Naftnu mrlju u Meksičkom zalivu Britiš petroleum čisti jednom vrstom deterdženta, što pričinjava dodatnu štetu, ocenjuju stručnjaci.
Mesec dana posle izlivanja nafte sa oštećene bušotine u Meksičkom zalivu zagađenje je stiglo do američke obale, a spore mere koje preduzima odgovorna kompanija Britiš petroleum (BP) obuhvataju ispuštanje neke vrsta praška za veš u more, što pričinjava dodatnu štetu, ocenjuju stručnjaci.
Da bi do obale stiglo što manje nafte, američke vlasti su prvo dozvolile koncernu BP da iscurelu naftu suzbija hemikalijama.
One naftnu mrlju razlažu na sitne kapljice koje zatim nestaju sa morske površine i nastavljaju da plutaju između površine i dna.
Bob Dadli, jedan od menadžera firme, pun je hvale za koreksit, sredstvo koje se koristi za razgradnju nafte, prenosi "Dojče vele".
"To je potpuno bezopasno sredstvo, neka vrsta praška za sudove, koji nije toksičan i biološki se razgrađuje", kaže Dadli.
Ekolozi poput Jerna Federna, biologa i stručnjaka iz Grinpisa, to vide sasvim drugačije.
"Prašak za sudove nije bezopasan, jer znamo da su procesi njegove razgradnje toksični, znači otrovni; da se ovako nešto desilo u nekom nemačkom zalivu, vlasti ne bi dozvolile upotrebu ovakvih sredstava, jer bi šteta bila veća od koristi", smatra Federn.
On upozorava da su "akutne posledice po živi svet teške", jer se na primer, ptice ulepe naftom, pa pokušavaju da očiste sebi perje i tako se otruju.
"Priobalna trava i drveće su takođe ugroženi, korenje drveća je delom iznad vode i kada se ulepi naftom, nema više kiseonika pa drveće propada", navodi Federn.
On napominje da je čišćenje obale veoma težak posao i da je naftu nemoguće odstraniti iz razgranatih rečnih ušća, već mora da se čeka da se ona razgradi prirodnim putem, što, prema njegovim rečima, traje godinama ili vekovima.
U međuvremenu je obustavljena upotreba koreksita u Meksičkom zalivu, jer razgrađena nafta ispod morske površine takođe ubija živi svet, ribe, plankton.
(Srna)
Da bi do obale stiglo što manje nafte, američke vlasti su prvo dozvolile koncernu BP da iscurelu naftu suzbija hemikalijama.
One naftnu mrlju razlažu na sitne kapljice koje zatim nestaju sa morske površine i nastavljaju da plutaju između površine i dna.
Bob Dadli, jedan od menadžera firme, pun je hvale za koreksit, sredstvo koje se koristi za razgradnju nafte, prenosi "Dojče vele".
"To je potpuno bezopasno sredstvo, neka vrsta praška za sudove, koji nije toksičan i biološki se razgrađuje", kaže Dadli.
Ekolozi poput Jerna Federna, biologa i stručnjaka iz Grinpisa, to vide sasvim drugačije.
"Prašak za sudove nije bezopasan, jer znamo da su procesi njegove razgradnje toksični, znači otrovni; da se ovako nešto desilo u nekom nemačkom zalivu, vlasti ne bi dozvolile upotrebu ovakvih sredstava, jer bi šteta bila veća od koristi", smatra Federn.
On upozorava da su "akutne posledice po živi svet teške", jer se na primer, ptice ulepe naftom, pa pokušavaju da očiste sebi perje i tako se otruju.
"Priobalna trava i drveće su takođe ugroženi, korenje drveća je delom iznad vode i kada se ulepi naftom, nema više kiseonika pa drveće propada", navodi Federn.
On napominje da je čišćenje obale veoma težak posao i da je naftu nemoguće odstraniti iz razgranatih rečnih ušća, već mora da se čeka da se ona razgradi prirodnim putem, što, prema njegovim rečima, traje godinama ili vekovima.
U međuvremenu je obustavljena upotreba koreksita u Meksičkom zalivu, jer razgrađena nafta ispod morske površine takođe ubija živi svet, ribe, plankton.
(Srna)
