Bivši premijer Jaroslav Kačinjski odlučio je da bude kandidat na izborima za predsednika Poljske, 20. juna, pošto je u avionskoj nesreći kraj Smolenska 10. aprila poginuo njegov brat blizanac, dotadašnji predsednik Leh Kačinjski.
"Tragično prekinut život predsednika, smrt patriotske elite Poljske za nas znači jedno: moramo da dovršimo njihovu misiju", obavestio je Kačinjski na sajtu svoje stranke Pravo i pravda da će on biti kandidat umesto poginulog brata.
Jaroslav Kačinjski naglasio je u saopštenju da zbog Poljske koja je velika zajednička obaveza, mora da savlada svoju ličnu patnju i preuzme tu obavezu uprkos ličnoj tragediji koja ga je zadesila pošto su mu u nesreći poginuli brat, snaha i brojni lični prijatelji i partijski saradnici.
"Sve koji žele da nastave delo žrtava tragedije u Smolensku, koji žele, kako je to lepo rekao lider Solidarnosti Januš Šnjadek, da prava Poljska i pravi Poljaci zauvek podignu glave pozivam na saradnju. Budimo zajedno. Za Poljsku. Poljska je najvažnija", napisao je Jaroslav Kačinjski.
Brat blizanac poginulog predsednika, lider njihove stranke Pravo i pravda 16. je kandidat koji Državnoj izbornoj komisiji podnosi prijavu sa 1.000 potpisa za predsedničke izbore.
Rok za podnošenje kandidatura ističe danas.
Redovni izbori trebalo je da se održe na jesen ali zbog pogibije šefa države moraju da se održe vanredni izbori.
Predsednik Sejma poljskog parlamenta Bronjislav Komorovski raspisao ih je za 20. jun, a eventualni drugi krug za 4. jul, najkasniji mogući rok po Ustavu, kako bi dao vremena da nađu nove kandidate konzervativcima braće Kačinjski i postkomunistima iz Saveza demokratske levice.
Kandidat SDL Ježi Šmajđinjski je takođe poginuo u padu predsednikovog aviona.
Od 16. kandidata u izbornoj trci za predsednika najviše šanse ima kandidat vladajuće liberalne Građanske platforme - predsednik donjeg doma Komorovski koji je inače po Ustavu posle pogibije Leha Kačinjskog preuzeo obaveze šefa države.
Politikolozi i sociolozi ne slažu se u proceni koliko bi zajedništvo Poljaka iz dana devetodnevne nacionalne žalosti i sveopšte raspoloženje u skladu sa poslovicom "o mrtvima sve najbolje" moglo da se odrazi na volju Poljaka na biralištima.
U medije su procurila nadanja poslanika Prava i Pravde da će im biti dovoljno da postave crno-bele bilborde i plakate sa crnom trakom koji asociraju na dane žalosti, da pobeda bude njihova.
Ankete poljskih agencija za istraživanje javnog mnjenja pokazuju sa manjim ili većim razlikama da bi kandidat liberala Komorovski pobedio svakog kandidata, najkasnije u drugom krugu sa podrškom između 49 i 55 odsto glasova.
U anketi GfK Polonija za dnevnik Žečpospolita u drugom krugu Komorovski bi osvojio 49 odsto glasova a Jaroslav Kačinjski 26 odsto.
Anketa TNS OBOP takođe potvrđuje Komorovskog kao favorita i pripisuje mu podršku 55 odsto birača u drugom krugu, dok bi Kačinjski dobio 32 odsto glasova.
(Beta)
Jaroslav Kačinjski naglasio je u saopštenju da zbog Poljske koja je velika zajednička obaveza, mora da savlada svoju ličnu patnju i preuzme tu obavezu uprkos ličnoj tragediji koja ga je zadesila pošto su mu u nesreći poginuli brat, snaha i brojni lični prijatelji i partijski saradnici.
"Sve koji žele da nastave delo žrtava tragedije u Smolensku, koji žele, kako je to lepo rekao lider Solidarnosti Januš Šnjadek, da prava Poljska i pravi Poljaci zauvek podignu glave pozivam na saradnju. Budimo zajedno. Za Poljsku. Poljska je najvažnija", napisao je Jaroslav Kačinjski.
Brat blizanac poginulog predsednika, lider njihove stranke Pravo i pravda 16. je kandidat koji Državnoj izbornoj komisiji podnosi prijavu sa 1.000 potpisa za predsedničke izbore.
Rok za podnošenje kandidatura ističe danas.
Redovni izbori trebalo je da se održe na jesen ali zbog pogibije šefa države moraju da se održe vanredni izbori.
Predsednik Sejma poljskog parlamenta Bronjislav Komorovski raspisao ih je za 20. jun, a eventualni drugi krug za 4. jul, najkasniji mogući rok po Ustavu, kako bi dao vremena da nađu nove kandidate konzervativcima braće Kačinjski i postkomunistima iz Saveza demokratske levice.
Kandidat SDL Ježi Šmajđinjski je takođe poginuo u padu predsednikovog aviona.
Od 16. kandidata u izbornoj trci za predsednika najviše šanse ima kandidat vladajuće liberalne Građanske platforme - predsednik donjeg doma Komorovski koji je inače po Ustavu posle pogibije Leha Kačinjskog preuzeo obaveze šefa države.
Politikolozi i sociolozi ne slažu se u proceni koliko bi zajedništvo Poljaka iz dana devetodnevne nacionalne žalosti i sveopšte raspoloženje u skladu sa poslovicom "o mrtvima sve najbolje" moglo da se odrazi na volju Poljaka na biralištima.
U medije su procurila nadanja poslanika Prava i Pravde da će im biti dovoljno da postave crno-bele bilborde i plakate sa crnom trakom koji asociraju na dane žalosti, da pobeda bude njihova.
Ankete poljskih agencija za istraživanje javnog mnjenja pokazuju sa manjim ili većim razlikama da bi kandidat liberala Komorovski pobedio svakog kandidata, najkasnije u drugom krugu sa podrškom između 49 i 55 odsto glasova.
U anketi GfK Polonija za dnevnik Žečpospolita u drugom krugu Komorovski bi osvojio 49 odsto glasova a Jaroslav Kačinjski 26 odsto.
Anketa TNS OBOP takođe potvrđuje Komorovskog kao favorita i pripisuje mu podršku 55 odsto birača u drugom krugu, dok bi Kačinjski dobio 32 odsto glasova.
(Beta)
