Evropska komisija predlaže uvođenje novih zakonskih rešenja koja će joj dati ovlašćenje da proglasi vanredno stanje u Evropskoj uniji. U suštini, to je ključna ideja nacrta zakonskih rešenja koju su novinari Fajnenšel tajmsa imali prilike da vide. Želja briselske administracije je da dobije intervencionistička ovlašćenja bez presedana, odnosno pravo diktata, što do sada nije viđeno iznad nivoa pojedinih država članica.

U obrazloženju svojih predloga, stručnjaci EK se pozivaju ne samo na trenutnu globalnu geopolitičku napetost, već i na posebne situacije kao što su poremećaji u lancu snabdevanja izazvani blokadom tokom pandemije. Njihova birokratija bi, prema zamisli Brisela, imala pravo da naređuje preduzećima da gomilaju zalihe, kao i da krše poslovne ugovore, a sve kako bi obezbedili adekvatno snabdevanje, odnosno ono što EK smatra neophodnim.

U osnovi, birokrate EK zamišljaju da će im pravo na proglašenje vanrednog stanja omogućiti da aktiviraju niz intervencionističkih mera koje će sprečiti nestašice ili kolaps isporuka u kritičnim industrijama. Naravno, ovaj intervencionistički koncept koji je imao za cilj zaštitu jedinstvenog tržišta šokovima ponude prilično je šokirao evropsku poslovnu zajednicu.

Evropske birokrate koriste krizu kao priliku

"Bili bi veoma zabrinuti kada bi ovaj predlog bio usvojen u ovoj intervencionističkoj formi“, rekao je Martinas Borisas, direktor međunarodnih tržišta u Biznis Jurop, udruženju koje predstavlja veliki broj poslodavaca. Prema njegovom mišljenju, nije prihvatljivo da se Komisiji daje pravo da poništi postojeće zakone, primorava kompanije da otkrivaju komercijalno osetljive informacije, dele proizvode sa lagera ili naručuju proizvodnju po nalogu Komisije.

Najveća briga poslodavaca su tzv "nalozi prioriteta“, odnosno mogući nalozi Komisije po kojima će kompanije proizvoditi i prodavati ono što im se naloži, pri čemu će, po potrebi, kršiti postojeće ugovore sa svojim kupcima. Borisas tvrdi da nema ništa protiv mehanizma koji bi sprečio ponavljanje poremećaja izazvanih izolacijom tokom pandemije,

Unutar Evropske komisije postoji snažno protivljenje ovom planu od strane Tijerija Bretona, šefa Komisije za unutrašnje tržište EU. Naime, FT citira neimenovanog zvaničnika EU koji kaže: "Instrument je imao za cilj da odgovori na rizik od fragmentacije jedinstvenog tržišta u slučaju događaja kao što je kriza velikih razmera. Ali sada prerasta u hobotnicu planske ekonomije, koja svojim pipcima hvata globalne lance snabdevanja i kontroliše ih”.

Prema postojećem predlogu, Komisija bi prvo proglasila stanje 'budnosti', nakon čega bi od kompanija mogla da traži informacije o lancima snabdevanja i potrošačima. Takođe bi mogao tražiti od vlada članica da izgrade strateške zalihe, pa čak i nametnu naloge za izvršenje i kazne. U drugoj fazi, nakon odobrenja članova, Komisija bi dobila direktna ovlašćenja nad tržišnim aktivnostima i nabavkom robe, a izvršenje bi se obezbedilo kaznama koje još nisu precizirane.

(MONDO)