Nakon problema sa naftom i gasom koji dolaze iz Rusije, na pomolu nova drama na tržištu - dragulja.
Ruska invazija na Ukrajinu primorala je Zapad da preispita svoju odluku da se osloni na rusku naftu i gas, a nova drama će se razviti oko još jednog važnog ruskog izvoza - dijamanata, piše Njujork tajms.
Rusija je najveći svetski dobavljač malih dijamanata. Već godinama, verenički prstenovi, minđuše i privesci u Sjedinjenim Državama i Evropi predstavljaju dijamante iskopane duboko iz permafrosta severoistočne Rusije. Sada Zapad preduzima akciju koja bi ruske dijamante mogla zvanično kategorisati kao "krvave dijamante“, što bi značilo da postoji osnovana sumnja da njihova prodaja pomaže ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Kimberlijev proces
"Prihodi od proizvodnje dijamanata idu u korist ruskoj državi, koja vodi unapred smišljen, ničim izazvan i neopravdan rat“, navodi se u pismu koje je Džordž Čajati , zvaničnik američkog Stejt departmenta, u maju poslao predsednicima Kimberlijevog procesa. Reč je o međunarodnoj organizaciji stvorenoj rezolucijom Ujedinjenih nacija, koju čine predstavnici država, industrije i civilnog društva, čiji je zadatak da spreči protok "krvavih dijamanata”.
Ali problem leži u samoj definiciji. "Krvavi dijamanti“ se obično smatraju onima koji se prodaju za finansiranje rata. Kimberlijev proces, nastao nakon što je ustanovljeno da su dijamanti finansirali smrtonosni rat u Sijera Leoneu, definiše ih nešto konkretnije, kao "neobrađene dijamante koje koriste pobunjenički pokreti ili njihovi saveznici za finansiranje sukoba sa ciljem podrivanja legitimnih vlada”.
Budući da "pobunjenički pokret“ nije baš najtačniji opis vlasti u Rusiji, tamošnji zvaničnici se oštro protive etiketiranju dijamanata u zemlji kao "krv“. Pokušaji zapadnih vlada da to učine nazivaju se "političkom demagogijom“, navodi se u saopštenju pres-službe ruskog Ministarstva finansija.
I dok Zapad počinje da traži dugoročne alternative ruskom fosilnom gorivu, prihodi Moskve od dijamanata dobijaju novi značaj, kako za Rusiju, tako i za zemlje koje žele da kazne Vladimira Putina za njegove postupke u Ukrajini. Dragulji su jedan od najvrednijih neenergetskih izvoznih proizvoda Rusije.
Prema američkoj vladi, prošle godine ruski izvoz dijamanata vredeo je 4,5 milijardi dolara.Ruski dijamanti su godinama popularni među američkim draguljarima koji su umorni od negativnih konotacija koje dolaze sa dijamantima iz afričkih rudnika - čak i onih iskopanih hiljadama kilometara od zona sukoba. Ali ruska rasprava o dijamantima razotkriva često zanemarenu stvarnost o naporima da se obuzda tamna strana globalne industrije dijamanata vredne 80 milijardi dolara godišnje.
Etički ili čisti dijamanti
To je industrija, kaže reporterka NI Timesa Dione Searcei, koja iskorišćava najdublje ljudske emocije. Upravo zbog toga je industrija dijamanata provela godine radeći na tome da ubedi ljude da dragulji koje plasiraju nisu umrljani krvlju dece vojnika. Dobijanje sertifikata Kimberli procesa je možda faktor koji je najviše doprineo povratku poverenja u čisto poreklo dijamanata.
Ali takozvani etički ili čisti dijamanti zapravo ne postoje, priznaju mnogi draguljari.
"Kimberlijev proces je najveća mašina za zeleno pranje koju je svet ikada video“, rekao je Martin Rapaport , vodeći svetski broker dijamanata čiji se cenovnik koristi kao merilo za veleprodaju poliranih dijamanata.
