Stručnjaci upozoravaju da je Nensi Pelosi u poseti Tajavanu mogla da postane moderni Franc Ferdinand.
Nensi Pelosi bi mogla da postane 'Franc Ferdinand' u potencijalnom Trećem svetskom ratu ako je povredi kineska vojska na njenom putovanju na Tajvan, upozoravaju stručnjaci.
Pelosi (82) je juče sletela na Tajvan, time je postala prvi predsednik u poslednjih 25 godina koji je posetio spornu teritoriju. Peking smatra Tajvan "odmetničkom" državom, a predsednik Si je obećao da će silom vratiti ostrvo ako bude potrebno.
Vašington je decenijama sledio strategiju "strateške dvosmislenosti“ – gde je ubeđivao proseparatističke tajvanske snage da ne proglase nezavisnost, a istovremeno je odvraćao Peking da ne zauzme ostrvo silom. Kina je obećala da će uvesti zonu zabrane letova u pokušaju da spreči njenu posetu, a propagandisti državnih medija upozorili su da bi avion Nensi Pelosi mogao biti napadnut.
Komentator Hu Sijin je upozorio da ako američki borbeni avioni prate Pelosijev avion na Tajvan, to je "invazija“.
"Narodnooslobodilačka armija ima pravo da nasilno rastereti Pelosijev avion i američke borbene avione, uključujući ispaljivanje hitaca upozorenja i pravljenje taktičkog pokreta opstrukcije. Ako su neefikasni, onda ih oborite", rekao je on.
Nijedan zvaničnik kineske vlade nije rekao da će Pelosijev avion biti napadnut, ali geopolitički ekspert Brendon Vajhert upozorio je da bi predsednica mogla da postane moderni Franc Ferdinand ako bude povređena.
Nadvojvoda Franc Ferdinand je ubijen u junu 1914, što je navelo Austrougarsku da objavi rat Srbiji, što je izazvalo Prvi svetski rat.
"Njena povreda ili smrt izazvali bi ogroman međunarodni incident kakav nije viđen od 1914. Si Đinping i Nensi Pelosi drže sudbinu sveta u svojim rukama. I niko ne zna šta će se dalje desiti... slično kao 1914. Ni od svetskih ratova ličnosti pojedinačnih svetskih lidera nisu bile toliko važne za istorijske odluke koje će se doneti", rekao je Vajhert za San.
Vajhert je spekulisao da će, ako Peking odluči da pokrene napad na Tajvan, ciljati ranjive američke satelite u regionu.
"Prošla su vremena kada je Peking mogao samo da se kloni i pokloni se prisustvu američkih ratnih brodova u Tajvanskom moreuzu. Kina je mobilisala velike snage – i rasporedila sopstvene nosače – da se suprotstavi američkom prisustvu u regionu", dodao je on.
Kineski brod Juan Vang 5 trebalo bi da pristane u Šri Lanku ovog meseca i Vajhert strahuje da bi brod mogao da se koristi u vojne svrhe. Brod se koristi za svemirsko i satelitsko praćenje i može da prati rakete i rakete koje se lansiraju. Vajhert veruje da Kina "aktivno prati“ američke sisteme i da precizno određuje mete na njima.
Kina se već dugo plaši da će pokrenuti amfibijski napad u stilu Dana D na Tajvan - nešto što su neki analitičari nazvali Dan Z. Brodovi razarači i fregate viđeni su kako vrebaju sa ostrva, a ratni avioni su zujali blizu linije razdvajanja u Tajvanskom moreuzu.
A jezivi snimci podeljeni na kineskoj društvenoj mreži Veibo izgleda pokazuju kolonu amfibijskih tenkova koji se navodno gomilaju na plažama u Fudžijanu duž Tajvanskog moreuza.
(MONDO)
