Ruska ekonomija se bori sa bezbroj problema, uključujući sankcije Zapada i nedostatak ljudstva zbog Putinove delimične vojne mobilizacije.
Rusija je ušla u recesiju, devet meseci nakon što je pokrenula ofanzivu u Ukrajini, budući da sankcije Zapada opterećuju ekonomiju, pokazuju zvanični podaci. Bruto domaći proizvod smanjio se za četiri odsto u trećem kvartalu, prema preliminarnoj proceni nacionalne statističke agencije Rosstat u sredu.
Pošto to prati jednu iste veličine u drugom kvartalu, Rusija sada ispunjava tehničku definiciju recesije sa dva uzastopna kvartala pada BDP-a. Zapadne sankcije su ograničile izvoz i uvoz, uključujući ključne proizvodne komponente i rezervne delove.
Kompanije su takođe patile od nedostatka osoblja jer je delimična mobilizacija Vladimira Putina odvela nekoliko stotina hiljada ljudi iz radne snage. Međutim, pad ekonomske proizvodnje od četiri odsto između jula i septembra bio je manji od kontrakcije od 4,5 odsto koju su mnogi analitičari očekivali. Smanjenje je uzrokovano padom trgovine na veliko od 22,6 odsto i maloprodajom od 9,1 odsto.
U međuvremenu, građevinarstvo je poraslo za 6,7 odsto, a poljoprivreda za 6,2 odsto. Zapadne sankcije su ograničile izvoz i uvoz, uključujući ključne proizvodne komponente i rezervne delove.
"Situacija je nastavila da se pogoršava, to nije iznenađenje“, rekao je Dmitrij Polevoj, direktor investicija u Loko Investu u Moskvi.
Ipak, ruska ekonomija je do sada preživela zapadne sankcije bolje nego što su mnogi ekonomisti očekivali. Centralna banka je 8. novembra prognozirala da će se bruto domaći proizvod ove godine smanjiti za 3,5 odsto. MMF i Svetska banka procenjuju pad ruskog BDP-a od 3,4 odsto, odnosno 4,5 odsto.
Otpornost privrede je velikim delom posledica rasta globalnih cena energije nakon ofanzive u Ukrajini i restriktivne monetarne politike. Nakon što se Rusiju pogodile sankcije Zapada, centralna banka je drastično podigla ključnu stopu sa 9,5 odsto na 20 odsto u pokušaju da se suprotstavi inflaciji i podupre rublju.
Banka Rusije ga je nakon toga brzo smanjila i prošlog meseca ostavila na 7,5 odsto, što je guvernerka Elvira Nabiulina nazvala znakom "prilagođavanja” privrede "novoj realnosti”.
Ali mnogi analitičari veruju da će se stvari pogoršati za rusku ekonomiju pre nego što se poboljšaju.
"BDP bi mogao da se smanji još oštrije, do sedam odsto“ u četvrtom kvartalu, rekao je Polevoj za AFP.
Valerij Mironov sa Visoke škole ekonomije u Moskvi rekao je da sankcije imaju odloženi uticaj na rusku ekonomiju.
"Problemi su očigledno već prisutni, ali u stvarnosti vidimo da se njihovi efekti videti u 2023. godini“, rekao je on, dok je vlada preduzela korake da podrži kompanije. Guverner Centralne banke Elvira Nabiulina rekla je prošle nedelje da su zapadne sankcije snažne i upozorila da "njihov uticaj na rusku i globalnu ekonomiju ne treba potcenjivati“.
(MONDO)
