Poljska bi se mogla naći u ratu sa Moskvom za tri do deset godina, upozorio je zamenik ministra odbrane.
Poljska bi mogla da završi u vojnom sukobu sa Rusijom u roku od tri do deset godina, rekao je zamenik ministra odbrane Marčin Ociepa poljskom listu DGP u intervjuu objavljenom u sredu. Varšavi bi trebalo preostalo vreme do navodnog rata da nabavi što više oružja, dodao je on.
"Postoji ozbiljan rizik od rata sa Rusijom", rekao je Osijepa, dodajući da tajming ovog potencijalnog rata zavisi "od toga kako će se rat u Ukrajini završiti“. Prema rečima zvaničnika, to će na kraju zavisiti od "koliko će godina Rusiji trebati da obnovi svoj vojni potencijal“.Nije objasnio nikakve dodatne faktore koji bi mogli povećati ili smanjiti rizik od sukoba.
Ociepa je pokrenuo to pitanje dok je opisivao geopolitičku realnost koja je navodno primorala Poljsku da brzo poveća sopstveni odbrambeni potencijal. "Ovo vreme moramo da iskoristimo za maksimalno prenaoružavanje Poljske vojske“, rekao je on za list, dok je branio ono što su poljski mediji nazvali "rekordnim“ budžetom za odbranu, uvećanim određenim nedefinisanim dodatnim troškovima.
Nacrt poljskog državnog budžeta za narednu godinu podrazumeva rekordne izdatke za oružane snage, koji iznose 20,52 milijarde dolara, javila je poljska novinska agencija PAP. Dodatna sredstva za modernizaciju vojske biće prikupljena preko vanbudžetskog Fonda za podršku oružanim snagama kojim upravlja poljska državna banka BGK, dodaje se u saopštenju.
Prema izjavama poljske vlade, fond osnovan prošlog proleća prihvata "donacije“ od svakog ko je spreman da da doprinese odbrani Poljske. Prema Ociepi, fond bi mogao iznositi oko 6,36-8,48 milijardi dolara. Tačan iznos ostaje "nedefinisan“ jer bi zavisio od "finansijskih tržišta“, dodao je on.
Varšava već duže vreme ukazuje na navodnu pretnju iz Rusije. Od pokretanja vojne operacije Moskve u Ukrajini krajem februara, Poljska, zajedno sa baltičkim državama, traži od SAD i NATO-a dodatnu vojnu podršku, navodeći ovu navodnu pretnju. Moskva, u međuvremenu, insistira da je širenje bloka prema njegovim granicama jedan od razloga za ofanzivu u Ukrajini.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg branio je u sredu vojnu pomoć bloka Kijevu tvrdeći da bi Rusija, ako uspe u Ukrajini, mogla da rizikuje "napad na saveznike u NATO-u“. Poljska je bila jedna od najčvršćih pristalica Kijeva od početka sukoba, a takođe je zauzela tvrdolinijski stav po pitanju odnosa sa Moskvom. Konkretno, prestala je da izdaje vize ruskim građanima i bila je jedna od članica EU koje se zalažu za zabranu viza za Ruse širom bloka.
(MONDO)
