Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je danas na samitu Rusije i Evropske unije da će gasovod Južni tok dobiti status transevropske energetske mreže.
"Dosledno se bavimo diversifikacijom trasa za isporuke nafte i gasa. Uspešno se realizuju krupni zajednički projekti, kao što su Severni i Južni tok, i očekujemo i računamo da će Južni tok dobiti status transervopske energetske mreže", rekao je on u Rostovu na Donu.
Medvedev je kazao da se zajedno sa EU razrađuju mehanizmi osiguranja kako bi se "zaštitili zakonski interesi svih zemalja, i proizvođača energije i tranzitnih zemalja i zemlja potrošača", dodajući da "niko ne treba da strada".
Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.
Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2011, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.
Međudržavni sporazumi o izgradnji Južnog toka potpisani su sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčckom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Srbija je prva osnovala zajedničko preduzeće sa Gasrpomom za realizaciju projekta Južni tok, u kojem ruska kompanija ima 51 odsto kapitala.
(Beta)
Medvedev je kazao da se zajedno sa EU razrađuju mehanizmi osiguranja kako bi se "zaštitili zakonski interesi svih zemalja, i proizvođača energije i tranzitnih zemalja i zemlja potrošača", dodajući da "niko ne treba da strada".
Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.
Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2011, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.
Međudržavni sporazumi o izgradnji Južnog toka potpisani su sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčckom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Srbija je prva osnovala zajedničko preduzeće sa Gasrpomom za realizaciju projekta Južni tok, u kojem ruska kompanija ima 51 odsto kapitala.
(Beta)
