Demonstracija sile i moći sa jednim zacrtanim ciljem.
Uz žuti bljesak i udar koji „ulazi u kosti“ samohodne haubice K9 ispaljuju artiljerijske granate na brdo pogođeno raketama ispaljenim iz helikoptera. K2 tenkovi tutnjaju, ubrzavaju i pucaju u hodu. Ovo je deo DX Korea, četvorodnevne južnokorejske odbrambene izložbe održane u septembru na poligonu Počeon, oko 30 kilometara od granice sa Severnom Korejom.
Izložba – predstavljena pred 2.000 ljudi, uključujući vojne zvaničnike iz više od dvadeset zemalja – jedan je od načina na koji Južna Koreja prodaje oružje. A predsednik Jun Suk Jol želi da ih proda više - dovoljno da Seul postane četvrti najveći svetski izvoznik oružja.
„Ulaskom u četiri najveća svetska izvoznika odbrane posle Sjedinjenih Država, Rusije i Francuske, odbrambena industrija Južne Koreje će postati strateška industrijska i odbrambena sila“, rekao je Jun. Da bi to učinila, Južna Koreja će morati da nadmaši prodaju iz Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Nemačke i konačno Kine, koja je držala 4,6% izvoznog tržišta u periodu 2017-2021, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI). Od 2012. do 2016. imao je samo 1% svetskog tržišta. On se više nego udvostručio u narednih pet godina, zabeleživši 2,8% – daleko najveći porast među 25 najvećih svetskih izvoznika oružja. Prema podacima Eksportno-uvozne banke Koreje, tazemlja je prodala oružje u vrednosti od 7 milijardi dolara 2021. Izvoz oružja Južne Koreje porastao je poslednjih godina, ali zemlja je decenijama gradila svoju industriju oružja, podstaknuta problematičnim odnosima sa svojim severnim susedom. Od 2020. godine, vojna potrošnja predstavljala je 2,8% bruto domaćeg proizvoda Južne Koreje, znatno iznad praga od 2% koji mnogi saveznici SAD smatraju minimalnim.
„Severnokorejska pretnja nam je dala dobar razlog, motivaciju da se uverimo da je naše oružje veoma dobro“, rekao je Čun In-bum, bivši general-potpukovnik vojske Južne Koreje.
Tehnički gledano, Korejski rat se nikada nije završio, jer je dokument koji je zaustavio borbe 1953. godine bio primirje, a ne mirovni sporazum. U prvim decenijama nakon završetka borbi, odbrana Južne Koreje je u velikoj meri zavisila od američkih trupa i oružja. Stvari su počele da se menjaju 1970-ih, kada su SAD bile „zaokupljene“ Vijetnamskim ratom i Hladnim ratom sa Sovjetskim Savezom. Južna Koreja je počela da preuzima veću odgovornost za sopstvenu odbranu i ulila je 42 miliona dolara američke vojne pomoći u fabrike za proizvodnju pušaka M-16, navodi Korejski institut za razvoj. Do kraja decenije, korejski istraživači predvođeni Nacionalnim odbrambenim naučnim institutom u zemlji uspeli su da razviju osnovno oružje, prema izveštaju KDI iz 2014. Uz sve prisutne pretnje sa Severa, Seul je uveo porez za nacionalnu odbranu kako bi platio razvoj moderne vojske, uključujući oklopne sisteme i drugu vojnu opremu koju korejske kompanije danas prodaju.
Oružje i Ukrajina
Zvaničnik američke odbrane rekao je za CNN ovog meseca da Vašington namerava da kupi 100.000 metaka artiljerijske municije od južnokorejskih proizvođača oružja za isporuku Ukrajini. Municija će biti prosleđene Ukrajini preko SAD, što će Seulu omogućiti da se pridržava svog javnog obećanja da neće slati smrtonosnu pomoć toj ratom razorenoj zemlji. U saopštenju objavljenom nakon što je The Wall Street Journal prvi otkrio planiranu kupovinu, ministarstvo odbrane Južne Koreje je saopštilo da nije promenilo svoj stav o isporuci oružja Ukrajini i da veruje da su „krajnji korisnik“ municije SAD. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je krajem prošlog meseca da je Južna Koreja odlučila da pošalje „oružje i municiju“ u Kijev, što bi, kako je rekao, „uništilo naše odnose“ sa njima – tvrdnju koju je predsednik Jun demantovao dan kasnije. U ukazu predsednika Južne Koreje o primeni Zakona o spoljnoj trgovini navodi se da se izvoz može koristiti samo u „miroljubive svrhe“ i da „neće uticati na međunarodni mir, održavanje bezbednosti i nacionalnu bezbednost“.
