Prethodni nacrt zakona trebalo je da bude usvojen 2019. godine, ali je izazvao proteste širom zemlje.
Očekuje se da će indonežanski parlament ovog meseca usvojiti novi krivični zakon po kojem će vanbračni odnosi biti kažnjivi do godinu dana zatvora, potvrdili su zvaničnici. Revizijom zakona biće zabranjeno i vređanje predsednika i državnih institucija i izražavanje stavova suprotnih državnoj ideologiji Indonezije. Zabranjena je i vanbračna zajednica pre braka. Na njemu se radi decenijama, a očekuje se da će novi krivični zakon biti usvojen 15. decembra, rekao je za Rojters zamenik ministra pravde Indonezije Edvard Omar Šarif Hiariej.
"Ponosni smo što imamo krivični zakon u skladu sa indonežanskim vrednostima", rekao je on Rojtersu u intervjuu. Bambang Vurianto, poslanik uključen u nacrt, rekao je da bi novi zakon mogao da bude usvojen već sledeće nedelje. Zakon bi, ako bude usvojen, važio i za državljane Indonezije i za strance. Prethodni nacrt zakona trebalo je da bude usvojen 2019. godine, ali je izazvao proteste širom zemlje.
Desetine hiljada ljudi protestovalo je u to vreme protiv niza zakona, posebno onih za koje se smatra da regulišu moral i slobodu govora, za koje su rekli da bi ograničili građanske slobode. Kritičari kažu da su od tada u zakon unete minimalne izmene, iako je vlada poslednjih meseci održala javne konsultacije širom zemlje kako bi dala svoj doprinos promenama. Neke izmene koje su sprovedene uključuju odredbu koja bi mogla da dozvoli da se smrtna kazna zameni doživotnom zatvorskom kaznom nakon 10 godina dobrog ponašanja.
Neke izmene koje su sprovedene uključuju odredbu koja bi mogla da dozvoli da se smrtna kazna zameni doživotnom zatvorskom kaznom nakon 10 godina dobrog ponašanja. U zakonu ostaje kriminalizacija abortusa, sa izuzetkom žrtava silovanja, i zatvorske kazne za "crnu magiju". Prema najnovijem nacrtu od 24. novembra koji je video Rojters, odnosi van braka, koji mogu prijaviti samo ograničene strane, kao što su bliski rođaci, nosi maksimalnu zatvorsku kaznu od jedne godine. Indonezija, najmnogoljudnija zemlja na svetu sa muslimanskom većinom, ima stotine zakona na lokalnom nivou koji diskriminišu žene, verske manjine i LGBT osobe. Samo nekoliko nedelja nakon što je Indonezija predsedavala uspešnim sastankom Grupe dvadeset (G20) koji je podigao njen profil na globalnoj sceni, predstavnici biznisa kažu da nacrt zakona šalje pogrešnu poruku o najvećoj ekonomiji jugoistočne Azije.
"Za poslovni sektor, primena ovog običajnog prava će stvoriti pravnu nesigurnost i naterati investitore da preispitaju ulaganja u Indoneziju", rekla je Šinta Vidjaja Sukamdani, potpredsednik Indonežanskog udruženja poslodavaca (APINDO). Moralne klauzule, dodao je on, "nanele bi više štete nego koristi", posebno za kompanije koje se bave sektorom turizma i ugostiteljstva.
(MONDO)
