Brojni stručnjaci ističu da su greške ruskog lidera Vladimira Putina doprinele lošem stanju njegove vojske na frontu.
Rat u Ukrajini je dostigao šokantnu prekretnicu - šest meseci nakon što je Vladimir Putin izvršio invaziju, još uvek traje. Praktično niko, a svakako ne i sam Putin — nije mislio da bi Ukrajina mogla da drži moćnu rusku vojsku na odstojanju, od kraja februara do avgusta, samo uz umerenu infuziju oružja sa Zapada, neke izjave podrške zapadnih lidera i nešto "Mi stojimo sa Ukrajinom" natpisi na travnjacima u SAD.
Ukrajinski branioci su zaista bili žestoko odlučni, dok su ruske trupe morale da se bore sa lošim vođama na bojnom polju, lošijim oružjem i nefunkcionalnim lancem snabdevanja. Takođe ih je loše procenio i sam Putin. Pogrešno je pročitao svetsku situaciju i lično je naredio katastrofalnu invaziju, želeći da zbaci vladu u Kijevu.
On je usmeravao neuspešne napore da zauzme Donbas, iscrpljujući ruske oružane snage u tom procesu. On je ignorisao, poništio i otpustio sopstvene generale i u strahu da ga ne naljute, njegovi generali su krili ključne informacije od ruskog lidera, prema zvaničnicima američke obaveštajne službe koji su pratili rat.
Putin se podjednako borio i sa ruskim narodom, razbijajući domaće slobode i skrivajući istinu o ruskim gubicima, premeštajući mrtve i povređene pod okriljem mraka i odlažući porodična obaveštenja. Američki vojni i obaveštajni lideri kažu za Njuzvik da su bili zaprepašćeni sa svim što su videli. Ali najznačajniji uvid koji su stekli jeste u kojoj meri predsednik Rusije podriva svoje ljude.
"Putin, kao i svaki drugi diktator koga poznajemo u modernoj eri, misli da zna bolje, više od svoje vojske i više od bilo kog stručnjaka“, jedan visoki obaveštajni zvaničnik koji radi na Rusiji, a koja je želeo da ostanen anoniman, kaže za Njuzvik.
Putin je 1975. služio samo nekoliko meseci u sovjetskoj vojsci, navodno u artiljeriji, pre nego što je postao dugogodišnji oficir KGB-a. Kao šef ruske vlade u protekle 22 godine, stoji iza tri rata na periferiji zemlje, kao i operacija u Siriji.
Ti ratovi su podstakli njegovo uverenje da je on najviši ruski general, ubeđujući ga i da su se ruske oružane snage u potpunosti modernizovale i ažurirale, postajući nepogrešive. Sada su loša procena ruskog lidera i gigantski ego postali najveće odrednice o tome kako će se ukrajinski rat završiti. Putin možda preživi gubitak rata u Ukrajini, ali ruska vojska je desetkovana i zemlja je donela prvu grešku.
Kada je predsednik Putin dao naređenje da se izvrši invazija na Ukrajinu, sada se slažu sve američke obaveštajne agencije, on je bio uveren da će ruska vojska biti dočekana sa zahvalnošću dok se raspršuje da oslobodi stanovništvo koje je čekalo. Putin je toliko dugo govorio sebi i ruskom narodu da su dve zemlje jedna, sa zajedničkom istorijom, kulturom, religijom, pa čak i jezikom, da je očigledno počeo da veruje u to.
Nakon što je 2014. zauzeo Krim i delove Donbasa, Putin je planirao drugu invaziju, misleći da je Ukrajina oslabila još više za osam godina — predvođena, kako je to bilo, bukvalno bivšim komičarom čija je najslavnija prethodna pobeda bila na ukrajinskoj verziji emisije "Ples sa zvezdama". Februarska invazija je bila osmišljena da zbaci Volodimira Zelenskog i preuzme celu zemlju, a Rusija je rasporedila desetine hiljada vojnika u Belorusiji na severu Ukrajine, preteći Kijevu.
S obzirom na ogromnu brojčanu nadmoć Rusije, Putin je očekivao da će vlada u Kijevu pasti za samo 72 sata. Na neki način, Zapad je doprineo ovakvom načinu razmišljanja glasno precenjujući sposobnost Rusije za rat i potcenjujući sposobnost Ukrajine da se brani. Ali samo Putin je verovao da slabost Ukrajine i njegova brojnost znače sigurnu i brzu pobedu.
Kijevski front je gotovo odmah zastao. Sve u vezi sa pretpostavkama ruskog ratnog plana se raspalo. Kopnene snage nisu uspele da se kreću dovoljno brzo, zavisne od zakrčenih puteva i brzo prevazilazeći sopstvene zalihe.
Specijalne snage i vazdušno-desantne trupe su sletele i našle se izazvane i opkoljene. Vazdušne i raketne snage koje su imale nameru da onesposobe odbranu Ukrajine, po uzoru na američku praksu, promašile su svoje ciljeve ili nisu uložile dovoljno (ili pravih) napora, ne uspevši i u toj misiji.
"Mislio je da može vrlo brzo da uspostavi svoju dominaciju nad Ukrajinom. Teško je ne videti ovo kao strateški neuspeh u ovom trenutku za Putina i Rusiju koji ih vodi do ivice propasti“, rekao je direktor CIA Vilijam Berns na Aspenskom bezbednosnom forumu prošlog meseca.
Nema plana B
Kako je rat trajao, Ukrajina je uspela da promeni taktiku, posebno sa svojim novim zapadnim oružjem i municijom.
"Nemamo resurse da zasipamo teritoriju telima i granatama, kao što to ima Rusija“, rekao je ministar odbrane Ukrajine Olek.
