Vašington neće dozvoliti Moskvi da ostvari svoje ciljeve pretnjom nuklearnim oružjem, napisao je predsednik u dokumentu, ali je naglasio: Režim u Pekingu je jedini koji ima moć da promeni međunarodni poredak.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdenai dalje vidi Kinu, a ne Rusiju, kao glavnog protivnika u međunarodnim odnosima. To pokazuje i strategija nacionalne bezbednosti koju je juče objavila Bela kuća, a koja kaže da upravo Peking ima želju i moć da promeni međunarodne odnose širom sveta, čemu Vašington planira da se suprotstavi. Dok SAD veruju da će se takmičiti sa Kinom, one žele da obuzdaju Rusiju, kaže strategija. Ovaj dokument objavljuje svaka administracija, a Bajdenova administracija je odložila njegovo objavljivanje do zime jer su američke tajne službe saopštile da je neminovan napad Rusije na Ukrajinu, što se pokazalo tačnim, uprkos stalnim demantima koji su dolazili iz Moskve.
Ruska moć slabi
U dokumentu se naglašava budućnost konkurencije između SAD i Kine. Bajden je jasan: upravo Peking "kombinuje autoritarnu vladavinu sa revanšističkom spoljnom politikom". Ruska moć, s druge strane, izgleda mnogo više poljuljana nego što je bila pre početka rata u Ukrajini. "Rusija i Kina predstavljaju različite izazove. Rusija predstavlja neposrednu pretnju slobodnom i otvorenom međunarodnom sistemu, danas bezobzirno odbacuje osnovne postulate međunarodnog poretka, što pokazuje njen brutalni agresivni rat protiv Ukrajine. Kina je jedina zemlja sposobna da istovremeno preoblikujući međunarodni poredak i ima sve više ekonomske, diplomatske, vojne i tehnološke moći da postigne taj cilj", napisao je Bajden.
Američki predsednik je rekao i da će SAD reafirmisati svoje demokratske tradicije i ponovo se osvrnuo na činjenicu da u svetu postoji mešavina demokratije i autokratije. Shodno tome, u dokumentu je pozitivno istaknuto povećanje jedinstva zemalja članica NATO od početka rata u Ukrajini, a istaknuto je i protivljenje Rusiji. "SAD neće dozvoliti Rusiji, ili bilo kojoj drugoj sili, da postigne svoje ciljeve upotrebom ili pretnjom upotrebe nuklearnog oružja", navodi se u dokumentu. Ta tvrdnja nije dalje potkrepljena, naglašavaju analitičari Njujork tajmsa. U nedavnom intervjuu za Si-En-En, Bajden je odbio da kaže koje su američke opcije ako Rusija upotrebi nuklearno oružje u svom agresivnom ratu. Ali on je takođe prošle nedelje rekao da veruje da će uslediti "armagedon" ako se to dogodi.
U dokumentu, Bajden je naglasio potrebu da se održe demokratske norme u samim SAD, jasno aludirajući na tvrdnje bivšeg predsednika Donalda Trampa da su mu "ukradeni izbori 2020.", koje većina analitičara danas karakteriše kao otvorenu Trampovu laž koja ima veoma negativne posledice po tamošnju demokratiju . "Kao Amerikanci, moramo se složiti da se odluka birača, izražena na izborima, mora poštovati i štititi", navodi se u Bajdenovom dokumentu. Ali mnogi predsednikovi kritičari su rekli da Bajden takođe ima istoriju nepriznavanja izbornih procedura koje nisu išle u njegovu korist, kao što je tvrdnja iz 2019. da bi njegova stranačka koleginica Stejsi Abrams bila guverner Gruzije da su izbori 2018. nisu "manipulisale republičke vlasti". Pa ipak, komentatori uglavnom naglašavaju da su Trampove neistine o izborima bile daleko značajnije i štetnije po demokratiju od onih Bajdena ili Abramsa. Ovo brisanje granica između unutrašnje i spoljne politike, odnosno isticanje značaja američke demokratije i na stranom tlu, jedna je od ključnih odrednica Bajdenovog dokumenta. Strategija koju je usvojio Džordž Buš govorila je o mogućnosti preventivnog rata, koji se manifestovao u napadu na Irak. Dokument Baraka Obame fokusirao se na smanjenje nuklearnog naoružanja, dok je Trampov dokument bio fokusiran na borbu protiv revizionističkih snaga.
