Britanski list je objavio danas, citirajući knjigu sa tajmnim dokumentima, da je Izrael ponudio Južnoj Africi 1975. nuklearne bojeve glave.
Ako se dokaže da su dokumenti autentični mogao bi to biti prvi zvaničan dokaz da Izrael poseduje atomsko oružje, prenose izraelski mediji.
Izraelski lideri nikada nisu potvrdili, ni porekli da Izrael raspolaže atomskom bombom, ali su uvek govorili da je neće prvi upotrebiti u regionu. Veruje se da je jevrejska država jedina nuklearna sila na Bliskom istoku.
Nezavisni stručnjaci su još osamdesetih godina prošlog veka procenili da Izrael raspolaže sa 100 do 200 bojevih nuklearnih glava, na osnovu fotografija i informacija koje je izraelski atomski špijun Mordehaj Vanunu dao britanskom "Sandej tajmsu".Vanunu je pre toga radio kao tehničar u nuklearnom reaktoru Dimona na jugu Izraela. Zbog svog otrkića on je, kao osušeni špijun, odslužio 18 godina zatvora.
"Gardijan" piše o sastanku visokih zvaničnika dve zemlje, na kome je južnoafrički ministar odbrane Pi Dablju Bota tražio nuklerne bojeve glave od tadasnjeg izraelskog kolege Šimona Peresa, danas predsednika Izraela, koji mu je odgovorio nudeći ih u "tri veličine".
Bota i Peres su potpisali sporazum o vojnim vezama dve zemlje koji uklučuje i stavku da će se postojanje dokumenata držati u tajnosti. Ti dokumenti obelodanjeni su u knjizi Amerikanca, univerzitetskog profesora Saše Polakova - Suranskog koji je pisao o bliskim odnosima dve zemlje.
Autor tvrdi da je Izrael pokušao da spreči postaparthejdsku južnoafričku vladu da pokaže dokumente na njegov zahtev i da oni dokazuju da je režim aparthejda tražio rakete zbog elementa zastrašivanja i mogućeg napada susednih zemalja.
Ako se dokaže atutentičnost dokumenta, to bi moglo da nanese štetu pokušajima Izraela da ubedi svet da čak i ako poseduje nuklearno oružje koristi ga odgovorno, a ne kako bi ga mogao koristiti Iran, kome se ne može verovati.
Britanski list navodi da se na osnovu dokumenata može zaključiti da je sastanak održan 31. marta 1975, kako je naveo Polakov- Suranski u knjizi, upravo objavljenoj u SAD.
U njoj tvrdi da je postajao izraelski tajni savez sa Južnom Afrikom i da su izraelski lideri zvanično ponudili da prodaju toj zemlji neke od raketa tipa "jerihon" iz svog arsenala koje mogu da nose nuklearne bojeve glave.
Navodi se da je na sastanku bio i načelnik Generalštaba Južne Afrike R.F. Armstrong koji je pripremio listu prednosti u slučaju da se nabave pomenute rakete, ali samo ako su opremljene nuklearnim punjenjem.
Taj dokument je označena kao stroga tajna i na njemu je odštampan isti datum sastanka sa izraelskim zvaničnicima.
Lista je, inače, već ranije bila objavljena, ali joj sadržaj nije bio jasan i ostalo je nepoznato da li je poslužila kao osnova za ponudu Izraela istog dana.
Tri veličine, o kojima je govorio Peres, prema britanskom listu, sigurno su aluzije na tri vrste oružja, nekonvecionalno, hemijsko i nuklearno. Međutim, autor knjige navodi da Bota nikada nije do kraja zaključio sporazum, jer mu nije odgovarala ni cena.
Na kraju je Južna Afrika sama počela da razvija atomsku bombu, iako neki tvrde da joj je u tome pomagao Izrael.
Autor navodi da je izraelsko Ministarstvo odbrane pokušalo da ga spreči da dobije vojni sporazum, uz obrazloženje da se radi o osetljivoj stvari, posebno zbog potpisa i datuma.
(Tanjug)
Izraelski lideri nikada nisu potvrdili, ni porekli da Izrael raspolaže atomskom bombom, ali su uvek govorili da je neće prvi upotrebiti u regionu. Veruje se da je jevrejska država jedina nuklearna sila na Bliskom istoku.
Nezavisni stručnjaci su još osamdesetih godina prošlog veka procenili da Izrael raspolaže sa 100 do 200 bojevih nuklearnih glava, na osnovu fotografija i informacija koje je izraelski atomski špijun Mordehaj Vanunu dao britanskom "Sandej tajmsu".Vanunu je pre toga radio kao tehničar u nuklearnom reaktoru Dimona na jugu Izraela. Zbog svog otrkića on je, kao osušeni špijun, odslužio 18 godina zatvora.
"Gardijan" piše o sastanku visokih zvaničnika dve zemlje, na kome je južnoafrički ministar odbrane Pi Dablju Bota tražio nuklerne bojeve glave od tadasnjeg izraelskog kolege Šimona Peresa, danas predsednika Izraela, koji mu je odgovorio nudeći ih u "tri veličine".
Bota i Peres su potpisali sporazum o vojnim vezama dve zemlje koji uklučuje i stavku da će se postojanje dokumenata držati u tajnosti. Ti dokumenti obelodanjeni su u knjizi Amerikanca, univerzitetskog profesora Saše Polakova - Suranskog koji je pisao o bliskim odnosima dve zemlje.
Autor tvrdi da je Izrael pokušao da spreči postaparthejdsku južnoafričku vladu da pokaže dokumente na njegov zahtev i da oni dokazuju da je režim aparthejda tražio rakete zbog elementa zastrašivanja i mogućeg napada susednih zemalja.
Ako se dokaže atutentičnost dokumenta, to bi moglo da nanese štetu pokušajima Izraela da ubedi svet da čak i ako poseduje nuklearno oružje koristi ga odgovorno, a ne kako bi ga mogao koristiti Iran, kome se ne može verovati.
Britanski list navodi da se na osnovu dokumenata može zaključiti da je sastanak održan 31. marta 1975, kako je naveo Polakov- Suranski u knjizi, upravo objavljenoj u SAD.
U njoj tvrdi da je postajao izraelski tajni savez sa Južnom Afrikom i da su izraelski lideri zvanično ponudili da prodaju toj zemlji neke od raketa tipa "jerihon" iz svog arsenala koje mogu da nose nuklearne bojeve glave.
Navodi se da je na sastanku bio i načelnik Generalštaba Južne Afrike R.F. Armstrong koji je pripremio listu prednosti u slučaju da se nabave pomenute rakete, ali samo ako su opremljene nuklearnim punjenjem.
Taj dokument je označena kao stroga tajna i na njemu je odštampan isti datum sastanka sa izraelskim zvaničnicima.
Lista je, inače, već ranije bila objavljena, ali joj sadržaj nije bio jasan i ostalo je nepoznato da li je poslužila kao osnova za ponudu Izraela istog dana.
Tri veličine, o kojima je govorio Peres, prema britanskom listu, sigurno su aluzije na tri vrste oružja, nekonvecionalno, hemijsko i nuklearno. Međutim, autor knjige navodi da Bota nikada nije do kraja zaključio sporazum, jer mu nije odgovarala ni cena.
Na kraju je Južna Afrika sama počela da razvija atomsku bombu, iako neki tvrde da joj je u tome pomagao Izrael.
Autor navodi da je izraelsko Ministarstvo odbrane pokušalo da ga spreči da dobije vojni sporazum, uz obrazloženje da se radi o osetljivoj stvari, posebno zbog potpisa i datuma.
(Tanjug)
