Nemački predsednik Horst Keler danas je saopštio da podnosi ostavku, zbog kontroverznih izjava o vojnoj ulozi Nemačke u Avganistanu.
Nemački predsednik Horst Keler je danas, kao prvi nemački predsednik u posleratnoj istoriji države, podneo ostavku na mesto šefa države.
Keler je ostavku u dvorcu Belvi, u prisustvu svoje supruge, drhtavim glasom i na duboko emotivan način, obrazložio nedostatkom poštovanja prema toj najvišoj državnoj poziciji i kritikama na račun njegovih izjava o angažmanu Bundesvera (vojska) u Avganistanu.
Insinuacije da on zagovara angažman Bundesvera na protivustavni način, za osiguranje privrednih interesa Nemačke, nemaju nikakvog osnova, rekao je Keler, obrazlažući svoju ostavku.
Keler je pre nekoliko dana, posle povratka iz posete nemačkim vojnicima u Avganistanu, u jednom intervjuu govorio o inostranim vojnim misijama i nemačkim privrednim interesima.
On je tu, prema pisanju medija, govorio o nuždi vojnih angažmana da bi se očuvali interesi ''na primer, slobodni putevi trgovine, sprečile regionalne nestabilnosti'', što je naišlo na kritike u Nemačkoj.
Keler je o ostavci obavesto kancelara Angelu Merkel, vicekancelara Gvida Vestervelea i predsednika saveznog ustavnog suda u Karlsrueu, preneli su mediji.
Keler, koji je u maju lane po drugi i prema Ustavu poslednji put izabran za predsednika Nemačke je rođen 1943. godine u tada okupiranim delovima Poljske, u seljačkoj porodici, koja je dve godine posle njegovog rođenja prebegla prvo u Lajpcig, a zatim 1953. godine prešla u zapadnu Nemačku.
Keler je bio deveti nemački predsednik, demohrišćan po političkom opredeljenju.
On je studirao ekonomiju u Bonu i Tibingenu, gde je i doktorirao, a u svojoj karijeri se bavio uglavnom ekonomskim pitanjima i bio zaposlen u nemačkim ministarstvima privrede i finansija.
Na funkciju predsednika Nemačke, u prvom mandatu, je došao direktno s mesta direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Keler je bio i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, a u svom poslu se bavio međunarodnim finansijskim odnosima Nemačke i drugim temama.
On je evangelista i od 1969. godine je oženjen Evom Keler s kojom ima dvoje odrasle dece.
Ćerka Ulrike je, kako pišu nemački mediji, slepa od svojih tinejdžerskih dana zbog bolesti ''retinopathia pigmentosa''.
Keler je važio za omiljenog nemačkog predsednika, čijim je radom većina Nemca bila zadovoljna.
U svom dosadašnjem mandatu Keler je dobio mnoge pohvale i aplauze, a poznat je po tome što je u svojim govorima često pokazivao brigu za ''malog čoveka'', zalagao se za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, doseljenika i Nemaca i ukazivao na potrebe ''pravedne ekonomije" i da čisto materijalno ''uvek više'', može da bude i pogrešan put.
Keler je hvalio ujedinjenje Nemačke, bio za vojni angažman Bundesvera u Kongu, zalagao se za mir i demokratiju, u teškim trenucima pokazivao da je čovek s emocijama.
On važi za predsednika čija se reč uvažavala i poštovala.
(Tanjug)
Keler je ostavku u dvorcu Belvi, u prisustvu svoje supruge, drhtavim glasom i na duboko emotivan način, obrazložio nedostatkom poštovanja prema toj najvišoj državnoj poziciji i kritikama na račun njegovih izjava o angažmanu Bundesvera (vojska) u Avganistanu.
Insinuacije da on zagovara angažman Bundesvera na protivustavni način, za osiguranje privrednih interesa Nemačke, nemaju nikakvog osnova, rekao je Keler, obrazlažući svoju ostavku.
Keler je pre nekoliko dana, posle povratka iz posete nemačkim vojnicima u Avganistanu, u jednom intervjuu govorio o inostranim vojnim misijama i nemačkim privrednim interesima.
On je tu, prema pisanju medija, govorio o nuždi vojnih angažmana da bi se očuvali interesi ''na primer, slobodni putevi trgovine, sprečile regionalne nestabilnosti'', što je naišlo na kritike u Nemačkoj.
Keler je o ostavci obavesto kancelara Angelu Merkel, vicekancelara Gvida Vestervelea i predsednika saveznog ustavnog suda u Karlsrueu, preneli su mediji.
Keler, koji je u maju lane po drugi i prema Ustavu poslednji put izabran za predsednika Nemačke je rođen 1943. godine u tada okupiranim delovima Poljske, u seljačkoj porodici, koja je dve godine posle njegovog rođenja prebegla prvo u Lajpcig, a zatim 1953. godine prešla u zapadnu Nemačku.
Keler je bio deveti nemački predsednik, demohrišćan po političkom opredeljenju.
On je studirao ekonomiju u Bonu i Tibingenu, gde je i doktorirao, a u svojoj karijeri se bavio uglavnom ekonomskim pitanjima i bio zaposlen u nemačkim ministarstvima privrede i finansija.
Na funkciju predsednika Nemačke, u prvom mandatu, je došao direktno s mesta direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Keler je bio i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, a u svom poslu se bavio međunarodnim finansijskim odnosima Nemačke i drugim temama.
On je evangelista i od 1969. godine je oženjen Evom Keler s kojom ima dvoje odrasle dece.
Ćerka Ulrike je, kako pišu nemački mediji, slepa od svojih tinejdžerskih dana zbog bolesti ''retinopathia pigmentosa''.
Keler je važio za omiljenog nemačkog predsednika, čijim je radom većina Nemca bila zadovoljna.
U svom dosadašnjem mandatu Keler je dobio mnoge pohvale i aplauze, a poznat je po tome što je u svojim govorima često pokazivao brigu za ''malog čoveka'', zalagao se za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, doseljenika i Nemaca i ukazivao na potrebe ''pravedne ekonomije" i da čisto materijalno ''uvek više'', može da bude i pogrešan put.
Keler je hvalio ujedinjenje Nemačke, bio za vojni angažman Bundesvera u Kongu, zalagao se za mir i demokratiju, u teškim trenucima pokazivao da je čovek s emocijama.
On važi za predsednika čija se reč uvažavala i poštovala.
(Tanjug)
