Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da je Kijev preuzeo kontrolu nad pet strateških kompanija koje su prethodno bile u vlasništvu ukrajinskih oligarha. To je objašnjeno "ratnim naporima" zemlje, piše Fajnenšel tajms. Ukrajinska vlada je zaplenila najvećeg proizvođača nafte u zemlji, Ukrnaftu, kao i Ukrtatnaftu, najveću rafineriju u zemlji, koja je zatvorena nakon ruskih raketnih napada u prvim mesecima invazije.

Obe kompanije kontrolisao je Igor Kolomojski, oligarh koji je svojevremeno podržavao predsedničku kandidaturu Zelenskog 2019. godine, a koji se sada suočava sa istragama o nelikvidnosti Privatbanke, još jedne kompanije u kojoj je učestvovao. Do sredine 2010-ih, Kolomojski je bio jedan od najmoćnijih ljudi u Ukrajini.

Navodno je redom kovčega obložio predvorje ruske naftne kompanije koju je želeo da "ugasi“, a u kancelariji je držao akvarijum za ajkule. Volodimir Zelenski, aktuelni predsednik Ukrajine, ne bi bio tu gde je danas bez Kolomojskog. Kao glumac i zabavljač, Zelenski je radio za medijsku mrežu pomenutog oligarha – koja ga je podržavala kada se kandidovao za predsednika Ukrajine. Početkom 2021. godine, Zelenski je navodno prekršio sopstvena pravila karantina i organizovao rođendansku zabavu u stanu Kolomojskog u Kijevu, preneo je britanski konzervativni časopis Spektator.

Ali danas se čini da je prijateljstvo prekinuto. Kijev je takođe kupio MotorSič, proizvođača avionskih turbina i helikopterskih motora sa sedištem u Zaporožju.

"Ovakvi koraci su neophodni našoj zemlji u ratnim uslovima i pomoći će u zadovoljavanju hitnih potreba našeg odbrambenog sektora“, napisao je Zelenski na Telegram kanalu. "U ovim teškim vremenima moramo sve svoje snage usmeriti na oslobođenje naše zemlje i naroda, a to je moguće samo uz bezuslovnu podršku našoj vojsci".

Državne zaplene – koje su ukrajinski zvaničnici opisali kao privremene – dolaze usred nekoliko nedelja ruskih napada na energetsku infrastrukturu širom zemlje. Ali oni takođe dolaze godinu dana nakon što je Zelenski progurao takozvane reforme "deoligarhizacije“ kroz parlament u cilju suzbijanja uticaja najbogatijih biznismena u zemlji.

(MONDO)