Povodom buduće posete Kini nemački kancelar Olaf Šolc se oglasio i odbranio svoj stav jer ne želi "da se prave novi blokovi".
Berlin mora da promeni način na koji se odnosi prema Kini dok se ta zemlja vraća ka otvorenijoj "marksističko-lenjinističkoj“ političkoj putanji, napisao je nemački kancelar Olaf Šolc u tekstu u četvrtak. U svom članku za Politiko i nemačke novine Frankfurter Allgemeine Zeitung, Šolc je branio svoj put u Kinu u četvrtak, ali je naglasio da će nemačke kompanije morati da preduzmu korake da smanje "rizične zavisnosti“ u industrijskim lancima snabdevanja, posebno u smislu "najsavremenije tehnologije“.
Šolc je primetio da predsednik Si Đinping namerno sprovodi političku strategiju da se međunarodne kompanije oslone na Kinu."Ishod upravo završenog Kongresa Komunističke partije je nedvosmislen: Izjave marksizma-lenjinizma zauzimaju mnogo širi prostor nego u zaključcima prethodnih kongresa... Kako se Kina menja, način na koji se mi odnosimo prema Kini mora da se promeni, takođe“, napisao je Šolc.
Nemačka se suočila sa oštrim kritikama zbog pritiska na Evropu u strateški katastrofalnu zavisnost od ruskog gasa poslednjih godina, a Berlin sada mora da uzvrati na sugestije da pravi potpuno iste greške oslanjajući se na Kinu kao proizvodnu bazu i komercijalnog partnera.
Dok je Šolc ukazao na oprez u pogledu Kine, bio je daleko od toga da sugeriše da je Nemačka blizu velikog preokreta u svojim dobrim odnosima sa Kinom. Zaista, on je jasno ponovio svoju prethodnicu Angelu Merkel u insistiranju da (neimenovane, ali očigledno identifikovane) Sjedinjene Države ne bi trebalo da uvuku Nemačku u novi Hladni rat protiv Pekinga.
"Nemačka od svih zemalja, koja je imala tako bolno iskustvo podela tokom Hladnog rata, nije zainteresovana da se u svetu pojavljuju novi blokovi. Ono što znači za Kinu je da će, naravno, ova zemlja sa svojih 1,4 milijarde stanovnika i svojom ekonomskom moći igrati ključnu ulogu na svetskoj sceni u budućnosti — kao što je igrala tokom dugih perioda kroz istoriju.
U tanko prikrivenoj kritici politike Vašingtona, Šolc je rekao da uspon Pekinga ne opravdava "pozive nekih da se izoluje Kina“.
Ono što je najvažnije, on je insistirao na tome da cilj nije da se "odvoji“ — ili prekinu proizvodne veze — od Kine. Dodao je, međutim, da „ozbiljno“ shvata tvrdnju predsednika Sija da je cilj Pekinga „pooštravanje zavisnosti međunarodnih proizvodnih lanaca od Kine“.
Šolc planira da odleti u Peking kasno u četvrtak na jednodnevni put u kinesku prestonicu u petak, gde će biti prvi zapadni lider koji će se sastati sa Sijem od ponovnog imenovanja i prvi lider iz grupe vodećih ekonomija G7. poseti Kinu od izbijanja pandemije koronavirusa. Kancelar je takođe pokušao da se suprotstavi kritikama da njegovo putovanje podriva zajednički evropski pristup Kini.
Prema rečima francuskih zvaničnika, predsednik Emanuel Makron je predložio da on i Šolc zajedno posete Sija kako bi demonstrirali jedinstvo i pokazali da Peking ne može da deli evropske zemlje igrajući svoje ekonomske interese jedni protiv drugih — inicijativu koju je nemački lider odbacio.
"Nemačka politika prema Kini može biti uspešna samo kada je ugrađena u evropsku politiku o Kini“, napisao je Šolc. „Uoči moje posete, mi smo stoga blisko sarađivali sa našim evropskim partnerima, uključujući predsednika Makrona, kao i sa našim transatlantskim prijateljima.“ Šolc je rekao da želi da Nemačka i EU sarađuju sa Kinom u usponu — uključujući važno pitanje klimatskih promena – umesto da pokušava da ga izbaci iz okvira.
Istovremeno, on je upozorio Peking da ne treba da vodi politiku koja teži „hegemonističkoj kineskoj dominaciji ili čak sinocentričnom svetskom poretku“.
Šolc je takođe podstakao Kinu da prekine svoju podršku ratu Rusije protiv Ukrajine i da zauzme kritičniji stav prema Moskvi: „Kao stalna članica Saveta bezbednosti [Ujedinjenih nacija], Kina snosi posebnu odgovornost“, napisao je on. „Važne su jasne reči upućene iz Pekinga Moskvi — da bi se obezbedilo poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija i njenih principa.
