Cela Velika Britanija bila je ogorčena što je Elizabeta II danima ćutala nakon Dajanine smrti. Ubrzo su počele da se roje vrlo konkretne teorije vezane za njenu umešanost u pogibiju omiljene princeze.
Princeza Dajana poginula je u saobraćajnoj nesreći u Parizu 31. avgusta 1997. godine. Prema zvaničnim informacijama, Dajanin auto u kome su bili ona, njen tadašnji partner Dodi Al Fajed i vozač Henri Paul, zakucao se u jedan od stubova tunela u kome su prolazili tokom svog odmora u Parizu, oko ponoći. Vozač i Dodi su poginuli na licu mesta. Sa njima je bio i telohranitelj Trevor Rese-Džons, koji je jedini preživeo nesreću, dok je Dajana preminula četiri sata kasnije u bolnici.
U minutima nakon nesreće, u polusvesti na zadnjem sedištu, smrskane glave i grudnog koša, Dajana je, ispričao je Džons, tiho dozivala Dodija. Na samrti su je takvu snimili i paparaci koji su ih uhodili preko celog Pariza. Oko jedan ujutru, informacija o nesreći je preko ambasadora dospela i do palate u Škotskoj, gde su bili Dajanin bivši suprug Čarls i njegova majka, kraljica Elizabeta II. Čarlsu je javljeno da je Dajana bila u saobraćajnoj nezgodi, ali da je samo slomila ruku. Preko novinara oko 3:30 sati princ Čarls i kraljica saznali su kako je Dajana preminula na operacionom stolu. Usledio je haos. Elizabeta je Čarlsa nagovorila da ne budi prinčeve, nego da im tužne vesti objavi tek ujutru.
Deca su saznala tek ujutru
Čarls je bio van sebe. Znao je da će javnost za sve kriviti njega i bojao se da je ugrožen i sam opstanak monarhije. Dodatno se užasavao medijske pažnje koja će odjednom zaposeti njegovu ljubavnicu Kamilu, koja ga je još te noći telefonski tešila. Kad su ujutru Vilijamu i Hariju rekli da im je poginula majka, odveli su ih na misu dok je u Londonu vladao opšti haos.
Javnost je ludovala, kraljicu su prozivali, a neki su čak implicirali da je ona odgovorna za ubistvo princeze Dajane. Danima se nije čula ni reč iz Bakingemske palate. Prve sumnje u umešanost kraljice u Dajaninu smrt, obelodanio je otac Dodija Al Fajeda, egipatski milioner Muhamed Al Fajed, koji je optužio britanski establišment, konkretno britansku kraljevsku porodicu da stoje iza smrti njegovog sina koji se u to vreme zabavljao sa princezom Dajanom.
Nisu hteli da se uda za muslimana
"Princeza Dajana i moj sin su ubijeni. Ja sam otac koji zna sve, koji vidi stvari. Ja sam onaj koji je pogođen tragedijom. Zašto bi ih neko ubio? Zato jer nisu prihvatali da bi Dodi, moj sin, Egipćanin i musliman, mogao da bude očuh budućem kralju Velike Britanije", rekao je tada Al Fajed.
Prema njegovim rečima bila je to ogromna zavera u koju su umešane bile dve obaveštajne službe.
"U toj zaveri su učestvovali MI6 i CIA radeći po naređenjima britanskog establišmenta. MI6 je uz pomoć CIA pratio Dodija i Dajanu. Prisluškivani su im telefoni, praćeni su preko satelita. Sve se znalo. Sve što je CIA saznala ona je informacije slala britanskoj službi. Da su ostali živi njih dvoje bi se sigurno venčali. Čuli smo se sat vremena pre nesreće. Javio mi se i rekao su na večeri, kako uživaju i kako će u ponedeljak objaviti zvanično svoju veridbu. Idem sada kući, otvoriću šampanjac i daću joj prsten koji sam kupio za nju", ispričao je Al Fajed i dodao:
"Baš me briga za establišment, iskreno boli me ku*ac za njih. Oni su ništa za mene. Oni su gomila kopiladi i lopova koji su kreirali društvenu klasu misleći da su drugačiji od drugih."
Umešanost tajnih službi u nesreću
Kasnije su se pojavile dve teorije koje se nadovezuju na tvrdnje egipatskog milionera, a koje impliciraju da je sam vrh britanske kraljevske porodice bio umešan u ovaj incident.
