"Da su se ranije borili protiv režima, danas ne bi trebalo da beže. Ne treba da budemo njihov zaklon."
Na ulicama gruzijske metropole Tbilisija ruski jezik se čuje na svakom koraku. A Gruzijci, najblaže rečeno, nisu najsrećniji zbog toga, piše Politiko. I pre nego što je ruski predsednik najavio mobilizaciju dodatnih snaga, Gruzija je postala "udarna destinacija", druga posle Turske, za egzodus ruskih građana koji beže od rata, sankcija, krize... Više od pedeset hiljada je stiglo u prvom talasu, a broj je i kasnije nastavio da raste, dok su se ispred gruzijskih graničnih prelaza stvarali kilometarski redovi.
Za Gruzijce ruska invazija na Ukrajinu oživljava bolna sećanja na ruski napad 2008. To znači da nemaju mnogo ljubavi prema pridošlicama i osećaju da, iako ti Rusi ne žele da se bore, oni i dalje podržavaju rat. Na ulicama Tbilisija nalaze se grafiti poput "Ruski brodovi, odlazite", u znak podrške ukrajinskom otporu na Crnom moru.
Na ulazu u jedan od barova nalazi se QR kod koji Ruse preusmerava na veb stranicu gde se od njih traži da popune "aplikaciju za vizu".Ako ne ispune uslove, neće moći da dobiju piće, a jedan od uslova je da potvrde da nisu glasali za Vladimira Putina i da potvrde tvrdnje da je Rusija okupirala Gruziju, da je Krim Ukrajina i da hoće slavu Ukrajini.
Data Lapauri, vlasnik kafića Dedaena, kaže da nije njegova odgovornost da pomogne Rusima da se osećaju kao kod kuće i da je ove forme uveo zato što neki ruski gosti nisu znali kako da se ponašaju i zahtevali su da konobari govore ruski i prihvataju ruske rublje kao oblik plaćanja.
"Mnogi su bili agresivni. Pogotovo kada su videli spisak uslova za ulazak u naš lokal. Ali jednostavno moramo da znamo da su naši gosti prijatelji, a ne neprijatelji i da priznaju teritorijalni integritet Gruzije", kaže on. Rusi su besni zbog takvog režima, vlasnici kafića su dobijali brojne pretnje preko interneta, pa čak i da će spaliti svoje objekte zbog "diskriminatorske politike".
Na strani Ukrajine
Gruzija ne krije da je na strani Ukrajine, od početka rata mnogi stanovnici su okačili ukrajinske zastave na fasade zgrada, pa čak i u liftove stambenih zgrada. Nadzorne kamere snimile su građane Rusije kako cepaju te zastave. Zbog svega raste frustracija Gruzijaca, a posebno su se razbesneli kada je korisnik popularnog Telegrama rekao da bi bilo normalno da se na prozore i fasade stavi zloglasno "Z", oznaka na ruskim tenkovima. Drugi je pretio da će prebiti svakoga koga vidi da postavlja taj simbol rata. Nije stvar samo u politici, Gruzijci su, kao i cela Evropa, suočeni sa teškim ekonomskim posledicama zbog rata, a cene hrane i drugih potrepština su značajno porasle.
Tako je student Laša Nonikašvili bio primoran da napusti svoj stan zbog velikog povećanja cena kirije. Godinu i po živeo je u iznajmljenom stanu nedaleko od fakulteta i radnog mesta i plaćao kiriju od 280 evra. Međutim, dolaskom Rusa, mnogi stanodavci su videli priliku da zarade više novca, pa je Lašiju rečeno da može da ostane, ali je sada kirija 480 evra. Morao je da se preseli u jeftin stan gotovo bez nameštaja. Nedavno istraživanje je tvrdilo da se "mladi, bogati i obrazovani Rusi" sele u Gruziju. Ali situacija se promenila otkako je Putin naredio mobilizaciju, pa sve društvene grupe dolaze u Gruziju, a Gruzijci se plaše da bi to moglo da postane ekonomski teret.
Zvanični podaci govore da je od rata u gruzijskim bankama otvoreno 45.000 računa na ime ruskih državljana. Gruzija je 2012. godine ukinula vize za ruske državljane kako bi olakšala ulazak u zemlju, a dozvoljeno im je da borave najviše godinu dana. Sada mnogi traže da im se vrate vize, dok drugi smatraju da bi granicu trebalo potpuno zatvoriti.
"Trebalo je da se bore ranije"
Još u martu ankete su pokazale da 66 odsto Gruzijaca želi uvođenje viznog režima, a brojne opozicione organizacije redovno ukazuju na tu potrebu. Oko 200 Gruzijaca nedavno je izašlo na ulice tražeći zatvaranje granica, gazeći Putinovu fotografiju. Jedna od organizatorki tog protesta rekla je da je zabrinuta za bezbednost svoje zemlje jer su mnogi od pridošlica bili vojno sposobni mladići. Ona ih doživljava kao ljude koji su ruski režim odbacili tek kada je postao opasan za njih, a pre toga su ga podržavali.
"Trebalo je da ostanu. Trebalo je ranije da se bore protiv režima. Ako su to uradili, danas ne bi trebalo da beže. Oni su zauzeli 20 odsto teritorije ove zemlje, mi ne treba da budemo njihov zaklon. Ne osećam nikakvu moralnu odgovornost prema Rusima, već prema onima koje su ubili i koji su nas branili", kaže on.
Istovremeno, Gruzijci zameraju svojim vlastima što održavaju previše dobre odnose sa Moskvom. "Možemo da otvorimo granice za one koje proganja ruski totalitarni režim, koji traže azil po međunarodnim pravilima. Ali dešava se upravo suprotno, zatvaraju se granice za političke izbeglice, a otvorene su za one koji samo traže utehu i izbegavaju mobilizaciju", kaže istoričar Irakli Khvadagiani.
Gostoljubivi ljudi
Međutim, ne smatraju svi Rusi Gruziju negostoljubivom. Znuk Zanuzok, 35-godišnjak iz Moskve koji je pobegao iz zemlje da bi izbegao regrutaciju, kaže da se ovde oseća dobro. "Oni su veoma gostoljubivi ljudi. Kada iznose svoje stavove o prošlosti, oni to rade bez agresije", kaže čovek čiji je cilj da nađe posao kako bi nastavio da živi u Gruziji. Drugi građani Rusije sa kojima je Politico razgovarao tvrde da Gruzijci treba da shvate da se nije tako lako boriti protiv Putinovog režima.
(MONDO)
