Vladimir Putin ulazi u sedmi mesec rata protiv Ukrajine. Prema svemu što vidimo i što smo videli, završetak sukoba se ne nazire. To je postala sumorna bitka oko teritorije između ukopanih snaga, koja liči na sukobe iz prošlog veka umesto na složenu mešavinu tajnih operacija i hibridnog ratovanja koji navodno karakterišu savremena takmičenja u “sivoj zoni“.
Obe strane igraju na svoju snagu: Rusija na svoju dominaciju u vatrenoj moći, a Ukrajina na svoju sposobnost da nagriza osvajača gađajući svoje ruske linije snabdevanja. Ipak, ovo je samo deo slike. Putin zapravo vodi tri rata, od kojih nijedan nije zvanično objavljen. On istovremeno nastoji da kontroliše Ukrajinu, da dominira ruskim regionom i da ubrza pad Zapada. Glavno pitanje je da li se sprema i četvrti rat? Da li je unutrašnja borba Rusije na pomolu?
Putinova, kako on kaže, specijalna vojna operacija, je neobjavljeni rat imperijalne ekspanzije koji nastoji da poveća rusku teritoriju tako što će, kako je sam Putin istakao, vraćanjem “naše zemlje“. U zavisnosti od toga kako procenjujemo njene ratne ciljeve – koji su se okrenuli od osvajanja i promene režima do “zaštite“ naroda Donbasa i nazad – učinak Rusije se može shvatiti na više načina. S jedne strane, svakako je uspela da dovede Ukrajinu na ivicu državnog neuspeha. Ukrajini će za prevazilaženje svega što ju je snašlo u ovom ratu trebati decenije. Uprkos savršeno razumljivoj želji ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da nastavi borbu dok svi ruski osvajači ne napuste Ukrajinu, čak ni u najoptimističnijem ishodu za Kijev, potpuna obnova Donbasa ili Krima je daleko od garantovanog, piše "The Conversation".
Ali, s druge strane, Putin je takođe desetkovao ruske konvencionalne snage zbog iznenađujuće malog dobitka tokom prethodnih šest meseci. Usput je otupio sopstvenu retoriku o ruskoj moći, pokazao bezosjećajno nepoštovanje ljudskih prava i otkrio da su njegove oružane snage korumpirane, loše vođene i vrlo deficitarne u doktrini, disciplini i sposobnostima.
Putinov drugi neobjavljeni rat ima za cilj da konsoliduje kontrolu nad sferom uticaja koja se proteže od Centralne Azije do Centralne Evrope. To je svakako rat: Rusija je uništila gruzijske oružane snage za pet dana tokom 2008. godine nad spornim teritorijama Abhazije i Južne Osetije. Zapretila je Moldaviji invazijom ako napusti neutralnost. I intervenisala je sa vojnim snagama u Kazahstanu, iu sukobima između Jermenije i Azerbejdžana.
Putin gubi svoju borbu za regionalni primat. Opadajući uticaj Rusije u odnosu na Kinu – posebno u centralnoj Aziji – odavno je prepoznat. Ali rat protiv Ukrajine pokazuje koliko je domet Kremlja opao. Kazahstan je rusku invaziju nazvao ratom i poslao pomoć Ukrajini. Moldavija aktivno nastoji da se pridruži EU. Sa izuzetkom Belorusije, sve države koje su nekada bile deo SSSR-a su ili glasale za, ili su se uzdržale od rezolucije Generalne skupštine UN kojom se izražava žaljenje zbog invazije Rusije i kojom se poziva Moskva da povuče svoje snage iz Ukrajine.
Putinova želja da spreči da Ukrajina postane “anti-Rusija“ je potpuno propala. Čak se i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji mora da stoji uz njega zbog svog političkog opstanka, odupirao pokušajima da ga direktno ruski predsednik namami u sukob. A odluka Finske i Švedske da uđu u NATO približila je vojnu alijansu Rusiji, produžavajući njenu granicu sa alijansom za nekih 1.300 kilometara.
Putinov treći neobjavljeni rat je može se slobodno reći i najnebulozniji, jer ima formu globalne borbe protiv Zapada, sa pogledom na resetovanje strateške mape Evrope.
