira tržištem, kažu različiti izvori, uključujući rudarske uzbunjivače i bezbednosne izvore. Rusija je skoro deset godina držala trgovinu sudanskim zlatom van službenih knjiga. Sudanska zvanična spoljnotrgovinska statistika od 2011. godine dosledno navodi da je ukupan izvoz zlata u Rusiju nula, uprkos brojnim dokazima o ekstenzivnim aktivnostima Moskve u tom sektoru.

Pošto je Rusija imala koristi od toga što je vlada zažmurila na jedno ili oba oka, teško je utvrditi tačnu količinu zlata koja je izneta iz Sudana. Ali najmanje sedam izvora upoznatih sa razvojem događaja optužuje Rusiju da vodi velike operacije šverca zlata u Sudanu i da je većina sudanskog zlata poslednjih godina završila u Rusiji.

Uzbunjivač iz centralne banke Sudana pokazao je CNN-u fotografiju tabele koja pokazuje da je 32,7 tona zlata nestalo 2021. Po trenutnim cenama od 60 miliona dolara po toni, to je 1,9 milijardi dolara vrednog zlata koji nedostaje. Nekoliko bivših i sadašnjih zvaničnika kaže, međutim, da je količina nestalog zlata još veća i tvrde da sudanska vlada prodaje zlato proizvedeno u neformalnim rudnicima po znatno nižim cenama, što iskrivljuje stvarne brojke.

Većina izvora CNN-a tvrdi da se oko 90 odsto proizvodnje zlata u Sudanu švercuje. Ako je tačno, to bi iznosilo oko 13,4 milijarde dolara vrednog zlata koje je izbeglo carinu i propise i smanjilo državni prihod za stotine miliona dolara. Ove brojke nisu nezavisno proverene.

(MONDO)