Teorija o britanskim elitnim Specijalnim vazduhoplovnim snagama
Jedan od aktera priče postale su i Specijalne vazduhoplovne snage, SAS, i to nakon priznanja njihovog člana. Vojnik N, kako se predstavljao u javnosti, držao je časove vožnje princu Vilijamu 2008. Nakon te obuke nije mogao da podnese grižu savesti, pa je svojoj ženi otkrio da je SAS izazvao nesreću. U početku je bilo problema da se izazove udes, kazao je, ali je na kraju automobil Specijalnih snaga uspeo da svetlima zaslepi vozača. Vojnik N je svojoj ženi, kad ga je pitala kako su on i njegove kolege mogli da urade tako nešto, odgovorio da je to bio "posao kao i svaki drugi".
Teorija o britanskoj tajnoj službi
U većini teorija svoje mesto je nalazila i britanska tajna služba. Priznanje bivšeg agenta Hopkinsa zasad je najjači dokaz optužbi da je služba pripremila plan ubistva i sprovela ga u delo. Bilo je ranije sličnih dokaza, poput svedočenja bivšeg vojnika Ričarda Tomilsona koji je 2008, u samoj završnici istrage, izjavio da je Tajna obaveštajna služba ubila Dajanu i da je Pol bio njen agent. Prema njegovim rečima, vozač je namerno izazvao nesreću (kod Anrija Pola je nakon udesa pronađena velika količina novca koja se povezuje sa njegovom ulogom agenta, i koja ukazuje da je nakon nesreće planirao bekstvo. Scenario koji se desio u tunelu, čini se da je osujetio da se cilj službe realizuje do kraja). Sud je razmotrio njegovo svedočenje, ali je na kraju odbacio njegove tvrdnje. I zvanična odluka Skotland jarda kaže da služba nema nikakve veze sa tragedijom u Parizu.
Sumnjvi potezi kraljice
Ipak, da se nešto sumnjivo dešavalo primetili su i britanski mediji odmah nakon nesreće, koji su čak naveli i nekoliko vrlo konkretnih stvari koji upućuju na činjenicu da bi Al Fajedove i tvrdnje "teoretičara zavere" mogle biti tačne. Najpre, na Bakingemskoj palati nije stajala britanska zastava, koja je stalno tu i koja bi u ovom slučaju morala biti spuštena na pola koplja u znak žalosti. Zašto je uklonjena i ko je naredio da se to učini? U danima nakon Dajanine smrti popularnost Kraljice Elizabete bila je najniža kod Britanaca otkad je preuzela tron. Ljudi su bili zgroženi njenim ćutanjem i to su javno govorili pred TV kamerama. Zašto se nije oglasila čak četiri dana? Šta je time htela da poruči?
Videvši da je narod ogorčen njenim ponašanjem, ona je poslala svoja dva mlađa sina da je predstavljaju u Londonu i da posete ljude koji su žalili za pokojnom princezom ispred Bakingemske palate, čiji zidovi su bili okićeni gomilom cveća. Međutim, ni to nije naišlo na veliko odobravanje, jer se narod i dalje pitao zašto kraljica ćuti. Tek posle četiri dana od tragičnog događaja, kraljica se vratila u London, tražeći da se kola u kojima je bila zaustave na ulazu u Bakingemsku palatu, kako bi za trenutak mogla da bude među narodom i iskaže svoje žaljenje zajedno sa njima. Tada se uživo obratila naciji, što nikad ranije nije činila osim za Božić. Mnogi smatraju da je njen povratak, zaustavljanje automobila, kao i samo obraćanje deo vrlo smišljenog plana kako da "amortizuje štetu" po svoj imidž i povrati uzdrmanu naklonost britanskog naroda.
Elizabetino vanredno obraćanje
"Sve što mogu da kažem sada, kao kraljica i kao baka, jeste ono što zaista osećam. Prvom želim da sama iskažem svoje žaljenje povodom Dajanine smrti. Ona je bilo izuzetno i nadareno ljudsko biće. Čak i u najgorim trenucima nije skidala osmeh sa lica. Inspirisala je druge svojom toplinom i dobrotom. Divila sam joj se i poštovala je zbog njene energije i posvećenosti drugima. Posebno zbog posvećenosti svojim dečacima. Ove nedelje, pokušali smo da pomognemo Vilijamu i Hariju koji su se suočili sa strašnim gubitkom", kazala je kraljica Elizabeta pred kamerama.
Nakon njenog obraćanja, mnogi Britanci su promenili stav prema njoj, smatrajući da je govorila iz srca i da je bila veoma iskrena, te da se "iskupila za svoju višednevnu ćutnju". Takođe, naredila je da se zastava vrati na svoje mesto i spusti na pola koplja. Nakon toga, sve priče o njenoj umešanosti u Dajaninu smrt su počele da blede, a samim tim i njena popularnost među Britancima je počela ponovo da polako raste.
(MONDO)
