Mihail Hodorkovski tvrdi da bi "oružani otpor" mogao da igra ulogu, iako kritičari kažu da je masovna opozicija malo verovatna.
Mihail Hodorkovski, ruski biznismen u egzilu, pozvao je Ruse koji su još uvek u zemlji da pokrenu talas "sabotaže" protiv državnih struktura, sa ciljem da se zaustavi rat Vladimira Putina u Ukrajini i destabilizuje njegova vlada. Hodorkovski, koji je proveo deceniju u zatvoru između 2003. i 2013. i sada živi u Londonu, rekao je da je Putinova invazija potpuno promenila dnevni red ruske političke opozicije i tvrdi da bi "oružani otpor" mogao da igra ulogu u nekom trenutku u budućnosti.
"Moramo da objasnimo ljudima šta mogu da urade, da ih ubedimo da to treba da urade, a takođe i da pomognemo ljudima ako zbog toga dođu u opasnu situaciju", rekao je Hodorkovski za "Gardijan" i dodao da bi potencijalne akcije trebale da zavise od tolerancije svake osobe na rizik i mogle bi se kretati od slikanja antiratnih grafita na ulicama do sabotiranja železničkih isporuka povezanih sa ratom ili spaljivanja vojnih kancelarija.
"Ali mi smo vrlo jasno protiv terorističkih metoda koje štete nenaoružanim ljudima", rekao je on, kritikujući ubistvo Darije Dugine, ćerke ruskog imperijalističkog ideologa Aleksandra Dugina, prošlog meseca.
Hodorkovski je u svom prvom intervjuu govorio o svojoj novoj knjizi, "The Russia Conundrum", koja izlazi kasnije ove nedelje. Delom memoara i delom analiza Putinovih godina na vlasti, knjiga predstavlja šablon za zapadne države o tome kako da se nose sa Moskvom. Hodorkovski ima jednu od najistaknutijih ličnih priča o postsovjetskoj Rusiji, koja se uzdiže od ekonomskih početaka u Savezu komunista mladih tokom reformi Mihaila Gorbačova kasnih 1980-ih, da bi postao najbogatiji ruski biznismen kroz svoje predsedavanje naftnom kompanijom Jukos.
U knjizi Hodorkovski opisuje svoje rane sastanke sa Putinom, koje je napustio sa uverenjem da je novi ruski predsednik ideološki saveznik. "Njegova tehnika je da vas gleda i odražava ono što govorite... On je kameleon koji svakoga ostavlja misleći da je na njihovoj strani", piše on.
Osvrćući se unazad, priznaje da je potpuno pogrešno pročitao Putina. "Nisam bio dovoljno oštar da to vidim. On ima tu profesionalnu KGB veštinu prilagođavanja sagovorniku, ali ima i lični talenat za to... Tada se nije osećao stabilno na svom položaju i nije želeo da stvara neprijatelje koji bi se ujedinili protiv njega. Naravno da nikada nije imao liberalne stavove."
Godine 2003. Hodorkovski je uhapšen po optužbama koje se smatraju političkim, nakon što je javno kritikovao korupciju vlade tokom sastanka sa Putinom i obećao da će finansirati opozicione stranke. Njegovo hapšenje je viđeno kao jedna od prvih prekretnica u Putinovom postepenom zatezanju šrafova u poslednje dve decenije.
Hodorkovski je rekao da ga je Putinova odluka da pokrene potpunu invaziju na Ukrajinu iznova šokirala i potpuno promenila njegove stavove o tome kako se najbolje suprotstaviti režimu. "Naravno, (invazija) je bila apsolutno fundamentalan trenutak. Moji utisci i osećanja pre i posle 24. februara su potpuno različiti", rekao je on.
Međutim, on je takođe rekao da je važno da se Zapad fokusira na mnoge Ruse koji nisu podržavali Putinov režim ili rat u Ukrajini. On je oštro protiv politike pune zabrane turističkih viza za Ruse koja se u nekim evropskim prestonicama promiče... "Zapad ima ideološke saveznike unutar Rusije, koji smatraju da Rusija treba da se razvija na evropskom putu. Ako bi Putin poživeo još 10 ili 15 godina, to bi zaista smanjilo broj evropskih orijentisanih Rusa, a mislim da ovo nije dobro ni za koga osim za Putina", istakao je on za "Gardijan".
Tokom svoje decenije u Londonu, Hodorkovski je ostao aktivan komentator pitanja unutar Rusije i finansirao je različite pokrete civilnog društva preko svoje fondacije Otvorena Rusija, koju su ruski sudovi proglasili "nepoželjnom organizacijom" još 2017. godine i ugasili je. On je bio jedna od mnogih opozicionih ličnosti koje su se obratile na takozvanom Kongresu slobodne Rusije, koji je održan u Litvaniji prošle nedelje i koji je imao za cilj da dođe do koordinisane platforme za suprotstavljanje Putinu. Ali kritičari kažu da je veliki deo opozicije sada isključen iz života u zemlji. Saradnici zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog odbili su da učestvuju na kongresu Litvanije, odbacivši ga kao besmislenu govornicu. Za sada je teško videti mogućnost masovnog opozicionog pokreta unutar Rusije.
Hodorkovski je rekao da će, pre ili kasnije, Putinov režim pasti. Jedan ključni element u ovome biće pobeda Ukrajine u ratu, nada se on. Zatim, Rusiju treba "preformatisati" u labavu parlamentarnu federaciju. Postojao je put do ovog ishoda koji nije uključivao krvoproliće, tvrdio je, "ali je malo verovatan". Najvažnije je, kako je rekao, da zapad ne otpiše Rusiju u potpunosti, kako bi, kada dođe krizni trenutak, bile veće šanse da postputinska Rusija bude liberalna i prozapadna.
"Ovo je noćna mora, ali ova noćna mora ne znači da su se Rusija i Evropa zauvek razdvojile. Izuzetno je važno da u ovoj teškoj emotivnoj pozadini zadržimo zdrav razum, pragmatizam i viziju budućnosti, demokratske, evropske Rusije", rekao je on.
(Mondo/Gardijan)
