Nemačka je uzdrmana brojnim slučajevima gde su mlade muslimanke prisiljene na brak bez njihove saglasnosti.
Početkom maja 15-godišnja Fatima zatražila je pomoć od jednog od svojih profesora putem interneta: "Ne mogu da izađem odavde, zatvorena sam".
Adolescentikinja iz Hamburga tvdi da su je na silu poslali u Berlin kod roditelja budućeg supruga kako bi se za njega udala.
Policija je intervenisala, ali je devojka povukla svoju izjavu i potvrdila da se "nije udala na silu".
Nešto ranije u Berlinu jednu 14-godišnju djevojčicu kurdskog porekla roditelji su prodali budućem suprugu za 15.500 evra.
Ova dva slučaja nadovezuju se na listu nasilno sklopljenih brakova, što je navelo nemačke političare da reaguju.
Bundesrat, gornji dom Parlamenta, usvojio je u februaru predlog zakona kojim se za prisilni brak odgovorni kažnjavaju od šest meseci do deset godina zatvora.
Ovaj predlog zakona, koji bi trebalo da razmotre poslanici donjeg doma, mogao bi da stupi na snagu krajem godine.
Borba protiv ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava uključena je u koalicioni sporazum koji obavezuje hrišćanske demokrate i liberale.
"Nemačka treba da pošalje jasan signal da ne toleriše prisilne brakove", rekla je Serap Sileli, borac za ljudska prava i autor knjige "Mi smo vaše kćerke, a ne vaša čast".
Ova žena turskog porekla, koja se zalaže za donošenje zakona na evropskom nivou, dodaje da će krivični aspekt prinudnog braka biti jasno upozorenje porodicama.
"Devojke kojima preti prisilni brak mogu reći roditeljima: 'To što radite zabranjeno je i možete ići u zatvor zbog toga'", navodi Sibil Šrajber iz organizacije "Zemlja žena".
Zbog poteškoća u sprovođenju istraga ne postoje pouzdani podaci, ali udruženja koja podržavaju adolescente veruju da se više od 1 000 prisilnih brakova u Nemačkoj sklopi svake godine.
Mnoge od ovih devojaka su muslimanke, ali nisu jedine.
"Devojke nas najčešće kontaktiraju putem telefona ili mejlom. Garantujemo im potpunu anonimnost", objašnjava Anja Kifer, direktor projekta "Dom za devojke u Bilefeldu", koji pruža hitnu pomoć u ovim slučajevima.
Međutim, kako navodi Serap Sileli, "90 odsto djevojaka više voli da ćuti zbog straha od osvete".
"Mi ne tražimo da devojke napuste svoje porodice. Uprkos nasilju, mlade devojke u tom uzrastu ne žele da izgube svoju porodicu", rekao je Iris Jager, zvaničnik centra u Hamburgu.
Sibil Šrejber kaže da se većina devojaka vraća svojim roditeljima.
Zvaničnik berlinskog centra za pomoć, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da se većina nasilnih brakova sklapa u inostranstvu. Mlade djevojke često šalju u njihovu zemlju porekla - Tursku, Liban, Siriju, Kosovo, Iran ili Irak.
One više ne mogu da se vrate u Nemačku, jer su im zaplenjeni pasoši i novac, a zakon o kome se trenutno raspravlja tu ne može ništa promeniti.
(Srna)
Adolescentikinja iz Hamburga tvdi da su je na silu poslali u Berlin kod roditelja budućeg supruga kako bi se za njega udala.
Policija je intervenisala, ali je devojka povukla svoju izjavu i potvrdila da se "nije udala na silu".
Nešto ranije u Berlinu jednu 14-godišnju djevojčicu kurdskog porekla roditelji su prodali budućem suprugu za 15.500 evra.
Ova dva slučaja nadovezuju se na listu nasilno sklopljenih brakova, što je navelo nemačke političare da reaguju.
Bundesrat, gornji dom Parlamenta, usvojio je u februaru predlog zakona kojim se za prisilni brak odgovorni kažnjavaju od šest meseci do deset godina zatvora.
Ovaj predlog zakona, koji bi trebalo da razmotre poslanici donjeg doma, mogao bi da stupi na snagu krajem godine.
Borba protiv ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava uključena je u koalicioni sporazum koji obavezuje hrišćanske demokrate i liberale.
"Nemačka treba da pošalje jasan signal da ne toleriše prisilne brakove", rekla je Serap Sileli, borac za ljudska prava i autor knjige "Mi smo vaše kćerke, a ne vaša čast".
Ova žena turskog porekla, koja se zalaže za donošenje zakona na evropskom nivou, dodaje da će krivični aspekt prinudnog braka biti jasno upozorenje porodicama.
"Devojke kojima preti prisilni brak mogu reći roditeljima: 'To što radite zabranjeno je i možete ići u zatvor zbog toga'", navodi Sibil Šrajber iz organizacije "Zemlja žena".
Zbog poteškoća u sprovođenju istraga ne postoje pouzdani podaci, ali udruženja koja podržavaju adolescente veruju da se više od 1 000 prisilnih brakova u Nemačkoj sklopi svake godine.
Mnoge od ovih devojaka su muslimanke, ali nisu jedine.
"Devojke nas najčešće kontaktiraju putem telefona ili mejlom. Garantujemo im potpunu anonimnost", objašnjava Anja Kifer, direktor projekta "Dom za devojke u Bilefeldu", koji pruža hitnu pomoć u ovim slučajevima.
Međutim, kako navodi Serap Sileli, "90 odsto djevojaka više voli da ćuti zbog straha od osvete".
"Mi ne tražimo da devojke napuste svoje porodice. Uprkos nasilju, mlade devojke u tom uzrastu ne žele da izgube svoju porodicu", rekao je Iris Jager, zvaničnik centra u Hamburgu.
Sibil Šrejber kaže da se većina devojaka vraća svojim roditeljima.
Zvaničnik berlinskog centra za pomoć, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da se većina nasilnih brakova sklapa u inostranstvu. Mlade djevojke često šalju u njihovu zemlju porekla - Tursku, Liban, Siriju, Kosovo, Iran ili Irak.
One više ne mogu da se vrate u Nemačku, jer su im zaplenjeni pasoši i novac, a zakon o kome se trenutno raspravlja tu ne može ništa promeniti.
(Srna)
