"NEMAČKA NAM JE POKAZALA SREDNJI PRST!" Bes se širi, atmosfera je dovedena do usijanja, a EVO ŠTA ĆE SE DESITI U PETAK!

Dok je pre deset godina, kada se evrozona oporavljala od krize, Nemačka insistirala na strogosti, odnosi u Evropi su se danas značajno promenili. Sada je, kako piše Politiko, ostatak Evrope besan na Nemačku zbog njene nekontrolisane potrošnje na subvencije za potrošnju energije, što će, kako veruju druge evropske zemlje, dodatno zaoštriti politički eksplozivnu podelu između bogatih i siromašnih. Svakako ne pomažu ni tenzije zbog činjenice da je neodgovorna zavisnost Nemačke od ruskog gasa pre svega dovela do energetske krize evropskog bloka.

Duboki džepovi Nemačke, u koje ta zemlja rado poseže, su seme razdora koje je već izazvalo probleme tokom pandemije koronavirusa, kada su sve zemlje potrošile milijarde da spasu svoje ekonomije. Prema kritikama koje stižu iz drugih evropskih zemalja, ogromna finansijska moć Nemačke omogućila je toj zemlji da spase sopstvenu ekonomiju, dok siromašnije nacije pucaju po šavovima. Ovo otvara velike podele na jedinstvenom tržištu, gde nemačke kompanije imaju prednost u odnosu na svoje konkurente, jer su u velikoj meri finansirane od strane države. U drugim zemljama EU naglašavaju da Nemačka sada ima teret odgovornosti da pokaže solidarnost, a ne samo da brine o sebi, posebno zbog uloge Berlina u pomaganju Gaspromu da uspostavi dominaciju u Evropi, kao i zbog toga što Nemačka traga za novim načinima snabdevanje gasom raste cene za sve ostale.

„Nemci su više zabrinuti za snabdevanje gasom nego za cenu, ali za ostalih 26 zemalja to nije slučaj“, rekao je italijanski ministar energetike Roberto Čingolani za televiziju RAI.

Kritikujući nemaran pristup Nemačke, Evropska komisija je u ponedeljak pozvala zemlje da koordiniraju svoje mere spasavanja i izbegnu podrivanje jedinstvenog tržišta.

“Akcije preduzete na nacionalnom nivou imaju važne efekte na druge zemlje članice, tako da je koordiniran pristup na evropskom nivou važniji nego ikad“, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni u ponedeljak posle sastanka ministara finansija.

Čak je i odlazeći italijanski premijer Mario Dragi uputio retku zamerku Nemačkoj.

“Ne možemo da se delimo prema našem fiskalnom manevarskom prostoru, potrebna nam je solidarnost“, izjavio je on.

Gvido Krozeto, suosnivač “Braće Italije”, stranke za koju se očekuje da će predvoditi buduću italijansku vladu, napisao je na Tviteru da odluka Nemačke „koja nije usaglašena, koja se ne deli sa drugima i nije saopštena, ugrožava sam koren racionalnosti Unije „.

Politiko piše i da Pariz zvuči iznervirano nezavisnim potezima Nemačke.

"Ključno je da održimo jednake uslove na tržištu za sve zemlje članice evrozone, kao i za sve države uopšte. Ako nema konsultacija, ako nema solidarnosti, ako nema ciljane podrške poslovanju i poštujući jednake uslove, rizikujemo fragmentaciju evrozone“, rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer.

Ulje na vatru doliva činjenica da se Nemačka protivi blokiranju uvoza ruskog gasa širom EU, kako bi se sama izborila sa energetskom krizom. Nemačka je sada na meti kritika brojnih evropskih političara, posebno u svetlu činjenice da je svojevremeno insistirala na fiskalnoj odgovornosti kada je reč o spasavanju zemalja poput Grčke, Portugala i Irske tokom krize evrozone. Sebična politika Nemačke, koja je započela subvencijama tokom krize kovida-19, sada je nastavljena i u krizi, koja je u velikoj meri bila izazvana nemačkom energetskom politikom zavisnosti od Rusije. To, smatraju u drugim evropskim zemljama, dovodi do podrivanja ideje o zajedničkom tržištu sa jednakim mogućnostima. Politiko piše da se debata o novootkrivenoj nemačkoj rasipnosti nadvija nad predstojeće reforme Pakta za stabilnost i rast EU. Pakt, koji je temelj sistema fiskalnog nadzora EU, stavljen je na čekanje tokom pandemije, ali je Evropska komisija sada spremna da nastavi rad na remontu sistema, koji bi stupio na snagu 2024. godine.

Dok će temelj finansijskog pravilnika EU ostati instrukcija da zemlje moraju da se pridržavaju javnog deficita od 3 odsto bruto domaćeg proizvoda i odnosa duga prema BDP od 60 odsto, budući pakt će uključivati novi element fleksibilnosti koji izgledalo neprihvatljivo pre deset godina. Konkretno, kako piše Politiko, EK predlaže da se ukine obaveza državama sa nivoom duga većim od 60 odsto BDP-a da godišnje smanjuju dug za jednu dvadesetinu. Države će takođe dobiti više vremena da smanje nivo duga. Postoje i najave da će se Komisija pozabaviti udarom na zajedničku ekonomiju izazvan odlukama Nemačke da ublaži efekte energetske krize na sopstvenu ekonomiju. Prema EK, svaka zemlja ima pravo da odlučuje o svojim pravilima za državnu pomoć privredi, ali je na zajedničkom tržištu važno uvesti "horizontalna pravila koja se mogu primeniti na sve".

Politiko piše da je, naravno, ono što se dešava u Nemačkoj i dalje važno za celu Evropu, jer je to najveća evropska ekonomija. Ali Berlin će možda otkriti da uživa ograničenu naklonost drugih zemalja EU u trenutku kada mnogi veruju da je ujedinjeni odgovor jedini način na koji Evropa može da se uhvati u koštac sa ogromnim ekonomskim izazovima koji se očekuju ove zime.

Andrea Feraci, senator iz Italijanske demokratske partije, bio je kategoričan u kritikama, prenosi Politico.

“Ako nastavimo da se krećemo u ovom pravcu, više nećemo imati ujedinjenu Evropu, već hegemoniju najjačih država, sa Nemačkom na prvom mestu, što bi oslabilo ne samo EU, već i sve druge“, najavio je on na Fejsbuku.

(MONDO)