ŠOKANTNA INSAJDERSKA PRIČA O MRAČNOJ STRANI SIJEVE VLADAVINE! Rizikovao je sve kako bi se čula istina: "SADA NEMA NAZAD"

Dezmondu Šumu su oteli bivšu suprugu 2017. Nije je čuo ni video četiri godine.

To je bio prvi kontakt koji je Šum imao sa svojom suprugom otkako je nestala sa ulica Pekinga 2017. godine. I baš taj prvi razgovor posle četiri godine je stigao samo nekoliko sati nakon što su se prve recenzije njegove knjige pojavile u zapadnim medijima. Duan i Šum su bili duboko uključeni u nekoliko izuzetno unosnih “poslova” u kineskoj prestonici, uključujući kargo terminal na aerodromu u Pekingu i hotel Bulgari, a bili su usko povezani i sa kineskom elitom, posebno sa suprugom bivšeg premijera Ven Điabaoa. Nestanak supruge Dezmonda Šuma je sve vreme smatran političkom stvari.

Zabrinut autoritarnim zaokretom koji je Kina preduzimala pod Si Đinpingom, Šum je odlučio da napusti zemlju 2015. pošto je njegov sin primljen u školu u Velikoj Britaniji. Trebalo bi napomenuti da se njegov brak sa Duan raspao dve godine pre toga. Nije se vratio u kontinentalnu Kinu od njenog nestanka. Šum, koji je rođen u Šangaju, preselio se u Hong Kong kao dete i pohađao koledž u SAD, govorio je 2021. za TIME iz egzila o svojoj knjizi, svojoj otuđenoj domovini i pokušaju da ponovo spoji svoju bivšu suprugu Vitni sa njihovim malim sinom.

"To sam shvatio kao pretnju"

Kako je bila Vitni kada ste razgovarali sa njom?

Zvučala je ok. Rekla je da nije imala vesti o spoljnom svetu u poslednje četiri godine. Rekla je: “Bili su popustljivi prema meni, nisu se tako loše ponašali.“ Zatim me je zamolila da zaustavim predstavljanje knjige, rekavši: “Kako bi se osećao ako bi se nešto desilo našem sinu?“ I šta bi se desilo sa našim sinom da mi se nešto desi?’ Ja sam to shvatio kao pretnju. Njena majka je preminula još u junu. Pre toga, stekla je naviku da svakog dana okrene ćerkin broj telefona u nadi da će se jednog dana ona zaista i javiti. To se nikada nije dogodilo. I to sam napomenuo Vitni: „Telefonska linija je bila mrtva četiri godine. Danas nakon što su se pojavile vesti o mojoj knjizi, linija je oživela i i sad možeš pozvati bilo koga na svetu. To jednostavno ne može biti!”

Čitajući knjigu, jasno je da ste imali duboku naklonost jedno prema drugome i da ste bili veoma blizak tim. Kako je njen nestanak uticao na vas?

Uticalo je prevashodno zbog mog sina. Zato što sada ima samo 12 godina i to ima psihološki uticaj na njega. S vremena na vreme ima ispade i zaplače. Sanjao bi o svojoj mami i pričao o tome šta joj se dogodilo. Ako je preminula možete zatvoriti poglavlje, pokušati da se setite dobrih stvari i nastavite sa životom. Ali ovaj nestanak je težak za suočavanje. Knjigu sam napisao kao poklon svom sinu i tek sam mnogo vremena posle završetka odlučio da je objavim.

Da li verujete da ćete vi i vaš sin ikada više videti Vitni?

U ovom trenutku ne vidim da je to moguće jer je sigurno neće pustiti iz Kine. Ne mogu ni da dodirnem zemlju u Hong Kongu, a tek zaboravite na Kinu. Ne bih dozvolio svom sinu da ode u Kinu jer postoji realna mogućnost da nikada iz nje ne izađe . Tako da ne mogu da predvidim da ćemo moći da je vidimo uživo.

Da li se osećate bezbedno u Velikoj Britaniji?

Prijatelji se stalno pitaju, da li imam telohranitelje i kakva mi je bezbednosna situacija. Ali realnost je da sam ja jedna osoba koja se bori protiv države poput Kine. Ako odluče da nešto urade, ono malo otpora sa kojim mogu da podnesem neće značiti ništa, zaista. Došao sam do tačke kad nema povratka u trenutku kada sam odlučio da objavim ovu knjigu.

Da li ste bili iznenađeni sveobuhvatnim obračunom sa poslovnim rukovodiocima kao što je Džek Ma, za koje se ranije mislilo da su “nedodirljivi“?

Ti ljudi nikada nisu bili nedodirljivi. Ako pogledate listu “najbogatijih osoba u Kini“ – mislim da se objavljuje već više od 20 godina – većina njih nije dobro prošla. Možda je 40% završilo u zatvoru. Neozbiljno je misliti da je neko nedodirljiv samo zbog novca koji poseduje.

Crvena aristokratija

Si Đinping je pokrenuo kampanju protiv korupcije “- tigrovi i muve“. Da li je to uticalo na podmitljive mreže za izgradnju odnosa koje opisujete u svojoj knjizi ili su jednostavno postale tajnije?

Mnogo od onoga što sam stavio u knjigu je uklopljeno u sistem. To je u DNK partijske države; neće se promeniti, ne može se promeniti. Pogledajte samo proslavu stogodišnjice KPK. Bilo je sedam autobusa prepunih “crvene aristokratije“ koji su gledali paradu pored Si Đinpinga. Ovi ljudi su građani bez posebnih titula, koji ne daju poseban doprinos društvu. Jedini razlog zašto su pozvani i sede pored predsednika je rodbinska povezanost. Nepotizam u ugrađen u KPK od prvog dana.