Izveštava se da je Putin besan na svoje generale, kažu više američkih obaveštajnih izvora. Ali najveća pogrešna procena bila je njegovo insistiranje da njegove snage otvore četiri odvojena fronta, na severu protiv glavnog grada, na istoku protiv drugog najvećeg ukrajinskog grada Harkova, na jugoistoku protiv Donbasa i na krajnjem jugozapadu prema srcu Ukrajine i luci grad Odesa.
U ovoj ekspanzivnoj strategiji koja pretpostavlja brzu pobedu, Putin nije bio zainteresovan za dugoročno planiranje rata. Nije imao plan B.
Sada Moskva ne može da poveća broj svojih raketnih udara jer je već iscrpela svoje ukupne zalihe. Ne može da poveća vazdušne udare u pozadinu Ukrajine jer su njeni avioni još uvek ranjivi na protivvazdušnu odbranu (a njihov učinak nije impresionirao).
Kopnene snage su izgubile više od trećine svog kapaciteta i u njima nije ostao nikakav blickrig. Ovo uglavnom ostavlja artiljeriju i rakete kratkog dometa da odmere štetu pre nego što trupe krenu napred. Rusija nema neograničene kapacitete za vođenje rata, i iako je Putin nastavio da pokreće oružane snage u svom upornom frontalnom napadu, to je na kraju gubitnička strategija.
Štaviše, Ukrajina je, uprkos velikim gubicima, sada u stanju da mobiliše sedam puta više vojnika nego što Rusija ima na terenu – toliko da ljudstvo više nije problem za Kijev. Ukrajinska vojna snaga je uvek bila veća nego što su to prikazivali mediji, a zemlja je bila preplavljena dobrovoljcima.
Čini se da mnogim zapadnim posmatračima nedostaje činjenica o superiornosti Ukrajine ovde, koja još uvek živi u eri kada se Amerika borila protiv Sadama Huseina i njegove "četvrte najveće armije na svetu“.
Posmatrači bi do sada trebalo da znaju da brojke mogu da varaju, a trebalo je i da nauče da cene uticaj modernog oružja. Vojska može ispaliti mnogo artiljerije ili baciti mnogo bombi u sukobu, ali nekoliko dobro naciljanih oružja, pogodeći prave ciljeve, ima veći efekat. Ukrajina sada briljira u tome.
"Putin je pogrešio u svojim pretpostavkama o razbijanju saveza i slamanju ukrajinske volje“, kaže Berns. I pošto su stvari na terenu krenule naopako, kaže Berns, CIA veruje da je Putin "suzio ciljeve" Putin više ne želi da preuzme Ukrajinu ili zadrži teritoriju izvan Donbasa.
Nema poverenja između Putina i vojske
Jedva tri nedelje nakon rata, Putin je doneo odluku da se povuče sa kijevskog fronta. Otpustio je komandante bojnog polja i čak postavio novog generala kao glavnokomandujućeg na jugu. Putin se borio sa sopstvenim šefom obaveštajne službe i ministrom odbrane i izbacio je po strani protivnike i skeptike, prema više izvora iz američke vlade.
A onda je Putin stvari još više zakomplikovao: potkopao je plan za napredovanje na frontu Donbasa kako bi zauzeo teritoriju – centralnu misiju – insistirajući na proširenju južnog cilja, izjavljujući da će biti zauzeta cela Ukrajina duž obale Crnog mora.
Taj potez je proširio jaz u poverenju između Putina i uniformisane vojske, rekao je početkom avgusta general-potpukovnik ser Džim Hokenhal, direktor britanske vojne obaveštajne službe.
"Političko mešanje Kremlja uzima svoj danak“, kaže za Njuzvik visoki zvaničnik američke vojne obaveštajne službe, koji je ostao anoniman da govori iskreno.
"Putin traži više inovacija, istovremeno insistirajući na strogoj centralizaciji odlučivanja. Bez decentralizacije i otvorenosti za prihvatanje inicijative i rizika na bojnom polju, vraćate se rigidnoj strategiji. Tako se vraća nazad na rusko oslanjanje na vatrena moć, dalekometni udari artiljerije, MRL višestruki raketni bacači i projektili“. Rusija kruži napred, a time nanosi veliku štetu. Nema šanse da se stane iza ukrajinskih defanzivaca.
Putinove mane i neuspesi su bili značajni, ali je rat takođe bio nemilosrdno skidanje ruske vojske. Iako se u poslednjih nekoliko godina mnogo pisalo o novoj ruskoj doktrini "hibridnog ratovanja“ – koja kombinuje njenu brojčanu prednost u trupama sa njenim specijalnim operacijama i sajber ratom – ništa od toga nije napravilo veliku razliku u Ukrajini.
Ostatak tradicionalnih oružanih snaga – tenkovi, pešadija i artiljerija – su u međuvremenu oslabljeni sistemskim problemima. Prema posmatračima ruske vojske, široko rasprostranjena korupcija, arhaičan i štetan sistem malverzacije i nemilosrdna politika raspoređivanja koja ignoriše umor i mentalno stanje onih koji se bore, ostavili su iscrpljenu, uplašenu, demotivisanu i nepokornu kopnenu snagu.
Broj vojnika koji su otišli sa bojnog polja ili odbili da se bore je na nivou epidemije, prema obaveštajnim posmatračima. U Ukrajini je ubijeno ili ranjeno čak 80.000 ruskih vojnika; rusko ministarstvo odbrane je na dnu cevi u smislu pronalaženja i snažnog naoružavanja ljudi za služenje, nudeći bonuse i beneficije, a ipak ne uspeva da popuni vojsku.
(MONDO)
