Najveće izumiranje u istoriji dogodilo se pre 250 miliona godina, kada je sa lica Zemlje zbrisano 96% života u moru i više od tri četvrtine života na kopnu.
U istoriji planete Zemlje do sada je bilo pet masovnih izumiranja a jedan naučnik sa Univerziteta “Tohoku” u Japanu tvrdi da je malo verovatno da će sledeće ličiti na ona prethodna. Ono što je posebno istakao je da se to šesto neće dogoditi barem još nekoliko stotina godina.
Naime, prema njegovom istraživanju, čini se da se sledeće masovno izumiranje neće dogoditi tako brzo kako su pokazale prve procene najgoreg scenarija. Nažalost, problem nije tako jednostavan. Do sada je bilo kao što smo rekli pet masovnih izumiranja, odnosno naglog smanjenja broja živih vrsta. Pomenuta izumiranja su zabeležena u poslednjih 540 miliona godina, tokom kojih je oko 50% životinjskih vrsta nestalo u relativno kratkom geološkom vremenskom periodu.
Ovi događaji često prate klimatske promene, bilo da je reč o ekstremnom zagrevanju ili ekstremnom padu temperatura. Uzroci mogu biti različiti, od pada asteroida do pojačane vulkanske aktivnosti, piše Science Alert. Najveće izumiranje u istoriji dogodilo se pre 250 miliona godina, kada je sa lica Zemlje zbrisano 96% života u moru i više od tri četvrtine života na kopnu. Poslednji je bio pre 65 miliona godina, kada su dinosaurusi nestali sa naše planete. Kada je klimatolog Kunio Kaiho pokušao da kvantifikuje stabilnost prosečne površinske temperature Zemlje i biološku raznovrsnost planete, otkrio je linearni efekat, odnosno da se obim izumiranja povećava sa većom promenom temperature. Otkrio je da su tokom globalnog pada temperatura najveća masovna izumiranja nastala kada je temperatura pala za oko 7°C, a tokom globalnog zagrevanja, kada se povećala za približno 9°C. Ovaj porast temperature je zapravo bio znatno veći od prethodnih procena koje su ukazivale da bi porast od 5,2°C rezultirao velikim masovnim izumiranjem u moru koje bi bilo na nivou prethodnih pet.
"Globalno zagrevanje od 9°C neće se desiti do 2500. godine, i to u najgorem slučaju“, kaže Kaiho.
Japanski klimatolog ne poriče da vrste već izumiru na kopnu i u moru zbog klimatskih promena, on samo misli da to neće izazvati iste gubitke kao prethodnih pet. Do kraja veka temperatura na našoj planeti mogla bi da poraste za čak 4,4°C. Ali problem nije samo u nivou globalnog zagrevanja ili hlađenja. Brzina kojom se to dešava je takođe ključna.
Kao što smo već pomenuli, u najvećem masovnom izumiranju, koje se dogodilo pre 250 miliona godina, nestalo je oko 95 odsto poznatih vrsta. Ceo ovaj proces trajao je oko 60.000 godina. Ali današnje globalno zagrevanje, zahvaljujući emisiji fosilnih goriva, odvija se u mnogo kraćem vremenskom periodu. Zbog toga bi u šestom masovnom izumiranju ogroman broj vrsta mogao da umre, ne zbog naglog povećanja temperature, već zato što se promene dešavaju tako brzo da mnoge vrste neće moći da se prilagode. Sam Kaiho priznaje ovu činjenicu.
“Predviđanje budućeg antropogenog izumiranja koristeći samo površinsku temperaturu nije baš tačno jer se uzroci izumiranja razlikuju od uzroka u geološkom vremenu. Otkrio sam da, u linearnom odnosu, kopneni kičmenjaci imaju manju toleranciju od morskih na iste događaje globalnog zagrevanja, ali da su morske životinje osetljivije na promene temperature staništa od kopnenih životinja koje mogu da traže utočište. Takve situacije bi se mogle dogoditi u narednih sto godina“, rekao je japanski klimatolog.
Kako god da pogledate, jasno je da će klimatskim promenama mnoge vrste biti osuđene na propast. Tačne razmere gubitaka i period potreban za najgori scenario ostaju predmet debate u naučnoj zajednici.
(MONDO)
