NA HILJADE UKRAJINACA OTIMAJU I PAKUJU U AUTOBUSE - PRAVAC RUSIJA?! Smeštaju u logore i ponižavaju, nemaju ni hranu

Organizacije za ljudska prava stalno izveštavaju o otmicama iz Ukrajine i odvođenju u Rusiju. Organizacija "Pomoć pri odlasku" beleži hiljade takvih slučajeva i sumnja na veliki broj neprijavljenih slučajeva, piše Dojče vele. Ovo su petocifreni brojevi kidnapovanja iz Ukrajine koji se nalaze u dokumentima pomenute humanitarne organizacije koja je od sredine marta zabeležila 13.547 slučajeva.

Samo u njenom odeljenju, 40 zaposlenih sada vodi računa o ovim sudbinama, kaže ona u intervjuu za tagesschau.de. Jakovenko zna da se svi oteti ne mogu prijaviti za "Pomoć pri odlasku“, neki su privedeni, dok jedan broj može da napusti Rusiju bez pomoći. Takve slučajeve prati organizacija za ljudska prava Human Rights Vatch, kaže Belkis Ville. Međutim, nema konkretnih podataka o kidnapovanju, kaže Vil. Rusija je objavila da u zemlji živi više od tri miliona Ukrajinaca. Ali, kako Vile kaže, ne zna se koliko ih je tamo deportovano.

Nije stvar slobodne volje

Jakovenko iz organizacije ne veruje da su mnogi ljudi iz Ukrajine dobrovoljno otišli ​​u Rusiju. Neki su se, kaže, ponašali iz čiste nužde jer su samo hteli da pobegnu posle višenedeljnog traženja skloništa u podrumima, ali to nema veze sa slobodnom voljom. Uz to, kaže Jakovenko, postoji još jedan znak u prilog masovnim otmicama: jasan sistem iza toga je prepoznatljiv. I Jakovenko i Ville govore o istim procesima o kojima su saznali od ljudi koji su oteti.

Tako se ljudi iz oblasti pod ruskom okupacijom odvode u logore, često u regione Donjecka i Luganska, koje je Rusija od tada anektirala nakon fiktivnih referenduma, kažu oni.

Ljudi prolaze kroz "proces filtriranja"

Tu, kaže, počinje ono što mnoge organizacije nazivaju "proces filtriranja". Ovo uključuje ankete o političkim stavovima, kao i registraciju ljudi. Tamo se, navodi se dalje, uzimaju otisci prstiju, traže tragovi borbe i fotografišu. Pored toga, pretražuju se mobilni telefoni, neki od njih su primorani da brišu fotografije i video zapise.

Za one za koje se sumnja da će ubuduće "praviti probleme” i zauzimati proukrajinske funkcije, postavljaju se strogi uslovi ili su pritvoreni, navode nevladine organizacije. Zatim se autobusima ili vozovima nasilno prebacuju u unutrašnjost Rusije.

Izveštaji o nehumanom postupanju

Jakovenko kaže da skoro svi koji su se obratili organizaciji  tvrde da su prema njima postupali nehumano. Humanitarne pomoći obično nema, kaže ona. Kaže i da su mnogi koji se obrate ovoj organizaciji u lošem fizičkom stanju i žale se na mržnju i poniženje.

Osim toga, kaže Jakovenko, uvek ih vode na ista mesta u Rusiji – na primer, u Rostov, Taganrog, Belgorod, ali i u regione oko Moskve i Sankt Peterburga. Prisutan je i masovni dolazak ljudi koji dolaze u Rusiju i žele odmah da odu, kaže Jakovenko. A ima i slučajeva ukrajinske dece koja su oteta od roditelja i odvedena u Rusiju na usvajanje, kaže Jakovenko. Prema njenim rečima, ni ova deca nisu obuhvaćena brojem kojim raspolaže organizacija.

Propaganda kao motiv

Jakovenko vidi nekoliko motiva iza otmica: reč je o dominaciji i kontroli, ali i o stvaranju narativa, onog koji Rusiju prikazuje kao naciju koja oslobađa, pruža pomoć... Na primer, ljudi iz Ukrajine bi dobijali novac da, kako ona kaže, pojavljuju se kao spaseni u ruskim propagandnim video snimcima. Jakovenko ističe da isto važi i za decu koja dobijaju slatkiše i pri tome se snimaju.

Rad njihove organizacije, očekuje Jakovenko, verovatno će se dodatno zakomplikovati u narednom periodu. Nakon nedavne ruske aneksije ukrajinskih teritorija, ona se plaši da će još više ukrajinskih muškaraca nego ranije biti poslato na prve linije da se bore za Rusiju. Za organizaciju "Pomoć pri odlasku“ to znači: više ljudi koji žele da pobegnu.

(MONDO/DW)

MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.