Kancelar Angela Merkel favorizuje Ursulu fon der Lajen za mesto predsednika države. U SPD pominju i Margot Kesman
Da li će Nemačku u ovom vremenu teške ekonomske krize i velikih evropskih i međunarodnih angažmana vodititi dve žene - pitanje je na koje ćemo krajem meseca dobiti odgovor.
Kancelar Angela Merkel favorizuje Ursulu fon der Lajen za mesto predsednika države, kaže se u krugovima vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije, posle ostavke predsednika države Horsta Kelera.
Ursula fon der Lajen, žena 50-ih godina, poreklom iz porodice političara, sadašnji ministar rada, demohrišćanka i majka sedmoro dece, čija popularnost je porasla naročito posle zahteva za blokadom internet stranica dečje pornografije, mogla bi da ima realne šanse da postane predsednik i to kao prva žena u istoriji Nemačke.
Žene su pokušavale da se domognu funkcije predsednika Nemačke, ali im to nikada nije pošlo za rukom,
Pogled u prošlost pokazuje da su one bile u izbornoj trci, uglavnom, kada po partijsko-političkoj aritmetici i kombinatorici snaga i nisu imale neke baš velike šanse na uspeh.
Prvi put je 1979. godine za tu funkciju predložena potpredsednica Socijaldemorkatske partije (SPD) Anemari Renger, koja nije prošla, jer su tada Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) imale apsolutnu većinu.
"Zeleni" su pet godina kasnije kandidovali Luizu Rinzer, koja nije imala nikakve šanse protiv Riharda von Vajczekera, a ni 1994. godine, posle jedne široke inicijative intelektualaca i van partijskih okvira da žena bude predsednik Nemačke, nije pobedila žena. Tada je pobednik bio Roman Hercog, koji je na položaju predsednika bio do 1999. godine.
Najpoznatija žena ''gubitnik'' je Gezine Švan, koju je Keler dva puta ''potukao''.
Švan, dugogodišnja političarka iz redova SPD, profesorka sa Univerziteta u Frankfurtu zaslužuje poštovanje, u najmanju ruku, zbog svoje hrabrosti da dva puta ''stane na crtu'' Keleru.
Pored Ursule fon der Lajen, iz redova SPD se čulo da bi i Margot Kesman mogla da bude novi nemački predsednik.
Kesman je prva žena koja je bila na čelu Evangelističke crkve Nemačke (EKD), upamćena po skandalu ove zime, kada je pijana, sa 1,54 promila alkohola u krvi, vozila auto. Ona je, zatim, hrabro, samo nekoliko dana kasnije, podnela ostavku na sve funkcije.
Mediji su juče javili da će se nemačka Federalna konvencija, telo koje se sastaje radi ekspresnog izbora predsednika, sastati 30. juna.
U ovo telo spadaju svi poslanici i delegati iz 16 nemačkih pokrajina.
Keler je 31. maja podnio ostavku zbog svojih kontroverznih komentara o nemačkoj vojnoj ulozi u Avganistanu.
On je tokom nedavnog boravka u Avganistanu sugerisao da je nemačka vojska aktivna u regionu kako bi branila ekonomske interese.
To je prvi put u posleratnoj istoriji Nemačke da predsednik podnosi ostavku. Njegovu funkciju preuzeo je predsednik Gornjeg doma nemačkog parlamenta Jens Bernsen.
(agencije/MONDO)
Kancelar Angela Merkel favorizuje Ursulu fon der Lajen za mesto predsednika države, kaže se u krugovima vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije, posle ostavke predsednika države Horsta Kelera.
Ursula fon der Lajen, žena 50-ih godina, poreklom iz porodice političara, sadašnji ministar rada, demohrišćanka i majka sedmoro dece, čija popularnost je porasla naročito posle zahteva za blokadom internet stranica dečje pornografije, mogla bi da ima realne šanse da postane predsednik i to kao prva žena u istoriji Nemačke.
Žene su pokušavale da se domognu funkcije predsednika Nemačke, ali im to nikada nije pošlo za rukom,
Pogled u prošlost pokazuje da su one bile u izbornoj trci, uglavnom, kada po partijsko-političkoj aritmetici i kombinatorici snaga i nisu imale neke baš velike šanse na uspeh.
Prvi put je 1979. godine za tu funkciju predložena potpredsednica Socijaldemorkatske partije (SPD) Anemari Renger, koja nije prošla, jer su tada Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) imale apsolutnu većinu.
"Zeleni" su pet godina kasnije kandidovali Luizu Rinzer, koja nije imala nikakve šanse protiv Riharda von Vajczekera, a ni 1994. godine, posle jedne široke inicijative intelektualaca i van partijskih okvira da žena bude predsednik Nemačke, nije pobedila žena. Tada je pobednik bio Roman Hercog, koji je na položaju predsednika bio do 1999. godine.
Najpoznatija žena ''gubitnik'' je Gezine Švan, koju je Keler dva puta ''potukao''.
Švan, dugogodišnja političarka iz redova SPD, profesorka sa Univerziteta u Frankfurtu zaslužuje poštovanje, u najmanju ruku, zbog svoje hrabrosti da dva puta ''stane na crtu'' Keleru.
Pored Ursule fon der Lajen, iz redova SPD se čulo da bi i Margot Kesman mogla da bude novi nemački predsednik.
Kesman je prva žena koja je bila na čelu Evangelističke crkve Nemačke (EKD), upamćena po skandalu ove zime, kada je pijana, sa 1,54 promila alkohola u krvi, vozila auto. Ona je, zatim, hrabro, samo nekoliko dana kasnije, podnela ostavku na sve funkcije.
Mediji su juče javili da će se nemačka Federalna konvencija, telo koje se sastaje radi ekspresnog izbora predsednika, sastati 30. juna.
U ovo telo spadaju svi poslanici i delegati iz 16 nemačkih pokrajina.
Keler je 31. maja podnio ostavku zbog svojih kontroverznih komentara o nemačkoj vojnoj ulozi u Avganistanu.
On je tokom nedavnog boravka u Avganistanu sugerisao da je nemačka vojska aktivna u regionu kako bi branila ekonomske interese.
To je prvi put u posleratnoj istoriji Nemačke da predsednik podnosi ostavku. Njegovu funkciju preuzeo je predsednik Gornjeg doma nemačkog parlamenta Jens Bernsen.
(agencije/MONDO)