Ovaj rat ima tri glavne komponente:
1. Politički rat osmišljen da fragmentira evropska i severnoamerička društva iznutra
2. Iskorišćavanje zavisnosti u strateške svrhe
3. Nastojanje da oslabi zapadni uticaj udvaranjem delovima sveta u kojima je njegov domet najslabiji.
Putinov rat sa Zapadom važan je za njegovu viziju velike sile o Rusiji kao Evroazijskom Trećem Rimu. To takođe nosi najveći rizik za one koji žele da ga obuzdaju. Bauk Putina koji hara Evropom pod ravnodušnim okom druge Trampove administracije trebalo bi da podvuče hitan zadatak lečenja polomljenog američkog društva.
Predstojeća teška zima za mnoge Evropljane će učvrstiti lekciju da odvraćanje dolazi sa troškovima, kao i prevelika zavisnost od resursnih divova koji mogu da koriste energiju za stratešku polugu. Budući kredibilitet Zapada takođe zavisi od toga koliko dobro podnosi ruski pritisak u zemlji i inostranstvu. Moraće da se odupre iskušenju etatizma usmerenog ka unutra i nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem i pomoći koja joj je potrebna. Takođe će morati da se aktivno suprotstavlja lažnim ruskim narativima koji trenutno preplavljuju Indiju, Afriku i delove jugoistočne Azije.
Ubistvo Darije Dugine, ćerke ruskog neofašističkog filozofa Aleksandra Dugina izazvalo je izliv žuči iz ruske ekstremne desnice. Sa tim je došao prvi nagoveštaj domaće krhkosti u Rusiji od februarske invazije, u kojoj je uhapšeno 15.000 antiratnih demonstranata.
I Dugin (koji nije ni Putinov “mozak” ni njegova muza) i njegova ćerka Darija Dugina (koja je promovisala krajnje desničarsku propagandu) su u najboljem slučaju mali igrači u ruskoj politici. Međutim, napad na ultranacionaliste je redak događaj u Rusiji, gde ubistva, trovanja i “slučajne“ smrti u velikoj većini pogađaju one umerene.
Ruskoj Federalnoj službi bezbednosti trebalo je munjevitih 36 sati pre nego što je neubedljivo objavila da je rešila slučaj. Pokazujući ličnu kartu ukrajinske Nacionalne garde (informaciju treba uzeti sa rezervom) tvrdilo se da je počinilac Natalija Vovk, pripadnik puka Azov, za koji Rusija tvrdi da je vojna jedinica kojom dominiraju nacisti. Prema FSB-u, Vovk se nastanila u stambeni blok u kojem je živela i Darija Dugina , pratila ju je nedeljama, potom izvršila bombaški napad, a zatim pobegla u Estoniju sa svojom mladom ćerkom i mačkom.
Iako verovatno nikada nećemo otkriti pravi identitet ubice, svako iole uverljivo objašnjenje je štetno za Rusiju. Ako je Ukrajina zaista kriva, kako ruska bezbednost nije uspela da zaustavi ovu ženu na granici, pošto su duboke provere svih Ukrajinaca koji ulaze u zemlju navodno rutinske? I zašto joj je dozvoljeno da ode? Ali uzmimo i uovo u obzir - ako je ubistvo izvršio sam FSB, da li je to bila lažna anti-Putinova frakcija ili je delovala po Putinovom naređenju da bi se dobila slaba podrška ratu? Ako je prvo, to ukazuje na duboki raskol u ruskoj eliti. Ako je ovo drugo, Putin je cinično ciljao rusku ultradesnicu, koja ga je kritikovala da nije dovoljno strog prema Ukrajini.
Konačno, vrlo mali broj posmatrača veruje da je za to kriva do sada nepoznata Nacionalna republikanska armija, koja je preuzela odgovornost za ubistvo. Ali ako jeste, onda to ukazuje na realnu mogućnost organizovanog domaćeg terorizma u Rusiji.
Dakle, kako god da bude, ubistvo Darije Dugine dovodi u pitanje Putinovo vlastito vođstvo. To je nešto što je skrupulozno izbegavao. Opsednut je kontrolom i uživa podršku ogromne propagandne mašine koja mu omogućava da pretvori poraze u trijumfe i okrivi druge za svoje greške.
Putinu možda tri neobjavljena rata nisu dovoljna. Da li je upravo upalio iskru jednog novog rata, po njega najopasnijeg?
(MONDO)
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti
Mondo ukrštenica za 22. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
"Nemoj da snimaš, a ti ne smeš u Beograd jer vređaš sve Srbe": Isplivao novi snimak haosa Lalatovića i Dudića!