Invazija na Ukrajinu je dovela do masovne potrošnje oružja i opreme.
Rusija će iscrpeti zalihe vođenih projektila, artiljerijskih granata i oklopnih vozila do kraja ove godine ako se intenzitet rata nastavi, izveštava Insajder. Oni tvrde da je invazija dovela do "masovnog rasipanja" oružja i vojne opreme. Istovremeno, stanje ruske vojne avijacije onemogućava vazdušnu kampanju u punom obimu.
Zbog zapadnih sankcija, Rusija nije u mogućnosti da nastavi industrijsku proizvodnju u istom obimu i time eventualno obnovi zalihe koje se ubrzano troše. Među vojnim analitičarima, kao i zabrinutim građanima, postoji uobičajena percepcija da je Rusija nasledila ogromne zalihe artiljerijske opreme od Sovjetskog Saveza. I to je tačno.
Problem je što nije bio namenjen za dugo skladištenje. Još u leto 2002. godine, tokom drugog čečenskog rata, ruska vojska se suočila sa nedostatkom granata od 122 mm i 152 mm. Arsenal je temeljno iscrpljen ne samo zbog dva čečenska rata iu Gruziji, već i vojnom kampanjom u Ukrajini tokom 2014. i 2015. godine, a verovatno još više u Siriji.
Istovremeno, treba imati u vidu da je stopa potrošnje granata tokom dva čečenska rata bila nekoliko puta manja nego tokom rata u Ukrajini, gde stopa potrošnje dostiže 40 do 60 hiljada svih vrsta granata dnevno, a zatim za vreme „zatišja” pada na dvadesetak hiljada ispaljenih jedinica.
Ceo ruski vojni sektor je u nevolji
Kao rezultat toga, ispada da je Rusija tokom šest meseci agresije na Ukrajinu trebalo da potroši najmanje 7 miliona granata, ne računajući gubitke frontalnih skladišta koje su napale ukrajinske snage. Drugim rečima, ako intenzitet rata ostane na sadašnjem nivou, Moskva će se suočiti sa opipljivim nedostatkom granata do kraja 2022. godine i moraće da štedi municiju.
Pored čaura, postoji i problem habanja cevi. Dok vođice na višecevnim raketnim sistemima imaju dug vek ako se pravilno održavaju, cevi pušaka, kao i tenkovskih topova, troše se mnogo brže. Čak i ako pretpostavimo da ruski vojnici ne zanemaruju procedure održavanja cevi i drugih mehanizama naoružanja, skoro habanje artiljerije će dovesti do drastičnog smanjenja njene efikasnosti.
Ruska artiljerija i industrija municije prožeta je istim problemima kao i ceo ruski vojni sektor. Oprema se troši brže nego što se ažurira, postoji hronični nedostatak osoblja i čvrsta pravila u državnim ugovorima o odbrani. Sve ovo dovodi do dodatnih gubitaka ili, u najmanju ruku, dodatnih troškova. Ko plaća za greške? Državljani Rusije.
Novac neće biti dovoljan
Stoga, s obzirom na to da su odsečeni od snabdevanja zapadne opreme, rezervnih delova i materijala i istovremeno ograničeni u ljudskom kapitalu, ruski proizvođači municije će se u dogledno vreme neminovno suočiti sa drastičnim smanjenjem proizvodnje. Ako prežive 2023, pad je neminovan posle toga.
Ruska industrija jednostavno nema potencijal za ozbiljno povećanje proizvodnje, između ostalog i zbog relativno niske produktivnosti rada. Ovo poslednje je ograničeno prirodom organizacije rada u preduzećima ruskog vojno-industrijskog kompleksa, ali i političko-ekonomskim modelom u celini.
Istovremeno, uzimajući u obzir sve gubitke i kvarove, Rusija je i dalje u stanju da održava oko 400 borbenih aviona različitih tipova i oko 360 helikoptera u blizini ukrajinske granice. Međutim, čak iu ovom slučaju proizvodni kapacitet se pokazuje kao nepopravljivo ograničenje.
Ako je u deceniji pre sveopšte agresije Rusija godišnje proizvodila oko 30-35 borbenih aviona i 25-30 jurišnih helikoptera i modernizovala oko 130 do 200 jedinica raznih letelica, planiran je prelazak na novu generaciju borbenih aviona u ovoj deceniji sugeriše logično smanjenje broja u korist boljeg kvaliteta.
Uprkos planiranoj infuziji najmanje sto milijardi rubalja u vojnu industriju, a tek 2022. godine, Insajder navodi da će ukupna logistička slika više zavisiti od konkretnih poteza raznih vojnih menadžera nego od samog novca. Jednostavno rečeno, pišu, ova industrija će vrlo brzo više ličiti na ručnu nego na ozbiljnu industrijsku proizvodnju.
(MONDO)
