ONI SU "CRNA RUPA EVROPE" I IMAJU JEDNO OD NAJVEĆIH SKLADIŠTA ORUŽJA! Njihov opstanak zavisi od ishoda rata u Ukrajini

Ako Rusija bude vojno poražena u Ukrajini, to bi moglo da znači i proterivanje iz Pridnjestrovlja. Ova paradržavna tvorevina na levoj obali Dnjestra u Moldaviji već tri decenije je pod ruskom kontrolom i predstavlja, kako se često ocenjuje, "crnu rupu" Evrope. Tezu o vraćanju Pridnjestrovlja pod kontrolu Moldavije otvoreno pominju i kijevski mediji bliski vlastima, piše Dojče vele.

Od početka ruske agresije ukrajinski tenkovi stoje na granici između Ukrajine i Pridnjestrovlja. Tako je zapravo odsečen ovaj pojas zemlje, dug oko dvesta kilometara, a širok jedva tridesetak kilometara. Režim u Tiraspolju, glavnom gradu Pridnjestrovlja, žali se na "ekonomsku blokadu" i poziva Moskvu u pomoć.

Scenario koji su separatisti priželjkivali - uspešan ruski rat i geografsko povezivanje Pridnjestrovlja sa Krimom, Donbasom i Rusijom - danas deluje kao nemoguća misija. Moldavsko rukovodstvo u Kišinjevu je odavno stalo na stranu Ukrajine u ovom ratu. Prema nekim računicama, Moldavija je primila najviše izbeglica po glavi stanovnika. Doduše, proevropske vlasti u Kišinjevu smatraju da se mora naći mirno rešenje za Pridnjestrovlje koje ne ugrožava "evropski put" zemlje. Pod predsednicom Majom Sandu, Kišinjev je - zajedno sa Kijevom - dobio status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Sandu smatra da bi njena zemlja mogla da uđe u EU do kraja ove decenije.

"Krvava agresija Ruske Federacije na Ukrajinu ojačala je želju Moldavaca da izbegnu rat po svaku cenu. To je jednostavan odgovor na ideju koja dolazi iz Ukrajine, a to je da ukrajinska vojska treba da pomogne Moldaviji da se oslobodi separatizma i Rusa u Pridnjestrovlju. Kišinjev ni pod kojim uslovima neće pristati na prisustvo ukrajinske vojske na svojoj teritoriji", piše ukrajinski novinar Sidorenko.

Međusobna zavisnost zbog izvora energije

Pridnjestrovlje, koje je praktično odvojeno od Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991/92. godine, i dalje je baza za dve hiljade ruskih vojnika. Oni se nikada nisu povukli, uprkos brojnim obećanjima iz Kremlja. Tamo se nalazi jedno od najvećih skladišta oružja u Evropi, sa navodno 20.000 tona oružja i municije iz sovjetskog doba. Od početka rata u Ukrajini, Kišinjev ima rekordan budžet za vojsku i zaštitu vazdušnog prostora. Očekuje se da oklopna vozila tipa Piranha budu isporučena iz Nemačke. Međutim, moldavsko rukovodstvo ne pominje mogućnost vojne intervencije u Pridnjestrovlju. Ne pominje se čak ni ekonomski pritisak na gotovo izolovani region.

"Svi smo u istom čamcu. Ne treba da ga izbacujemo iz ravnoteže", rekao je nedavno Oleg Serebrjian, zamenik premijera Moldavije zadužen za reintegraciju.

Moldavija, naime, i dalje zavisi od struje iz termoelektrane Kučurgan sa druge strane Dnjestra. Ta elektrana zavisi od ruskog gasa, koji Kišinjev šalje u Pridnjestrovlje. Naizgled perverzna konstrukcija - da Moldavija finansira opstanak separatističkog entiteta na svojoj teritoriji - zapravo je rođena iz nužde. Zemlja bi bila u mraku bez struje iz Kučurgana. U Kišinjevu se grozničavo radi na oslobađanju od zavisnosti od struje iz Pridnjestrovlja i gasa iz Rusije. Ako bi to uspelo, onda bi Pridnjestrovlje jednostavno palo u okrilje Moldavije, nadaju se vlasti. Jer, bez šverca preko Ukrajine i gasa preko Kišinjeva, Pridnjestrovlje sa oko 350.000 stanovnika moglo bi da bankrotira. I ne bi mogla da opstane bez matične države, piše Dojče vele.

(MONDO)