U knjizi pišete mnogo o novcu koji je pristizao iz velikih američkih banaka i investicionih fondova povezanih sa vladom tokom procvata 1990-ih i 2000-ih. Koliko je Zapad kriv što je omogućio malverzacije i podmitljivost koje su definisale Kinu?

Postoje dve strane toga. S jedne strane, svi smo krivi za naivnost jer mnoga mesta u istočnoj Evropi, kao i Aziji – Koreja, Indonezija, Tajvan – postaju demokratskija kada društvo postane bogatije. Dakle, postoji mnogo istorijskih presedana koji to pokazuju. A onda, očigledno smo bili vođeni profitom i donekle tolerisali mnoge stvari koje su bile globalno i univerzalno neprihvatljive. Naravno, profitirali smo, uključujući i mene, i činilo se kao da pomažemo stvarima da se kreću u pozitivnom smeru.

U knjizi govorite o tome kako je bivši premijer Ven Điabao težio ka više demokratije u Kini, ali da nije otkrivao svoje karte. Da li verujete da danas još uvek postoje takvi ljudi unutar KPK?

Siguran sam da ima takvih ljudi. Pitanje je: da li su oni politička snaga? Prilično sam siguran da nisu. Zapadni mediji uvek igraju ovu ideju o “reformskoj“ sili koja radi protiv “reakcionarnih“ snaga i mi treba da pomognemo reformatorima. Ali te političke snage nema. Čak i Ven Điabao: definitivno je izneo demokratska mišljenja. Ali da li je on politička snaga? On je jedna osoba – iako na značajnoj poziciji – ali iza sebe nema političku snagu koja bi pogurala taj plan.

Dakle, koja je najveća pretnja za KPK danas?

Kina je oduvek bila autoritarni režim, ali se sada pretvara u diktaturu jedne osobe. A to je suštinski opasno jer svi unutar sistema pokušavaju da pridobiju naklonost Sija svi igraju kako on svira. A diktator onda bude zaslepljen i pravi glupe greške. Ta diktatura predstavlja rizik jer je Si namerno zbrisao sve moguće naslednike. A ako se nešto desi, recimo srčani udar, ili ga neko ubije, ili ostane nesposoban na duži period - šta bi se onda dogodilo? Njegova čistka u poslednjih 10 godina bila je brutalna. Sistem nije bio pripremljen za to, što je jedan od razloga zašto je Si mogao da izgradi diktaturu, jer sistem nije bio spreman da neko bude tako nemilosrdan. Ali sada je sistem to iskusio. Ako bi mu se nešto dogodilo, rizik za celu Kinu će biti ogroman. Bilo bi mnogo ljudi koji bi rekli: „Pa, moram da idem da zauzmem tron, jer ako ga ne dobijem, moj kraj će biti brutalan”.

"Najbitnija stvar - kako zadržati vlast"

Bili ste prijateljski nastrojeni sa mnogim ljudima iz Sijevog užeg kruga. Kako ocenjujete njegov karakter? Verujete li da je on socijalistički zilot kao što mnogi ljudi misle?

Njegovu moć obezbeđuje dugovečnost KPK na čelu sa crvenom aristokratijom. Kada se dogodio masakr na Trgu Tjenanmen 1989. Si je bio deo te grupe. To je zapravo rekao bivši vođa Deng Sjaoping: „Naše bebe su mnogo pouzdanije”. Sve veće porodice imaju jednog sina negovanog u sistemu — Bo Silaj, Si Đinping (čiji je otac bio visoki zvaničnik Si Džongsuna — i tada su se veoma brzo popeli na vrh.
Si je prvo vođen potrebom da se KPK zadrži na vlasti i on je najbolja osoba za taj zadatak. A onda su tu i ostale stvari za koje je dobar – uklanjanje tehnoloških titana, restrukturiranje sistema – da bi moć KPK mogla da traje. Oni su duboko, duboko paranoični. Zato pokušavaju da ponovo napišu kinesku istoriju, zatvore Kinu iza Velikog zaštitnog zida, ispiraju mozak stanovništvu.

S obzirom na svu globalnu osudu kršenja ljudskih prava i drugih stvari, verujete li da KPK još uvek brine šta svet misli o njoj?

To je dihotomija. Njima je svakako stalo, ali prva stvar za njih je trajno zadržavanje vlasti. To je prvi prioritet a međunarodni imidž i sve ostalo postaju sporedni i u službi su primarnog cilja.

Kako bi SAD i zapadne sile trebalo da odgovore na izazov Kine?

Ljudi treba da shvate sa čime imamo posla. I dugoročno, kakav je ishod koji želimo? Realnost je da ova dva sistema ne mogu koegzistirati dugoročno. Ono što zaista treba da se uradi jeste da se obuzda ne samo geografska ekspanzija, već i ekonomska. Na kraju krajeva, borbu u današnjem svetu vodi ekonomija. Ono što se desilo sa Trampom – sviđao se on nama ili ne – je da je promenio globalno mišljenje o Kini. Zato što ceo svet pokušava da skrene pogled, a jedan vođa izlazi i kaže: „Ovo je ono što ja vidim i ovo je ono što ćemo uraditi.“ To je promenilo mišljenje ljudi. Tramp je definitivno odigrao svoju ulogu.

(MONDO)