Dok više stotina simpatizera kandidata opozicije na predsedničkim izborima u Belorusiji Aleksandra Milinkeviča nastavlja protest na Oktobarskom trgu u Minsku, tražeći poništavanje izbora, dotle novi-stari predsednik Aleksandar Lukašenko tvrdi da je ostvario dosad najveću pobedu.
Dok više stotina simpatizera kandidata opozicije na predsedničkim izborima u Belorusiji Aleksandra Milinkeviča nastavlja protest na Oktobarskom trgu u Minsku, tražeći poništavanje izbora, dotle novi-stari predsednik Aleksandar Lukašenko tvrdi da je ostvario dosad najveću pobedu.
Prema podacima Centralne izborne komisije, Lukašenko je na izborima, održanim u nedelju, zadobio poverenje 82,6 odsto birača i potukao svoje protvkandidate, od kojih je glavni rival Milinkevič osvojio svega oko šest odsto glasova.
Medjutim, opozicija tvrdi, pozivajući se na rezultate anketa izašlih birača, da je Milinkevič osvojio mnogo više glasova nego što je to zvanično saopšteno - pominje se podatak od 16 umesto šest odsto. Uz to, brojni strani posmatrači izjavljuju da izbori nisu bili pravedni i pošteni - kako je ocenila posmatračka misija Biroa OEBS-a, a ozbiljne rezerve izrazili su i SAD i EU - Vašington otvorenim nepriznavanjem a Brisel najavom izolacije Belorusije.
S druge strane, izvršni sekretar Zajednice Nezavisnih Država (ZND) Vladimir Rušajlo saopštio da su posmatrači Zajednice priznali izbore kao slobodne, otvorene i transparentne.
Prema zvaničnim podacima, Lukašenko je izabran po treći put za predsednika Belorusije, ovoga puta uz 800.000 više glasova, nego 2001. Za Lukašenka, koga u Belorusiji zovu i "baćka" (tata), glasalo je prema preliminarnim rezultatima, 5.460.000 birača (82,6 odsto), od ukupno 6.614.998 birača koji su izašli na glasanje.
Lukašenko je osporavanje rezultata glasanja ocenio rečima: "Ovakav spoljni pritisak bez presedana i agresivno antinarodno ponašanje tzv. opozicije novija istorija Belorusije ne pamti". Istovremeno je najavio da se Belorusija neće ukalupljavati u vašingtonske, briselske ili varšavske standarde, a da će bratska Rusija i dalje biti najvažniji partner zemlje.
Drugi mandat je posvetio jačanju prijateljstva sa Rusijom i integrativnim vezama u savezu država ZND, tako da nije mali broj onih na Zapadu koji smatraju da bi Lukašenko, koga inače otvoreno zovu "poslednjim diktatorom u Evropi", odavno "pao" da ga ne podržava Vladimir Putin.
Lukašenko se sada, odmah po objavljivanju rezultata, suočio da osporavanjem izbora pošto je Milinkevič pozvao simpatizere opozicije da protestima u centru Minska insistiraju na njihovom poništavanju.
Ubrzo je postavljena "scena" za "obojenu revoluciju". Aktivisti opozicije su raširili desetak šatora na Oktobarskom trgu u centru Minska. Policija je ograničila kretanje saobraćaja na glavnom bulevaru u Minsku, a prilazi Oktobarskom trgu su zatvoreni.
Milinkevič je novinarima saopštio da je tokom noći uhapšeno najmanje 10 učesnika mitinga, medju kojima i neke vodje opozicije, a agencija Interfaks je, pozivajući se na izvore u beloruskoj policiji, javila je da je privredeno 20 osoba, zbog učešća na skupu koji nije odobren.
Milinkevič je zahvalio novinarima što su ostali tokom noći sa demonstrantima i "sprečili nasilno razbijanje mitinga", dodajući da je dolaskom na miting podršku okupljenima pružio i ambasador Velike Britanije u Belorusiji.
Medjutim, "Vašington post" piše da je on do pre tri meseca bio praktično nepoznat. Ta činjenica je, kako ocenjuju neki komentatori, jedan od elemenata koji, u uslovima "falsifikovanja izbora", nedostaje da bi se, kao u Ukrajini i Gruziji, vlast smenila uz pomoć uličnih protesta.
Lukašenko je, pak, već izjavio da je "revolucija propala" i poručio zemljama u kojima su se desile "obojene" revolucije da "uvedu red u svojoj kući", a ne da uče Beloruse kako da žive.
"Samostalna politika naše zemlje ne dopada se svima, ali beloruski narod nije navikao na ulogu lakeja...Virus 'obojenih revolucija' napada slabe države, u kojima je vlast ogrezla u korupciji i gluva je na ljudske brige – kod Belorusije je jači imunitet", rekao je juče Lukašenko.
Sami izbori su održani u povećanoj napetosti jer je šef službe bezbednosti Stepan Suhorenko upozorio da će oni koji nameravaju da izadju na mitinge biti smatrani teroristima.
Služba je u više navrata pred izbore saopštavala da je otkrila zavere i pripreme provokacija, prema kojima je planirano izvodjenje eksplozija u nekoliko škola gde su izborna mesta, čak i trovanje vodovoda.
