OVDE ĆE SE PUTIN SAKRITI U SLUČAJU NUKLEARNOG NAPADA?! Snimljeno je satelitom, na pitanje o bukneru Rusi su zaćutali

Najbolje mesto za skrivanje od nuklearnog napada jesu planinski venci. Strme padine i doline planinskog područja pomažu da se apsorbuju toplota i svetlost vatrene lopte nuklearne eksplozije, kao i početno zračenje. Osim toga, samo tlo takođe apsorbuje zračenje i eksploziju, tako da se podzemno zračenje može značajno smanjiti u poređenju sa nadzemnim nivoom.

"U slučaju interkontinentalnog nuklearnog rata - dok bi planinski teren nudio ograničenu 'zaštitu od eksplozije', čak ni planinski lanac ne bi spasio ruskog predsednika od dugoročnih posledica nuklearnog uništenja. Nema skrivanja od planetarnih i ekoloških Armagedon koji bi nuklearni sukob velikih razmera izazvao", ističe Tom Dejvis, vanredni profesor geografije na Univerzitetu u Notingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Skrivanje pod planinom ne može trajati večno, a spoljni svet može biti neprepoznatljiv i nenastanjen, u zavisnosti od razmera nuklearnog rata. Kompleks planine Čejene, na primer, izgrađen je 600 metara ispod granita, sa vratima koja mogu da izdrže nuklearnu eksploziju od 30 megatona na udaljenosti od dva kilometra.

Ova vojna baza je ranije bila dom Svemirske komande Sjedinjenih Država i Vazdušne komande odbrane Severne Amerike, a sada je pod jurisdikcijom američkih svemirskih snaga. Međutim, postoje neka druga mesta koja bi bilo bolje sakriti u slučaju nuklearnog rata punog razmera.

Profesor Dejvis ističe da su najbezbednija mesta na svetu izolovana geografska područja kao što su Antarktik ili pacifička ostrva, ali čak ni tamo "nuklearna zima" nije mogla da se izbegne. Tako je tokom Hladnog rata ogromna američka nuklearna baza tajno zakopana daleko u Arktičkom krugu, ispod Grenlanda, u okviru takozvanog projekta Icevorm.

Kištimska katastrofa

Dejvis naglašava da Putin ima pristup ogromnoj infrastrukturi nuklearnih bunkera i vojnih objekata koji datiraju iz doba hladnog rata.

"Ural će verovatno biti jedno takvo mesto, a posebno planine su dugo igrale stratešku geopolitičku ulogu za Rusiju, još od Drugog svetskog rata kada je industrija premeštena istočno od Urala iz zapadnih delova Sovjetskog Saveza tokom operacije. Barbarosa. Region Urala je takođe bio poprište katastrofe Kištim 1957. godine, danas treće najveće nuklearne nesreće u istoriji, posle Černobilja i Fukušime", rekao je on.

Katastrofa u Kištimu dogodila se 29. septembra 1957. godine u fabrici za preradu nuklearnog goriva Majak u tadašnjem SSSR-u. Eksplodirao je podzemni rezervoar tečnog nuklearnog otpada, a eksplozija je bacila u vazduh betonski poklopac težak 160 tona. U narednih 10 do 11 sati radioaktivni oblak se kretao ka severoistoku, ostavljajući 300 do 350 kilometara od mesta eksplozije. Čestice oblaka su na kraju dugoročno kontaminirale više od 20.000 kvadratnih kilometara zemlje, dom za najmanje 270.000 ljudi. Događaj je zataškala sovjetska vlada, a malo ljudi čak i u Rusiji je znalo za katastrofu sve do 1980-ih.

Narodni ustanak

Bez obzira na to da li će navodni bunker Urala pružiti Putinu zaštitu u slučaju nuklearnog armagedona, Dejvis napominje da to nije njegova primarna briga.

"Ako se Putin nečega plaši, to verovatno nije nuklearni rat. Uostalom, on je jedina osoba koja bi pokrenula lanac događaja koji bi doveli do nuklearnog sukoba – i iako je javno pretio (u septembru nakon aneksije četiri regiona Ukrajine), takav događaj ostaje gotovo neverovatan. Ono čega se ruski predsednik plaši mnogo više, i čega se plaši godinama, jeste narodni ustanak u Rusiji, čemu smo svedoci u drugim bivšim sovjetskim zemljama poslednjih decenija", kaže on.

Međutim, Dejvis tvrdi da glasine o tajnom nuklearnom bunkeru služe da bi Putin postao moćniji na svetskoj sceni, u strahu da će izazvati nuklearni sukob. "Izveštaji o Putinovom bunkeru imaju korisnu geopolitičku svrhu za njega; u njegovom je interesu da članice NATO-a misle da bi on zaista mogao da upotrebi nuklearno oružje", zaključio je on.

(MONDO)