"Epoha koja je usledila posle Hladnog rata je definitivno završena. Ušli smo u odlučujuću deceniju u pogledu dva fundamentalna strateška izazova. Prvi je nadmetanje velikih sila u stvaranju budućnosti međunarodnog poretka. Drugi se bavi transnacionalnim izazovima kao što su klimatske promene, nestašica hrane, zarazne bolesti, terorizam, energetska tranzicija i inflacija", rekao je Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven. Iako je strategija bila usmerena na "takmičenje" sa Kinom, pojedini američki analitičari kritični su prema potezima administracije, koja, prema njihovim rečima, ne posvećuje dovoljno sredstava razvoju vojske u Tihom okeanu. Drugi analitičari su ukazivali da se ciljevi u dokumentu međusobno sukobljavaju, poput teze o značaju liberalnih međunarodnih institucija u jednom delu dokumenta, a zatim o potrebi sprovođenja realpolitike u drugom. "Dokument izgleda kao da su ga napisale dve različite frakcije Demokratske stranke. Postoje neke unutrašnje nedoslednosti u načinu na koji je napisan", rekao je spoljnopolitički analitičar Gabrijel Šajnman za magazin Forin Polisi.
Pitanje Tajvana je ključno U odnosima SAD i Kine ocrtavaju se konture budućih međunarodnih odnosa. Mnogi ekonomisti veruju da je trgovinski deficit SAD sa Kinom (drugim rečima: decenijama je od nje uvozila mnogo više nego što je u nju izvozila) najveći problem Vašingtona. Kao rezultat toga, Tramp je uveo carine na robu vrednu stotine milijardi dolara. Politički, najveći kamen spoticanja između dve sile je pitanje Tajvana, de fakto države koju Kina vidi kao deo svoje teritorije.
Bajden se u sredu ponovo našao na meti kritika da zbog godina zaboravlja ključne informacije. Ovog puta u Koloradu, tokom govora, rekao je da je njegov pokojni sin Beau "izgubio život u Iraku". Ali Bo, koji je služio u Iraku od 2009. godine, preminuo je u SAD 2015. od teškog oblika tumora na mozgu, u 47. godini. Pa ipak, Bajden je zaista više puta rekao u prošlosti da je Beau bio izložen toksičnim gasovima u Iraku za koje veruje da su izazvali njegov rak, i moguće je da je to mislio. Predsednik SAD, koji će za mesec dana napuniti 80 godina, zbog čestih gafova našao se u situaciji da kritičari ne veruju da je to mislio, ali svi sumnjaju da predsednik prečesto zaboravlja najvažnije informacije. Bajden je u septembru potražio nedavno preminulu političarku Džeki Valorski, pozivajući se na njeno ime, što je takođe navelo mnoge analitičare da se zabrinu zbog mogućeg nedostatka mentalne oštrine najstarijeg američkog predsednika u istoriji. Glavni akcenat strategije o nacionalnoj bezbednosti:
- Briše se granica između unutrašnje i spoljne politike, a reafirmacija demokratije u SAD se ističe kao temelj u globalnoj konfrontaciji sa autokratijama
- U jednom delu strategije je naveo da je za SAD važna realpolitika, a u drugom da je poštovanje institucija međunarodnog poretka, koji je u međusobnom sukobu, kažu kritičari
- Pred SAD su dva globalna zadatka: takmičenje sa velikim silama, ali takođe transnacionalni izazovi kao što su klimatske promene, nedostatak hrane, zarazne bolesti, terorizam...
- (MONDO)
