Fali nastavnika, medicinskih radnika, lekova nema, vozovi kasne. Ovo nisu vesti iz trećeg sveta, nego poslednjih mesec dana iz Nemačke.
Mnoge bolnice u Nemačkoj u 2023. očekuju teški finansijski problemi. To bi moglo da dovede to talasa stečajeva. Mnoge bolnice ne mogu da se nose sa rastom cena, posebno energenata. "Naše klinke se nalaze pred talasom stečaja kojeg će biti nemoguće zaustaviti", kaže predsednik Udruženja nemačkih bolnica (DKG) Gerald Gas u razgovoru za medijsku kuću Redakcijska mreža Nemačke (RND). On smatra da će u mnogim regionima taj talas bankrota dovesti do "osetnog pada" nivoa zdravstvene zaštite građana, piše Dojče Vele.
Raširen pesimizam
Gas se pritom poziva na redovno godišnje istraživanje koje DKG sprovodi među direktorima nemačkih klinika, a prema kojem 59 odsto bolnica u Nemačkoj očekuje da će ovu godinu da završi sa gubicima. Prošle godine taj procenat je s 43 odsto bio osetno manji. Shodno tome, procenat bolnica koje očekuju pozitivan finansijski obračun na kraju godine se za godinu dana smanjio sa 44 na 20 odsto. Samo 17 odsto ispitanih uprava klinika procenjuje da će se situacija sledeće godine poboljšati.
Gas je ocenio da su finansijska sredstva za bolnice, koje je nemačka vlada najavila kao pomoć u savladavanju povećanih energetskih troškova, "korisna, ali nedovoljna". "Ta pomoć ne može da ublaži strukturne probleme s kojima se nemačke klinike suočavaju zbog inflacije tj. povećanja cena u svim oblastima. Pandemija korone pokazala je da je neophodno da postoji snažan klinički sektor i potrebu teritorijalne pokrivenosti medicinskom negom. Mi ne možemo sebi da dozvolimo dalja zatvaranja klinika", rekao je Gas.
Hronični nedostatak stručnog osoblja
Dalje glavobolje upravama nemačkih klinika zadaje hronični nedostatak osoblja, naročito u oblasti medicinske nege. U ispitivanju DKG, 90 odsto bolnica navodi da nije u stanju da popuni upražnjena radna mesta. Trenutno nemačkim bolnicama nedostaje 20.600 radnika u svim sektorima.
Takođe pored haosa u bolnicama, kriza je u celoj Nemačkoj. Fali majstora, nastavnika, medicinara, a vozovi kasne što se nikada nije dešavalo. Klaus Veselski, šef Sindikata nemačkih mašinovođa, o tome je rekao: "Železničari i ja se stidimo zbog ovakve usluge koju nudimo društvu." Svega 50 do 60 odsto vozova na dugim prugama stiže na vreme u stanice. Po ukupnom vremenu kašnjenja, ova godina je za Nemačku železnicu najgora u istoriji.
U nemačkim školama nedostaje 40.000 nastavnika. Toliko čak, da se veronauka uopšte ne podučava, a u nekim razredima uopšte nema biologije, muzičkog, sociologije, a deca nisu stekla predviđeno znanje iz određenih predmeta. Kažu da Nemačkoj treba takođe još 17.000 električara jer nema dovoljno zanatlija koji bi mogli da ugrade toplotne pumpe koje su spas za domaćinstva.
(MONDO/Dojče Vele)