Južna Koreja je takođe potpisnica Ugovora Ujedinjenih nacija o trgovini oružjem, koji je ratifikovan 2014. godine sa namerom da se strogo kontroliše ko dobija oružje i pod kojim uslovima ono može da se koristi. Ukrajina je potpisnica, ali je nije ratifikovala. Planirani američki transfer municije nije jedini način na koji će se osetiti uticaj južnokorejske industrije naoružanja u Ukrajini.
Južna Koreja je u septembru potpisala ugovor sa Poljskom o najvećoj prodaji oružja ikada, u okviru kojeg će Varšavi isporučiti skoro 1.000 tenkova Hyundai Rotem K2, više od 600 Hanwhinih K9 i deset borbenih aviona Korean Aerospace Industries. Sporazum će omogućiti Poljskoj da zameni veliki deo naoružanja koje je Varšava poslala Kijevu.
„Poljskoj je bilo potrebno oružje da bi se odbranila, a to je upravo ono što mi pružamo“, kaže Čun.
Kolevka moderne industrije oružja
Stalna pretnja od severnokorejskog napada jedan je od razloga zašto su linije za proizvodnju vojne opreme uspostavljene u južnom lučkom gradu Čangvonu, kolevci moderne južnokorejske industrije oružja. Grad je u prirodnom basenu, okružen planinama sa svih strana, pa je odbrana "lakša". Glavni gradski put, ima deonicu od 14,9 kilometara koja takođe može poslužiti kao pista u vanrednim situacijama. Na njegovom južnom kraju nalazi se nacionalni industrijski kompleks Čangvon, osnovan 1970-ih i dom fabrika Hanwha Defence i Hyundai Rotem, gde artiljerijski oruđa i tenkovi silaze sa proizvodnih linija. Strane porudžbine stižu ove godine, posebno značajan ugovor sa Poljskom za koji Udruženje korejske odbrambene industrije procenjuje da vredi 15,3 milijarde dolara.
Udeo kompanije Hanwha u tom sporazumu je 2,4 milijarde dolara, što je najveći ugovor za K9. Poljska je jedna od devet zemalja – zajedno sa Južnom Korejom, Turskom, Finskom, Indijom, Norveškom, Estonijom, Australijom i Egiptom – koje su kupile haubicu od kopmanije Hanwha.
Li Bo-hvan, izvršni potpredsednik odeljenja za prekookeanske poslove kompanije Hanwha Defense, kaže da kompanija želi da bude dugoročni partner zemljama koje kupuju njeno oružje. U tu svrhu otvara nove proizvodne pogone u Australiji, Egiptu i Poljskoj. U prostranom, modernom kompleksu u Čangvonu, Hanwhini roboti izbacuju topovske kugle za K9 brzinom od jedne jedinice svaka tri do pet dana. Hanwha prilagođava K9 svojim kupcima u inostranstvu: oni koji putuju u severne klime poput Norveške dobijaju dodatne izvore toplote za posadu; one napravljene za toplija mesta poput Indije ili Egipta imaju više klima uređaja. Neki od fabričkih K9 idu u Poljsku ove godine.
Važno američko tržište
Hanwha Defense posebno gleda na jedno tržište – Sjedinjene Države, najveće odbrambeno tržište na svetu.
„Želimo da uđemo na američko tržište uz podršku američke lokalne kompanije, a takođe želimo da doprinesemo vojsci SAD i lokalnoj odbrambenoj industriji SAD“, kaže Li, potpredsednik kompanije. U 2021. američka vojna potrošnja iznosila je 801 milijardu dolara. Ali izvoz južnokorejskog oružja i municije u SAD iznosio je samo 95 miliona dolara, prema američkom Ministarstvu trgovine. Sveukupno, američka vojna potrošnja bila je veća od narednih devet zemalja zajedno. Južna Koreja je na 10. mestu. Ali odbrambenu industriju Južne Koreje treba posmatrati kao komplementarnog partnera njenoj američkoj industriji, a ne kao konkurenciju sa njom, kaže Čun. Taj ogroman američki vojni budžet uključuje ogromne izdatke za vrhunske artikle. To nije ono što Seul prodaje, ističe on i dodaje:
„Postoje delovi spektra oružja koje Sjedinjene Države ne proizvode, jer misle da im to nije potrebno. To ne donosi profit njihovoj industriji. To je ono čemu težimo. Sistemi koje smo prodali Poljskoj su upravo takvi sistemi. Nadam se da Sjedinjene Države razumeju da je ovo partnerstvo. Sjedinjene Države prave najveće i najbolje oružje na svetu“, kaže on, „ali ne prave sve."
(MONDO)
