Rusija je u utorak 15. novembra izvela stravičan raketni napad na Ukrajinu zbog kojeg oko 40 stanovništva nema struje i živi od dana do dana.
Kada nema struje, što je često slučaj, soliter u ratom razorenoj Ukrajini izgleda kao smrtna zamka. Nema svetla, nema vode, nema načina da se nešto skuva. Što je najgore, nema ni lifta kojim bi neko mogao da pobegne sa 21. sprata zgrade ako udari ruska raketa. Čak i kada se struja vrati, ne bude je dovoljno dugo.
“Ruski udari vraćaju Ukrajinu u kameno doba”, priča Anastasija Piroženko, prenosi "Asošijeted Pres".
Piroženko se, nakon što je napustila svoju višespratnicu, preselila sa majkom u mali stan u Kijevu, u kojem sada živi petoro ljudi. Porodica ima drvenu kuću u selu blizu Kijeva i već je pripremila ogrev za slučaj prinudne evakuacije.
“Razumemo da zima može biti duga, hladna i mračna, ali spremni smo da izdržimo. Spremni smo da živimo bez svetlosti, ali ne sa Rusima”, rekla je Anastasija.
U poslednja 24 sata, zgrada od 26 spratova u kojoj živi imala je struje na svega pola sata. Ona kaže da su uslovi života “kao u vojsci” isterali nju i supruga iz njihovog stana. Njihova zgrada najviša je u komšiluku i dobra je meta za ruske rakete, pa su se Anastasija i njen suprug zato preselili kod roditelja, i spremaju se za najgoru zimu u svom životu.
Situacija u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, ali i u drugim velikim gradovima dramatično se pogoršala od najvećeg ruskog napada na ukrajinsku elektro-mrežu u utorak 15. novembra. "Ukrenergo" saopštio je da čak 40 odsto stanovništva ima teškoće, jer je oštećeno najmanje 15 elektrostanica širom zemlje. Upozoravajući da nestanak struje može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, "Ukrenergo" je saopštio da su “otpornost i hrabrost ono što nam treba ove zime”.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko takođe je istakao da treba biti spreman na restrikcije.
“To će biti najgori scenario. Ja o tome ne volim da pričam, ali moramo biti spremni za to da nemamo struje, za restrikcije, da nemamo vode, grejanje niti mogućnost komunikacije”, rekao je Kličko za "Asošijeted Pres".
Ukrenergo je u saopštenju naveo da “hiljade kilometara ključnih visokonaponskih vodova ne rade“, što utiče na celu zemlju. U saopštenju je objavljena slika trafo-stanice koja je uništena ruskom raketom, ostavljajući oko 400.000 ljudi bez struje. Prema izveštaju, “sada u elektroenergetskom sistemu ima na desetine takvih transformatora. Ova oprema se ne može brzo zameniti.” Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je posle prošlonedeljnih udara da je više od 10 miliona Ukrajinaca ostalo bez struje, do nedelje je rekao da je u nekim oblastima došlo do poboljšanja.
“Obnova mreže i tehničkih mogućnosti snabdevanja, deminiranje dalekovoda, popravke... sve se odvija danonoćno“, rekao je Zelenski.
On je dodao da su isključenja struje zakazana za nedelju uveče u 15 regiona i gradu Kijevu. "Ukrenergo" je saopštio da će u ponedeljak biti zakazani prekidi u svakom regionu. Oštro zahlađenje i prvi sneg značajno su zakomplikovali situaciju u Kijevu, gde su temperature često ispod nule u zimskim mesecima. Hladnoća primorava ljude da uključe grejalice, što drastično povećava opterećenje na mreži i čini nestanke struje dužim. U jeku pada temperatura, kijevske vlasti su najavile da postavljaju komunalna mesta za grejanje.
U gradu sa tri miliona ljudi, uspostavljeno je 528 kritičnih tački. Tu će građani moći da se ogreju, popiju čaj, napune svoje telefone i dobiju preko neophodnu pomoć. Lokacije za grejanje biće opremljene agregatima i specijalnim sobama sa bojlerima. Kličko je govorio i o merama koju su preduzete kako bi se grad pripremio za restrikcije i pad temperature.
“Spremili smo se i tražili smo generatore od naših partnera koji nam ih šalju. U ovom slučaju imamo rezerve dizela i lož ulja. Imamo dosta toplih stvari i lekova”, rekao je Kličko.
Mnogi građani Kijeva počeli su da ostavljaju kutije za hranu, baterijske lampe i akumulatore u liftovima, u slučaju da neko ostane zaglavljen unutra duži vremenski period. Zbog nestanka struje poremećen je sistem funkcionisanja javnog prevoza, mnoge radnje ne mogu da rade, a neke zdravstvene institucije mogu da rate samo u ograničenom kapacitetu.
Stomatolog Viktor Turakevič rekao je da je bio prinuđen da odloži pacijente na neodređeno vreme jer bez struje njegova ordinacija u Kijevu ne može da funkcioniše ni tokom dana, a generator će mu stići tek za nekoliko nedelja.
“Ne možemo da primamo pacijente sa akutnom zuboboljom. Ljudi moraju da pate i čekaju dugo vremena, jer struja stiže samo na nekoliko sati dnevno. Cene generatora otišle su u nebesa, ali čak i kad imate novca, nije ih lako nabaviti”, objašnjava Turakevič.
Većina bolnica u Kijevu već su dobile generatore i kod njih nema nestanka struje. Oleksandrovska bolnica, najveća i najstarija u centru Kijeva, saopštila je da nije otkazala elektivne operacije jer je bolnica dobila električne generatore iz Francuske. Generatori su takođe isporučeni obrazovnim ustanovama i socijalnim službama.
“Te ustanove su nam prioritet i većina njih imaju samostalan izvor snabdevanja”, rekao je Volodimir Kudritski, direktor "Ukrenergo".
Međutim, mnoge škole u Kijevu suočavaju se sa problemima u radu jer zbog restrikcija nema interneta, pa samim tim nije moguće organizovati nastavu na daljinu. Osmogodišnji Jaroslav više ne ide u školu nakon što su tokom ruskog napada popucali svi prozori na školi, a oštećeno je i sklonište u blizini.
“Većina dece pohađa nastavu na daljinu, ali i to više nije moguće. Pokušavamo da zaštitimo decu od rata, ali nam hladnoća i restrikcije to otežavaju znatno”, kaže majka dečaka Olena.
Analitičari kažu da ruski raketni udari na energetsku industriju ne utiču na uspešno napredovanje ukrajinske vojske na jugu i uopšte na situaciju na ratištu.
“Rusi ne mogu da pobede na bojnom polju i zato koriste hladnoću i mrak kao oružje protiv civilnog stanovništva, pokušavajući da poseju paniku, depresiju i demorališu Ukrajince. Ruski predsednik Vladimir Putin trpi vojne poraze i preko mu je potrebna vojna pauza, zbog čega tera Zelenskog na pregovore na tako divlji način“, rekao je Volodimir Fesenko, analitičar istraživačkog centra Penta centra u Kijevu.
Analitičar veruje da Kremlj takođe pokušava da izvrši pritisak na zapadnu podršku Ukrajini, jer će Evropska unija i Sjedinjene Američke Države biti prinuđene da prošire pakete pomoći za "ledeni" Kijev usred rastućih domaćih problema.
“Putin pokušava da cenu podrške Ukrajini učini previsokom. Ovo se odnosi i na novac i na mogući novi priliv izbeglica u Evropu iz zemlje koja se smrzava”, rekao je Fesenko.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na [email protected].
(MONDO/AP)
