Krimski most koji ide preko Kerčkog moreuza je trebao da bude dokaz da će Krim zauvek ostati ruski.
Kada je 2018. Vladimir Putin otvorio 19 kilometara dug Krimski most preko Kerčkog moreuza, predstavio ga je kao "čudo“ i uživao u svom trenutku trijumfa. Bilo je to četiri godine nakon aneksije poluostrva i trebalo je da bude dokaz da će Krim zauvek biti ruski.
Najnoviji napad na drumski i železnički most bio je još glasnija najava – direktan udar na Putinov autoritet koji signalizira da bi sam Krim mogao biti sledeći na dnevnom redu Kijeva. Eksplozija je uništila najmanje dve betonske trake mosta i izazvala pad dela kolovoza u more, piše britanski Tajms.
Kako god da je napad izveden, to je podsećanje na odlučnost onih koji žele da se postaraju da Krim ne ostane još dugo ruski, tvrde engleski mediji. Zvaničnici za borbu protiv terorizma u Moskvi kažu da je uzrok bila bomba, očigledno sakrivena u kamionu koji je stigao sa ruske strane mosta. Političari u Kijevu nisu preuzeli direktnu odgovornost za napad i čak su sugerisali da je to simptom sukoba među ruskim bezbednosnim snagama.
Ali kako god da je napad izveden, tinjajuća olupina i slavlje na ukrajinskim društvenim mrežama poslužili su kao podsetnik da je sve veći broj ljudi u Ukrajini odlučan da osigura da Krim ne ostane još dugo ruski. Iako Kijev nije zvanično preuzeo odgovornost za bombardovanje, predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov okrivio je "ukrajinske vandale, koji su konačno uspeli da pruže svoje krvave ruke na Krimskom mostu“.
Ako je to bio ukrajinski napad, onda je to još jedan primer sposobnosti Kijeva da iznenadi protivnika u ratu. Most je bio zaštićen višeslojnom odbranom koja je trebalo da onemogući takvu operaciju. Ipak, on je postao žrtva tog relativno niskotehnološkog oblika napada, kamion bombe, koji je zapalio i vagone goriva voza koji je u isto vreme prolazio.
S obzirom na to da je kamion registrovan i uvezen sa juga Rusije, spekuliše se da je reč o "terorističkom aktu domaćih antikremaljskih aktivista", navode engleski mediji. Teško je znati šta je više neprijatno za bezbednosne agencije i više zabrinjava Putina - da bi ukrajinski diverzanti mogli da organizuju takav napad ili da su domaće snage koje se protive ratu spremne i sposobne da izvedu takve operacije.
Značaj mosta za Rusiju
Most je bio ključna linija snabdevanja Krima i ruskih snaga u Hersonu, sposoban da pretovari 13 miliona tona tereta godišnje. Čak i ako deonica puta bude poboljšana, sada će biti strogo ograničena. Rusi će biti prinuđeni da se oslanjaju na brodove i kopneni put duž severne obale Azovskog mora, ali oba su u dometu ukrajinske artiljerije, koja je gađala železnički čvor Tokmak u regionu Zaporožja. Ruski artiljerijski stil ratovanja zavisi od stalnog toka logistike.
Štaviše, velika većina novih vojnika koje je pokupila Putinova mobilizacija još nije na bojnom polju. Da bi učestvovali u jačanju odbrane Hersona ili Krima, oni će sada morati da idu zaobilaznim, težim i opasnijim pravcima. Most je simbolizovao ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom. Možda nije uništen, ali Putin se identifikovao sa mostom, prešavši prvi kamion preko puta kada se otvorio.
Ovo nije samo udar na ruski ponos, već konkretno na Putinov
Dakle, ovo nije samo udar na ruski nacionalni ponos, već i vrlo konkretno na Putinov. Već je izazvao bezbroj pobedničkih mimova i komentara na društvenim mrežama, više nego čak i potonuće krstarice Moskva, komandnog broda ruske Crnomorske flote, u aprilu. Zapaljeni most je vrlo jasan znak neuspeha Kremlja.
Manje je poznato, ali nesumnjivo značajno, da su se juče u supermarketima na Krimu pojavili redovi kupaca. Mihail Razvožajev, guverner pomorskog grada Sevastopolja, poručio je sugrađanima da ne paniče.
"Nismo odsečeni od kopna! Budite mirni. Bez panike. Iako Moskva kaže da će se železnička veza uskoro ponovo otvoriti, deo puta bi mogao da potraje više od mesec dana da se potpuno obnovi, pod pretpostavkom da ne bude daljih napada. Zvanični odgovor Kremlja bio je umanjivanje značaja napada. Most je samo oštećen, ne i uništen, postoje alternativne saobraćajne veze, popravke su već u toku - ovde nema ništa zanimljivo za videti", rekao je on.
Privatno, moskovski zvaničnici su sigurno besni, a verovatno i zabrinuti. Kijev je već pokrenuo napade na mete na Krimu, ali do nedavno Ukrajinci nisu bili u stanju da izvedu kredibilnu operaciju za ponovno zauzimanje poluostrva i očigledno to nisu smatrali prioritetom.To je delimično odražavalo način na koji su ih američki i evropski saveznici iza kulisa snažno ohrabrivali da ne povlače takve poteze, piše Tajms.
Prvi korak ka nečemu nezamislivom, što bi dokrajčilo Putina
Krim nije samo čvrsto branjen, već je i teritorija za koju većina Rusa – bez obzira da li podržava Putina – veruje da je s pravom njihova, pošto je pod ukrajinsku kontrolu došla tek 1954. godine, kada su obe zemlje još uvek bile deo iste države, Sovjetski Savez.
Šta god Putin rekao o drugim okupiranim regionima Ukrajine koji su sada ruski "zbog istorijske pripadnosti“, nema dokaza da obični Rusi imaju jaka osećanja prema njima. Krim je, međutim, drugačiji i njegov gubitak bi oštetio Putinove nade da će biti zapamćen kao veliki ruski državnik. To bi takođe mogao biti početak njegovog pada.
(MONDO)
