Ivan Ajvazovski (29. jul 1817 - 5.maj 1900) bio je čuveni ruski slikar poznat po svojim slikama mora, koje zauzimaju više od polovine njegovog opusa. Njegova dva dela “Brod pomoći” i “Distribucija hrane” završila su u Beloj kući (rezidencija predsednika Sjedinjenih Američkih Država) za vreme predsedničkog mandata Džona F. Kenedija (mandat trajao od 1961. do 1963). Slike su okačene na zidu Ruzveltove sobe na inicijativu Kenedijeve supruge, Džeklin. One su bile zabranjene u domovini slikara, jer je tadašnja vlast želela da “izbriše” mračno poglavlje u istoriji svoje zemlje.
Slike se trenutno nalaze u galeriji umetnosti Korkoran u Vašingtonu i javnost za njih nije znala sve do 1979. godine kada su na misteriozan način završile u privatnoj kolekciji. Decenijama kasnije, tokom 2008. godine pojavile su na aukciji u Sotebiju. Prodate su u paketu za 2,4 miliona dolara filantropu koji je ostao anoniman, a on je iz poštovanja njih vratio u galeriju umetnosti Korkoran u Vašingtonu.
"Brod pomoći" i "Distribucija hrane"
Pomenute slike Ajvazovskog oslikavaju tragediju jednog perioda u bogatoj istoriji Ruske Federacije. Radi se o siromaštvu ruskog naroda koji je patio zbog gladi. Rusija je bila pogođena krizom u periodu između 1891. i 1892. godine i Ivan Ajvazovski je bio dukobo potresen time, a istovremeno je bio dirnut potezom grupe državljana Sjedinjenih Američkih Država. Dobri ljudi iz Amerike su poslali humanitarnu pomoć Rusiji sa nadom i željom da će to uspeti da pomogne tamošnjem narodu. Na slici “Brod pomoći” vidi se američki brod koji pristaje u ruskoj luci u Baltičkom moru. Na obali i u čamcima vidi se gomila naroda koja sa oduševljenjem maše i pozdravlja američke mornare koji donose pomoć.
Na slici "Distribucija hrane" se vide kočije i tri konja koji ih vuku. U kočijama se nalaze dva muškarca. Jedan muškarac, stariji gospodin sa bradom, usmerava konje dok drugi muškarac vijori američku zastavu. Kočije prolaze kroz veliku masu ljudi koja im maše i kliče. Na levoj strani slike se nalazi kuća na kojoj se mogu videti dve ruske zastave.
Put slika od Rusije do Amerike
Ajvazovski je 1892. godine otišao u Sjedinjene Američke Države. U to vreme je uveliko bio poznati i priznati umetnik i u svojoj rodnoj Rusiji, a i u inostranstvu. Jednom prilikom je održao izložbu svojih slika u jednoj galeriji u Njujorku. Izložio je 24 slike, ali "Distribucija hrane" i "Brod pomoći" izazvale su najveću pažnju prisutnih. Pošto je Ajvazovski bio poznat kao velikodušan čovek, odlučio je da ove dve slike pokloni i one su tako završile u Galeriji umetnosti Korkoran u Vašingtonu, gde se nalaze i dan danas.
Džon F. Kenedi je postao 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država 1961. godine i zajedno sa njim u Belu kuću ušla su i dela ruskog umetnika. To da su postavljene na Ruzveltovom zidu dokazuju i dokumenta o prijemu slika u rezidenciju predsednika SAD. Dokumenta se nalaze na sajtu privatne biblioteke predsednika Kenedija,“jfklibrary.com”.
Pogledajte dokumenta iz Bele kuće o prijemu slika
“Komitet Sjedinjenih Američkih Država za pomoć gladnima u Rusiji”
Grupa Amerikanaca oformila je "Komitet Sjedinjenih Američkih Država za pomoć gladnima u Rusiji" kada je saznala za krizu na teritoriji Ruske Federacije. Glad je najviše mučila narod koji je živeo na teritoriji između Urala i Crnog mora, a tadašnja vlada Rusije nije umela da se nosi sa ovim problemom. Američka vlada je stopirala ovaj humanitarni program, ali je navedena organizacija pronašla drugi put da pokaže humanost.
Organizacija se finansirala privatnim donacijama preko urednika nedeljnika “North Western Miller”, Vilijama Edgera. Prvi brod koji je prevozio američku humanitarnu pomoć, 16. marta 1892. godine, je stigao u rusku luku u Baltičkom moru. Brod je doneo hranu, žito i kukuruzno brašno. Nakon njega je stiglo još nekoliko brodova u narednom periodu. Ukupno je stiglo pet brodova u periodu od nekoliko meseci koji su doneli oko 10.000 tona hrane čija vrednost se procenjivala na oko milion dolara. Pristizanje brodova je tada nadgledao budući car Nikolaj Drugi koji je bio oduševljen gestom Amerikanaca. “Svi smo dirnuti činjenicom da nam iz Amerike dolaze brodovi prepuni hrane”, rekao je tada Nikolaj Drugi.
Problem je ležao u ocu Nikolaja Drugog, Aleksandru Trećem. Navodno se njemu ta akcija Amerikanca nije dopala jer je, prema njegovom mišljenju, domaća javnost to tumačila kao njegovu ličnu nesposobnost da reši problem koja muči veći deo nacije. Ivan Ajvazovski je bio oduševljen onim što je i sam svedočio pa je to odlučio da naslika. Tako su i nastale dve čuvene slike koje oslikavaju pomoć američkih građana Rusima kojima je očajnički trebala pomoć.
Prema nezvaničnim informacijama, proces pomoći Amerikanaca je, navodno, pretio da naruši ugled tadašnjeg cara Aleksandra III. On je saznao za slike Ajvazovskog i zabranio ih je u celoj Ruskoj Federaciji. Pisani dokument koji bi bio materijalni dokaz ovim tvrdnjama nikada nije pronađen (navodi se čak i da ne postoji), ali su slike svakako bile zabranjene. Navodno se ni danas ne mogu nigde videti u Rusiji.
Ko je bio Ivan Ajvazovski?
Ivan Ajvazovski je rođen 29. jula 1817. godine na Krimu, u siromašnoj rusko-jermenskoj porodici. Otac mu je bio trgovac, a majka domaćica. Kao mlad dečak je pokazao veliki talenat i dobio je stipendiju na Simferopol gimnaziji. Studirao je na Akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu.
Dobio je novu stipendiju Ruske carske akademije i bio je poslat u Italiju da slika i brusi svoj talenat. Nacrtao je više od 600 slika tokom svog života. Više od polovine slika iz njegovog prebogatog opusa čine slika mora, brodova, oluja,... Bio je član Akademije u Rimu, Firenci, Štutgartu i Amsterdamu. Preminuo je 5. maja 1900. godine.
(MONDO/allinnet.info)
Rapsodija Zvezde, Olimpijakos je pao u Areni: Ovako se ide u plej-of Evrolige!
Pravio haos na utakmici Zvezde, sada joj opet sudi! Evroliga ga vratila u Arenu posle velikog skandala
Ovako će izgledati novi kružni tok u centru Beograda! U sredini sat od 15.000.000 RSD: "To će biti simbol grada"
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Miloš Teodosić ne igra protiv Olimpijakosa: Još jedan problem za Crvenu zvezdu