Ruski zvaničnici tvrde da su njihovi dijamanti ispunili ekološke, društvene i standarde upravljanja mnogo pre nego što su postali moderni u korporativnom svetu. Naglašavaju i da ruski rudnici doprinose ekonomiji inače zapuštenog dela zemlje.
"Prihodi od dijamanata su popločali puteve, izgradili škole ili bolnice. Postojanje milion ljudi u Jakutiji u potpunosti zavisi od iskopavanja dijamanata u regionu", saopštilo je rusko ministarstvo finansija i dodalo da se uplate vrše i institucionalnim i privatnim investitorima.Rupa u zakonu
Istog dana kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Sjedinjene Države su dodale na svoju listu sankcija Sergeja S. Ivanova, generalnog direktora Alrose, najvećeg ruskog proizvođača dijamanata i najveće svetske kompanije za iskopavanje dijamanata. Ivanov je sin jednog od najbližih saveznika predsednika Vladimira Putina, koji je takođe dodat na listu sankcija. Nešto kasnije, SAD su zabranile uvoz ruskih dijamanata, zajedno sa ruskom votkom i kavijarom.
Ali američki plan je imao jednu veliku rupu. Zabrana se odnosila samo na neobrađene dijamante iz Rusije, odnosno dragulje koji su iskopani iz zemlje, ali koji tek treba da budu obrađeni. A takvi neobrađeni dijamanti iz Rusije retko su ikada ranije stigli na američko tržište.
Nakon vađenja iz zemlje, većina dijamanata se šalje iz Rusije u inostranstvo na preradu. Ogromna većina završava u centrima za poliranje u Indiji, gde ruski dijamanti nisu zabranjeni. Nakon obrade i pripreme dijamanata za otpremu, na sertifikatu se menja i zemlja porekla. Dakle, dijamanti iskopani u Rusiji više nisu dijamanti ruskog porekla, već je, na primer, u priloženom slučaju zemlja porekla Indija.
Bojkot ruskih dijamanata takođe su pokrenule velike draguljare poput Tifanija, a De Beers, međunarodna korporacija specijalizovana za dijamante, navodno je uložila napore da uđe u trag ruskom dragulju kroz istragu u lancu snabdevanja. Nedugo zatim, SAD su dodale i samu Alrosu, rudarskog giganta, koji je u većinskom vlasništvu ruskih saveznih i regionalnih vlada, na listu Ministarstva finansija SAD de facto zabranjujući američkim građanima da posluju sa njom. Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Novi Zeland i Bahami su preduzeli slične mere.
Ali kritičari tvrde da američka zabrana nije uspela da zatvori rupu i ostavila otvorenu mogućnost da Alrosine podružnice i dalje mogu da pronađu način da dijamanti seče i brišu u inostranstvu u SAD. Takođe napominju da Alrosa i dalje može slobodno da prodaje dijamante na drugim velikim tržištima kao što je Kina, koja nije preduzela nikakve mere protiv ruskog dragulja.
Bez obzira na gore navedeno, vrednost akcija u kompaniji Alrose, za koju SAD kažu da je prošle godine ostvarila više od 4,2 milijarde dolara prihoda i koja je odgovorna za 90 odsto ruskih kapaciteta za iskopavanje dijamanata, značajno je pala. Bio je to veliki udarac za kompaniju koja je pre pet godina pokrenula novu marketinšku kampanju u Americi.
"Alrosa je veoma fokusirana na ekološka i socijalna pitanja i pridržava se najviših standarda korporativne društvene odgovornosti“, navodi se u saopštenju kompanije. Njihova veb stranica ističe napore usmerene na zaštitu vode i zemljišta, pomoć domorodačkom stanovništvu i napominje njihovu ulogu u stvaranju parka za zaštitu irvasa i drugih divljih životinja.
