Ministri finansija Evropske unije su se večeras u Briselu približili ustanovljenju stalnog fonda od oko 60 milijardi evra, koji bi omogućio povlačenje kredita i sredstava od ukupno oko 500 milijardi evra za podršku budžetima i kreditnoj sposobnosti zemalja evrozone koje bi zapale u finansijske teškoće.
Time bi već od ponoći trebalo da se utiče i na stabilizaciju uzdrmanih evropskih i svetskih berzi.
Prema zvaničnicima vanrednog hitnog sastanka ministara EU, reč je izgleda samo o sporazumu šesnaest zemalja evrozone, budući da Velika Britanija odbija da pruži jemstvo za ovakav fond kao ključni element "Evropskog stabilizacionog mehanizma", o čemu su saglasnost inače u noći između petka i subote saglasnost postigli šefovi država ili vlada EU, na vanrednom samitu u Briselu.
Ministri finansija EU moraju pre ponoći objaviti dogovor o merama trajne odbrane "stabilnosti, jedinstva i celovitosti evrozone", prema dogovoru lidera Unije, da bi se uticalo i na stabilnost evropskog i svetskih tržišta, budući da se od ponoći već otvaraju berze u Aziji.
U krugovima ministara finansija EU se navodi da će apsolutno sve biti učinjeno da se spreči da i druge zemlje evra dođu u situaciju u kakvoj je Grčka, iz prostog razloga što bi za zemlju veličine Španije, ako bi zapala u takve nevolje, bilo potrebno preko pet stotina milijardi evra pomoći za stabilizaciju njene platežne moći.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je danas saopštio da je o merama stabilizacije evrozone postignut dogovor Francuske i Nemačke, prethodno je upozorio da EU i jedinstvenoj evropskoj valuti preti "sistemska opasnost", što je objašnjeno kao upozorenje da se ne sme dogoditi slom svetskih finansijskih tržišta, kakav se dogodio 2008. u SAD posle bankrota velike američke banke Leman braders.
Američki predsednik Barak Obama je u dva navrata ovog vikenda u razgovoru telefonom tražio od nemačke kancelarke Angele Merkel da Berlin podrži odlučne mere stabilizacije evra, jer bi dalje urušavanje berzi i poremećaji finansijskih tržišta ugrozili i svetsku i američku privredno-finansijsku stabilnost.
U suštini, neka vrsta začetka Evropskog monetarnog fonda od 60 milijardi evra, za koji bi kreditima garantovale članice evrozone, bio bi deo novog sistema stabilizacije uz daleko oštrije mere nadzora budžetskih i platnih bilansa članica EU.
Takođe se uveliko razmatra uvođenje oštrog mehanizma kontrole finansijskih institucija u Evropi, uz stvaranje posebne evropske rejting agencije, koja bi davala realne procene o kreditnoj sposobnosti članica Unije.
Prema španskim izvorima na zasedanju, jedna od varijanti je da se u fondu "Evropskog stabilizacionog mehanizma" obezbedi 150 milijardi evra, uključujući sredstva od 54 milijarde koje ima na raspolaganju Evropska komisija za hitnu finansijsku podršku članicama Unije, što je već odobravano Mađarskoj i još nekim novim članicama EU.
Time bi Evropska unija dobila temelj za pribavljanje ukupno preko 650 milijardi kredita i drugih izvora finansiranja za stabilizaciju evrozone i tržištima odlučno stavila do znanja da neće ni po koju cenu dozvoliti da ijedna članica jedinstvene evropske valute bude ugrožena špekulacijom na finansijskim tržištima, odnosno zapadne u teškoće zbog budžetsko-platnih manjkavih bilansa.
(Beta)
Prema zvaničnicima vanrednog hitnog sastanka ministara EU, reč je izgleda samo o sporazumu šesnaest zemalja evrozone, budući da Velika Britanija odbija da pruži jemstvo za ovakav fond kao ključni element "Evropskog stabilizacionog mehanizma", o čemu su saglasnost inače u noći između petka i subote saglasnost postigli šefovi država ili vlada EU, na vanrednom samitu u Briselu.
Ministri finansija EU moraju pre ponoći objaviti dogovor o merama trajne odbrane "stabilnosti, jedinstva i celovitosti evrozone", prema dogovoru lidera Unije, da bi se uticalo i na stabilnost evropskog i svetskih tržišta, budući da se od ponoći već otvaraju berze u Aziji.
U krugovima ministara finansija EU se navodi da će apsolutno sve biti učinjeno da se spreči da i druge zemlje evra dođu u situaciju u kakvoj je Grčka, iz prostog razloga što bi za zemlju veličine Španije, ako bi zapala u takve nevolje, bilo potrebno preko pet stotina milijardi evra pomoći za stabilizaciju njene platežne moći.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je danas saopštio da je o merama stabilizacije evrozone postignut dogovor Francuske i Nemačke, prethodno je upozorio da EU i jedinstvenoj evropskoj valuti preti "sistemska opasnost", što je objašnjeno kao upozorenje da se ne sme dogoditi slom svetskih finansijskih tržišta, kakav se dogodio 2008. u SAD posle bankrota velike američke banke Leman braders.
Američki predsednik Barak Obama je u dva navrata ovog vikenda u razgovoru telefonom tražio od nemačke kancelarke Angele Merkel da Berlin podrži odlučne mere stabilizacije evra, jer bi dalje urušavanje berzi i poremećaji finansijskih tržišta ugrozili i svetsku i američku privredno-finansijsku stabilnost.
U suštini, neka vrsta začetka Evropskog monetarnog fonda od 60 milijardi evra, za koji bi kreditima garantovale članice evrozone, bio bi deo novog sistema stabilizacije uz daleko oštrije mere nadzora budžetskih i platnih bilansa članica EU.
Takođe se uveliko razmatra uvođenje oštrog mehanizma kontrole finansijskih institucija u Evropi, uz stvaranje posebne evropske rejting agencije, koja bi davala realne procene o kreditnoj sposobnosti članica Unije.
Prema španskim izvorima na zasedanju, jedna od varijanti je da se u fondu "Evropskog stabilizacionog mehanizma" obezbedi 150 milijardi evra, uključujući sredstva od 54 milijarde koje ima na raspolaganju Evropska komisija za hitnu finansijsku podršku članicama Unije, što je već odobravano Mađarskoj i još nekim novim članicama EU.
Time bi Evropska unija dobila temelj za pribavljanje ukupno preko 650 milijardi kredita i drugih izvora finansiranja za stabilizaciju evrozone i tržištima odlučno stavila do znanja da neće ni po koju cenu dozvoliti da ijedna članica jedinstvene evropske valute bude ugrožena špekulacijom na finansijskim tržištima, odnosno zapadne u teškoće zbog budžetsko-platnih manjkavih bilansa.
(Beta)