(Tanjug)
Prema podacima Centralne izborne komisije, Lukašenko je na izborima, održanim u nedelju, zadobio poverenje 82,6 odsto birača i potukao svoje protvkandidate, od kojih je glavni rival Milinkevič osvojio svega oko šest odsto glasova.
Medjutim, opozicija tvrdi, pozivajući se na rezultate anketa izašlih birača, da je Milinkevič osvojio mnogo više glasova nego što je to zvanično saopšteno - pominje se podatak od 16 umesto šest odsto. Uz to, brojni strani posmatrači izjavljuju da izbori nisu bili pravedni i pošteni - kako je ocenila posmatračka misija Biroa OEBS-a, a ozbiljne rezerve izrazili su i SAD i EU - Vašington otvorenim nepriznavanjem a Brisel najavom izolacije Belorusije.
S druge strane, izvršni sekretar Zajednice Nezavisnih Država (ZND) Vladimir Rušajlo saopštio da su posmatrači Zajednice priznali izbore kao slobodne, otvorene i transparentne.
Prema zvaničnim podacima, Lukašenko je izabran po treći put za predsednika Belorusije, ovoga puta uz 800.000 više glasova, nego 2001. Za Lukašenka, koga u Belorusiji zovu i "baćka" (tata), glasalo je prema preliminarnim rezultatima, 5.460.000 birača (82,6 odsto), od ukupno 6.614.998 birača koji su izašli na glasanje.
Lukašenko je osporavanje rezultata glasanja ocenio rečima: "Ovakav spoljni pritisak bez presedana i agresivno antinarodno ponašanje tzv. opozicije novija istorija Belorusije ne pamti". Istovremeno je najavio da se Belorusija neće ukalupljavati u vašingtonske, briselske ili varšavske standarde, a da će bratska Rusija i dalje biti najvažniji partner zemlje.
Lukašenko, neprikosnoven od 1994.
Lukašenko je prvi put izabran za predsednika 1994. godine. Prvi mandat je završio ozbiljnom krizom u odnosima sa Zapadom, medjunarodnim organizacijama i sopstvenom opozicijom jer niko od njih nije priznao rezultate referenduma iz 1996. kojim su izvršene ustavne promene kojima je predsednički mandat proširen sa četiri na pet godina i omogućeno Lukašenku da se više puta kandiduje.Drugi mandat je posvetio jačanju prijateljstva sa Rusijom i integrativnim vezama u savezu država ZND, tako da nije mali broj onih na Zapadu koji smatraju da bi Lukašenko, koga inače otvoreno zovu "poslednjim diktatorom u Evropi", odavno "pao" da ga ne podržava Vladimir Putin.
Lukašenko se sada, odmah po objavljivanju rezultata, suočio da osporavanjem izbora pošto je Milinkevič pozvao simpatizere opozicije da protestima u centru Minska insistiraju na njihovom poništavanju.
Ubrzo je postavljena "scena" za "obojenu revoluciju". Aktivisti opozicije su raširili desetak šatora na Oktobarskom trgu u centru Minska. Policija je ograničila kretanje saobraćaja na glavnom bulevaru u Minsku, a prilazi Oktobarskom trgu su zatvoreni.
Milinkevič je novinarima saopštio da je tokom noći uhapšeno najmanje 10 učesnika mitinga, medju kojima i neke vodje opozicije, a agencija Interfaks je, pozivajući se na izvore u beloruskoj policiji, javila je da je privredeno 20 osoba, zbog učešća na skupu koji nije odobren.
Milinkevič je zahvalio novinarima što su ostali tokom noći sa demonstrantima i "sprečili nasilno razbijanje mitinga", dodajući da je dolaskom na miting podršku okupljenima pružio i ambasador Velike Britanije u Belorusiji.
Fizičar - glavna nada Zapada
Milinkevič, fizičar po struci, "glavna nada Zapada" kako ga ruski mediji nazivaju, izabran je oktobra prošle godine na Kongresu demokratskih snaga za jedinstvenog kandidata opozicije. Početkom 1990-tih godina radio u gradskoj administraciji Grodna, a na prethodnim predsedničkim izborima 2001. bio je šef izbornog štaba jednog od kandidata.Medjutim, "Vašington post" piše da je on do pre tri meseca bio praktično nepoznat. Ta činjenica je, kako ocenjuju neki komentatori, jedan od elemenata koji, u uslovima "falsifikovanja izbora", nedostaje da bi se, kao u Ukrajini i Gruziji, vlast smenila uz pomoć uličnih protesta.
Lukašenko je, pak, već izjavio da je "revolucija propala" i poručio zemljama u kojima su se desile "obojene" revolucije da "uvedu red u svojoj kući", a ne da uče Beloruse kako da žive.
"Samostalna politika naše zemlje ne dopada se svima, ali beloruski narod nije navikao na ulogu lakeja...Virus 'obojenih revolucija' napada slabe države, u kojima je vlast ogrezla u korupciji i gluva je na ljudske brige – kod Belorusije je jači imunitet", rekao je juče Lukašenko.
Sami izbori su održani u povećanoj napetosti jer je šef službe bezbednosti Stepan Suhorenko upozorio da će oni koji nameravaju da izadju na mitinge biti smatrani teroristima.
Služba je u više navrata pred izbore saopštavala da je otkrila zavere i pripreme provokacija, prema kojima je planirano izvodjenje eksplozija u nekoliko škola gde su izborna mesta, čak i trovanje vodovoda.
(Tanjug)
