Tvorac heliocentričnog sistema, osnivač moderne astronomije i autor dela "Kruženje nebeskih tela" rođen je 1473. u Torunju, a umro 1543. u Fromborku. Naučnici su tek nedavno uspeli da identifikuju njegove posmrtne ostatke.

Kopernik je pobio geocentričnu teoriju grčkog astronoma Ptolomeja, a svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio je temelj za kasnija otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna.

Bio je sahranjen u katedrali u Fromborku, ali se tačno mesto groba nije znalo. U iskopavanjima u katedrali 2005. pronađena je lobanja za koju se verovalo da je Kopernikova. Analizom DNK iz vlasi kose, za koje se takođe verovalo da bi mogla da pripada Koperniku, utvrđeno je da pronađeni posmrtni ostaci pripadaju poljskom naučniku.

Zbog tvrdnje da se planete okreću oko svoje ose i oko Sunca, papa Pavle Peti 1616. je zabranio Kopernikovo delo "De Revolutionibus Orbium Caelestium".

Pre današnje ceremonije, povorka sa posmrtnim ostacima obišla je gradove i sela Kopernikove rodne varmijske oblasti.

(Beta)