Valja naglasiti kako je sama Rusija bila je među brojnim nacijama koje su se nekoliko godina unutar Procesa Kimberley zalagale za proširenje definicije krvavih dijamanata, nastojeći je proširiti na pitanja kao što su ljudska prava, rad i okoliš. No budući da se organizacijom upravlja konsenzusom - sve odluke moraju biti jednoglasne - a pritom organizaciju čini 80 zemalja, do konsenzusa nije došlo.
Sada su napetosti oko ruskih dijamanata ponovno podijelile zemlje članice Procesa Kimberli. Odluci Zapada usprotivili su se Kina, Bjelorusija i Kirgistan, kao i Mali i Srednjoafrička Republika gdje je Rusija uvelike prisutna i gdje njihovi plaćenici rade u rudnicima dijamanata.
"Proces Kimberley ima sve manje veze s dijamantima i na neki je način postao još jedno geostrateško kazalište", otkrio je Hans Merket, istraživač industrije dijamanata, čija je organizacija dio civilnih društva koje su jednako tako član Procesa Kimberley.
Koštana industrija
Na junskom sastanku u Bocvani, diskusije o ruskoj invaziji na Ukrajinu i njenim implikacijama na Kimberlijski proces okončane su nakon veta Rusije, Kine i Belorusije. Novinari su zamoljeni da napuste sednice kojima bi inače bilo dozvoljeno da prisustvuju, a razgovori sa predsednikom organizacije zapleli su se u sporove oko toga da li Rusija uopšte treba da učestvuje u organizaciji. Nakon toga, američki i britanski predstavnici bojkotovali su sednice koje su vodili ruski predstavnici.
Merket je rekla da je grupa postala "organ birokrata" koji daju odobrenja dijamantima problematičnog porekla i potpisuju sertifikate koji zapravo obmanjuju kupce nakita.
Čeka se odluka Kimberlijevog procesa da li da brine o izvozu dijamanata iz ratom zahvaćene Centralnoafričke Republike, gde ruski plaćenici godinama deluju u dijamantičkoj industriji i optuženi za kršenje ljudskih prava. Izveštaji o nasilju u rudnicima dijamanata u Brazilu i Venecueli se ne istražuju, rekli su neki učesnici, a navodi o nasilju u koje su umešani bezbednosni zvaničnici u rudnicima u Demokratskoj Republici Kongo, Angoli i Tanzaniji ostaju nerazjašnjeni.
Unutar industrije okoštalih dijamanata, gde se poslovi prenose kroz generacije, branioci i zagovornici Kimberli procesa kažu da uprkos problemima, on uglavnom funkcioniše.
"Ovo nije savršen svet“, rekao je Edvard Ašer, predsednik Svetskog saveta za dijamante, koji predstavlja industriju dijamanata u Kimberlijevom procesu. Uprkos tome, Ašer, čiji porodični posao sa dijamantima datira iz 1850-ih, rekao je da veruje da je 99 odsto dijamanata sertifikovanih Kimberli procesom originalno.
Ipak, napetost oko ruskih dijamanata preti da zaseni rad organizacije, čiji je sledeći veliki sastanak zakazan za novembar.
"Članice Kimberlijevog procesa ne mogu da ćute nakon vojne agresije jednog učesnika na drugog“, rekao je Gzavije Sifre Kvatresols , portparol spoljnih poslova i bezbednosne politike Evropske unije.
Prošlog meseca, piše Njujork tajms, na skupu lidera dijamantske industrije u Njujorku, zlatari i trgovci koji su dugo sarađivali sa ruskim kolegama našli su se u nezgodnoj poziciji i morali su da se distanciraju od ruskih kolega sa kojima su nedavno blisko sarađivao. Međutim, skoro svi prisutni su se složili da je, na ovaj ili onaj način, industriji potrebna reforma.
Ronie VanderLinden , juvelir veteran sa sedištem u čuvenom okrugu dijamanata Njujorka, rekao je da su "svi dijamanti u Sjedinjenim Državama etički dijamanti“, ali je priznao da sistem ima nedostataka. Sve zavisi od toga kakva je vaša definicija etike“, zaključio je on.
(MONDO)
